Dnevni program festivala FRKA činiće debatni paneli koji se bave različitim temama – diskusije o politici u oblastima stanovanja, zapošljavanja, obrazovanja i položaja romskih žena i devojčica.
Svaka debata počinje filmskom projekcijom, uključujući i neke velike, nagrađivane dokumentarce i igrane filmove. Fokus debata je na trenutnom stanju u Srbiji i načinu da se situacija poboljša – kaže Klod Kan, savetnik stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Srbiji.
* Šta pokazuje vaše iskustvo bavljenjem problemima pripadnika romske nacionalnosti? Šta su urgentna pitanja?
– Bavim se problemima Roma u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, uključujući i Srbiju, od ranih 1990-ih. Sada radim za UN, gde imam kolege sa velikim iskustvom u inkluziji Roma u velikom broju oblasti. Srpska vlada usvojila je novu Strategiju za socijalnu inkluziju Roma u martu ove godine, koja ima prioritete u obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju i rodnoj ravnopravnosti. S obzirom na sve ono što znamo, ove oblasti u potpunosti odgovaraju urgentnim pitanjima u trenutnoj situaciji u kojoj žive Romi u Srbiji.
* Brojevi možda najbolje pokazuju veličinu problema. Šta pokazuju statistički podaci?
– Podaci pokazuju zabrinjavajuće stanje stvari. Na primer, gotovo 18 odsto dece u specijalnim odeljenjima čine Romi. Od 2014, jako mali broj Roma uspeo je da iskoristi subvencije za samozapošljavanje koje dodeljuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Blizu 23.000 raseljenih Roma živi u ekstremnim uslovima isključivanja. Čak 90 odsto ovih osoba živi na granici siromaštva, nasuprot 25 odsto većinskog stanovništva. S druge strane, podaci pokazuju i neke poučne stvari. Na primer, da su Romi tolerantniji i da više podržavaju osobe sa invaliditetom za razliku od većinskog stanovništva.
* Da li je situacija u drugim delovima Evrope drugačija?
– Srbija sada ima važnu priliku kao država kandidat za EU. To znači izjednačavanje sa EU zakonima, ali i prilagođavanje strukturama finansiranja EU u pripremama za članstvo u EU. Unija ima veliku ulogu u borbi protiv diskriminacije Roma, uključujući i, na primer, otvaranje prekršajnih postupaka protiv država zbog segregacije u obrazovnim ustanovama. Pojedine države iskoristile su priliku tokom svojih kandidatura da bi napravile velike pomake u inkluziji Roma. Drugi su propustili priliku. Iskreno se nadamo da će prilika u Srbiji biti iskorišćena.
* Uskraćivanjem jednakih prava na zaposlenje, stanovanje i obrazovanje, Romi su uhvaćeni u opasni krug siromaštva i socijalne stigmatizacije, koja ih isključuje iz društva. Kako zaustaviti taj krug?
– Nisam siguran da je pravilno reći da su svi Romi uhvaćeni u tom opasnom krugu. Preciznije je reći da se to odnosi na neke od pripadnika romske zajednice. Drugi često žive i rade sa drugima u društvu uprkos jakoj stigmatizaciji koju ste pomenuli. Ali zaista, oni koji su isključeni, isključeni su do kraja. Uspešni primeri prevazilaženja ekstremne stigmatizovane isključenosti uključuju prepoznavanje te stigmatizacije, jako energične antidiskriminacione mere, kao i dobro projektovane planove i programe za podršku inkluzije.
* Da li je rešavanje problema diskriminacije u školama logičan prvi korak na putu ka smanjivanju isključivanja Roma?
– Obrazovanje je rešenje. Jako je važno vrlo rano početi sa inkluzijom dece. Segregacija koju vidimo u osnovnom obrazovanju, posebno u velikim urbanim sredinama, veliki je problem. Ova vrsta segregacije pojačava se u onim delovima gde neromski roditelji ispisuju svoju decu iz škole u kojima se povećava broj romske dece. Fokusiranje na prevazilaženje ovakvih problema je jedan od važnih prioriteta, ako želimo da načinimo trajni napredak. Važno je i spojiti romsku i neromsku decu u periodu pre osnovnog obrazovanja. Takođe je važno udvostručiti trud kako bi se u školskim predmetima poput istorije i književnosti pominjao romski doprinos srpskom i evropskim društvima, kao i pojačalo znanje o Holokaustu. Deca koja ne vidi svoje iskustvo u obrazovanju vrlo lako će se udaljiti od školovanja.
* Šta je sa zapošljavanjem i stanovanjem?
– Od kraja 2014. samo 51 Rom je uspeo da iskoristi subvencije za samozapošljavanje koje dodeljuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Zahtevi za detaljnim poslovnim planom, garantima, kao i drugi uslovi, očigledno predstavljaju barijere za ovaj oblik podrške. Što se tiče stanovanja, specijalna izvestiteljka UN za pravo na adekvatno stanovanje, u martu ove godine saopštila je da na teritoriji Srbije postoje 583 neformalna naselja različite veličine. Uslovi za život u tim naseljima su često neodgovarajući. Bez osnovnih komunalnih uslova ili infrastrukture kao što su struja, vodovodne cevi, kanalizacija ili mogućnosti za redovno odnošenje smeće. U nekim slučajevima neke jako važne službe poput hitne pomoći ili javnog prevoza nisu dostupne. Mnoga nasilja su udaljena od radnih mesta, škola ili medicinskih centara. Neka nasilja, koje je posetila specijalna izvestiteljka UN za pravo na adekvatno stanovanje, prepuna su glodara, na drugim deca nisu imala gde da se igraju osim na gomilama đubreta, slomljenom staklu, u potpunoj prljavštini. Ovi uslovi predstavljaju potpuno kršenje prava na adekvatno stanovanje. Vlasti trenutno rade na zakonu o stanovanju. Nadamo se da će nova zakonska regulativa zajedno sa jakim pozitivnim obavezama dotaći ovu vrstu isključivanja i predstaviti osnovu za napredovanje.
* Kako pomoći zaštiti prava žena Romkinja?
– Romske žene i devojčice suočavaju se sa višestrukom diskriminacijom, kao i sa velikim preprekama koju moraju prevazići ne bi li stigle do institucija, uključujući i pristup uslugama koje se pružaju žrtvama nasilja. Rani, dogovoreni brakovi ostaju problem u nekim romskim zajednicama u Srbiji, što ima za posledice jako ozbiljno društveno isključivanje. Državna strategija za rodnu ravnopravnost (2016-2020) uključuje i specijalne mere za poboljšanje položaja i prava romskih žena i devojčica u odnosu na politički život, ekonomiju, zapošljavanje, obrazovanje, poboljšanje uslova stanovanja, društvenih prava, zdravstvenih usluga, i prevenciju nasilja u porodici i nasilja protiv romskih žena i devojčica. Ima nekoliko, ako ih uopšte i ima, romskih žena u izabranoj vlasti. Važan korak bio bi osnaživanje glasa, uloge i prisustva Romkinja u javnom životu.
* Deo debata su i filmovi. Mogu li se umetnošću pobediti predrasude?
– Naravno da film i drugi mediji mogu biti i pozitivni i negativni. Dobro je što umetnost može prikazati aspekte naših života i pojačati razumevanje, a negativno je što može pojačati predrasude, stereotipe i strah. FRKA će prikazati dokumentarni film Naša škola, o pokušajima desegregacije u Rumuniji. Biće prikazan i poljski igrani film Papuša, o životu izuzetne romske pesnikinje Bronislave Vajs. Ovo su samo dva naslova iz talasa filmova, posebno istočnoevropskih, koji se bave istorijom i savremenošću Roma, što čine i ostvarenja romski reditelji kao što su Toni Gatlif, Hajnal Vidou, Jan Kopač i drugih.
* Na koji način FRKA može pomoći?
– Romi i neromi iz cele Srbije učestvovaće u festivalu FRKA. Veliki broj stručnjaka, aktivista, javnih zvaničnika… učestvovaće u događajima. Nadamo se da će FRKA biti važan trenutak u poboljšavanju inkluzije Roma u Srbiji.
Tekst je objavljen u posebnom dodatku lista Danas – Festival romske kulture i aktivizma FRKA#2
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
