Ključni problem mladih je što nemamo nadu

Osnovni cilj je promocija Istanbulske konvencije kao i njeno poštovanje od strane zemalja koje su je ratifikovale. Njen mandat traje dve godine, a za ovu mladu volonterku najstarije NVO na jugu Srbije koja se bavi zaštitom univerzalnih ljudskih prava, kao i ženama žrtvama porodičnog nasilja kroz rad SOS Kutka za devojke predstavlja dodatni izazov.

– Ovo je za mene veliko priznanje, da neko iz malog grada na jugu Srbije bude prepoznat u Evropskoj mreži i to da ako neko zaista voli to što radi uspeh dođe sam po sebi, podsticaj da napredujem i vetar u leđa mojim drugovima i drugaricama da može nešto u ovoj zemlji da se postigne i bez „veze“ ili partijske knjižice – kaže u razgovoru za Danas Dejana, navodeći da se sastanci održavaju dva puta mesečno putem video-konferencije.

* Koji su najvažniji problemi mladih u Srbiji u ovom trenutku?

– Ključni problem mladih u Srbiji je to što nemamo nadu i samopouzdanje. Od malih nogu, od kad kročimo u predškolsko ili osnovnu školu govore nam da nismo dovoljno dobri, da mi ne možemo ništa da promenimo, da nemamo budućnost u Srbiji, da moramo čim nam se ukaže prilika da odemo odavde. Mladima se ne daje šansa da nešto rade, imamo briljantne mlade umove koji osvajaju razna međunarodna takmičenja i olimpijade, a o njima skoro ni reči u medijima.

* Imaju li mladi u Srbiji ikakvu šansu da nešto menjaju u svoju korist za neko bolje buduće vreme?

– Mladi zaista mogu promeniti svet ruku pod ruku uz svoje kolege, profesore, roditelje, tete i čike iz menze, kada svi radimo zajedno. Naši tinejdžeri, studenti su zaista genijalni i naravno oni ne bi bili takvi da ih isto tako genijalni ljudi ne podučavaju ali su oni praktično nevidljivi. Srbija trenutno ima najboljeg mladog naučnika na svetu Đorđa Ogrizovića, imamo fizičare koji su treći u svetu, a zamalo nam jedna advokatica bila na čelu Agencije za atomsku energiju i jonizujuće zračenje.

* Mora da postoje i rešenja. Od čega treba početi?

– Vrlo jednostavno, pre svega poštovanje Istanbulske konvencije, ulaganje više u kulturu i društvo i naravno zapošljavanje stručnih ljudi u njihovim poljima. Pre neki dan je predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost grada Vranja izjavila kako žene treba da nađu hobi, da se druže, smeju i da „mnogo ne razmišljaju o rodnoj ravnopravnosti“. Mi imamo ljude koji su odradili master na temu roda i koji verovatno rade posao koji im nije u okviru struke.

* Kako se nadležni u Srbiji, iz tvoga ugla, odnose prema obavezama iz Istanbulske konvencije koju je naš parlament ratifikovao?

– Od strane vlasti trenutne skoro pa ništa, svedoci smo da ženu ubije neko na ulici i nikom ništa. Od početka godine ubijeno je minimum četrnaest žena od strane muškaraca i četiri ranjeno. U dnevnim novinama možemo videti objektifikaciju žene, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom u rijaliti programu kako jedan učesnik tuče ženu. Jedan narodni poslanik vređa novinarke, žene, po društvenim mrežama i na samoj sednici Skupštine i ne bude kažnjen. O svemu tome govori i GREVIO izveštaj kao i Izveštaj iz senke za 2018. godinu.

Još vesti iz ovog grada

Crvena boja na vratima prostorija SNS-a u Vranju

In memoriam: Ružica Simonović, TV autorka i voditeljka

Izložba Milice Živadinović, praunuke Bore Stankovića: „Putujuće šare Srbije“ posle Pekinga i Pariza stigle u Vranje

Odbačene krivične prijave protiv Verana Matića u Vranju