Klub doživotnih predsednika sve veći

Najnoviji u nizu jeste predsednik Kolumbije Alvarao Uribe, inače jedan od najvernijih američkih saveznika u regionu. Uribe je juče potpisao zakon koji poziva na referendum na kojem će se odlučivati o mogućnost da mu se poveri treći mandat. Najmanje 13 zemalja sa kontinenta već je promenilo, ili je u procesu da to uradi, svoje Ustave, bilo da dozvole izbore bez ograničenja ili da dozvole da bivši predsednici, nakon što prođe izvesno vreme, opet mogu biti izabrani.

Reizbor predsednika kontroverzno je pitanje u Latinskoj Americi, upućuju stručnjaci, jer su mnogim državama vladali izopačeni režimi vojnih diktatora koji su retko napuštali funkciju mirnim putem. Takođe, sudovi, mediji i druge institucije su pod jakom državnom kontrolom. Kao rezultat svega, kada se demokratija ustalila, većina novih ustava u latinoameričkim zemalja zabranjivala je reizbor predsednika. Dolaskom harizmatičnih, uspešnih lidera tokom 1990-ih političari ubeđuju birače, da prihvate amandamane na ustav i povere im drugi, treći mandat na vlasti. Mnogi demokratski izabrani lideri Latinske Amerike opiru se da se odreknu vlasti kako se bliži kraj njihovom mandatu. Bolivarska revolucija predsednika Venecuele Uga Čavesa, jedna je od njegovih vizija dugoročnog projekta vladanja, takozvani socijalizam 21. veka sa uzvišenim ciljevima: obezbeđivanja ekonomske nezavisnosti, jednake distribucije prihoda i iskorenjivanja korupcije. Čaves insistira, naravno, da se ovi ciljevi ne mogu postići preko noći, već da mu je potrebno nekoliko godina, čak i decenija, i stoga što veći broj predsedničkih mandata.

Čaves je izvojevao promene ustava Venecuele u februaru ove godine, u drugom pokušaju, čime je popločao sebi put za neograničeni reizbor. Istom uspešnom strategijom venecuelanskog kolege, predsedništvo bez vremenskih ograničenja, rukovodili su se i bolivijski lider Evo Morales i predsednik Ekvadora Rafael Koreja. Obojica su odobrili nove ustavne promene kojima se odbaciju ograničenja na broj predsedničkih mandata.

„Svi su oni poput tradicionalnih latinoameričkih lidera željnih da zauvek ostanu na vlasti“, kaže Rafael Nieto, politički kolumnista kolumbijskog lista El Tiempo. Drugi lideri Latinske Amerike, levog i desnog ideološkog spektra nisu se opirali iskušenju i mogućnosti da što duže vladaju. Na tom putu bilo je i neuspeha, kao što je slučaj, lidera Hondurasa Manuela Zelaje, konzervativnog liberala, koji nije bio toliko popularan među svojim građanima. Junski pokušaj Zelaje da održi referendum o ustavnim amandamanima i ukidanju ograničenja na broj predsedničkih mandata iskorišćeni su kao razlozi da se opravda vojni puč kojim je svrgnut sa vlasti.

U Nikaragvi, predsednik Danijel Ortega takođe je pokušao da produži svoj boravak u predsedničkoj palati. Na nedavnoj proslavi 30. godišnjice Sandinističke revolucije „slučajno mu je izletelo“ da namerava da primeni recept svojih kolega iz regiona. No, svestan da ne bi za to dobio podršku Kongresa, Ortega je pribegao alternativnom ali sličnom putu: Referendum, novi ustav i i bez ograničenja mandata. U slučaju da ne može da vlada u ovom trenutku, Ortega će tražiti mandat premijera, pozicija koja trenutno ne postoji u Nikaragvi. To bi bio jedini način da se na narednim izbrima takmiči za još jedan predsednički mandat. Jedan od onih koji je odoleo trendu jeste brazilski predsednika Luis Inacio Lula da Silva koji obećava da će poštovati pravila zemlje, koja zabranjuju da predsednik vlada više od dva mandata. „Neću tražiti još jedan mandat jer smatram da je transfer vlasti od suštinskog značaja za demokratiju“.

Roberto Laserna, profesor u Centru za socijalne i ekonomske poslove u Kokapambi u Boliviji kaže da je „demokratija postala slabija, ne samo u Boliviji već u celom regionu. Bez sumnje ovo je povratak autoritarnih tendencija iz prošlosti“. Sličan stav ima i Šenon O’Nil, latinoamerički stručnjak u Savetu za inostrane odnose u Njujorku, koja kaže: „Ne mislim da je ovo zdravo. Ovi lideri obećavaju promene, a prva stvar koju žele da urade jeste da menjaju pravila“.