Knjaževac: Dolina vodopada Bigar – čudo prirode koje treba videti

Dolina vodopada Bigar nalazi se na putu Knjaževac – Pirot, sa desne strane puta, i obavezna je stanica za putnike – nezavisno od toga koje je godišnje doba.

Huk slapova i bistra voda pravi su odmor za dušu. Silan i bučan u rano proleće i jesen, oaza svežine u vreme letnjh vrelina, ili ledom okovan u zimu – Bigar je uvek veličanstven.

Na platou ispred samog vodopada uređeno je odmorište. Već od ranog proleća, pa do kasne jeseni tu su postavljeni i improvizovani štandovi na kojima se mogu kupiti proizvodi iz domaće radinosti – suveniri, ali i prirodni sokovi, med i druge poslastice.

U ponudi je i domaća kafa, skuvana uz šum vodopada, „za poneti“ ili onako, domaćinski u pravim šoljicama – ko kako želi.

Ispijamo, čini nam se, nikad bolju kafu, upijajući divnu atmosferu, posmatrajući putnike kako dolaze i odlaze, smenjujući se na odmorištu pred vodopadima. Improvizovanim drvenim mostićem może se preći preko potoka i prići nešto bliže samim slapovima, a pravi užitak je ući u malu uvalu iza jednog od krakova vodopada.

Mnogi putnici žureći da nastave put i ne znaju da se prava lepota vodopada Bigar krije uzvodno, svega par stotina metara, zemljanim putem, koji vodi kroz šumu, ka manastiru Svetog Onufrija. Tu u šumi, skrivena su čudesno tirkizno – plava jezerca, ili bigrane kadice.

Krećemo prateći putokaz, ponovo prelazimo potok preko improvizovanog mosta, i krećemo ka vrelu iza vodopada.

Pažnju nam privlače leptiri, plavi i beli, koji delom staze odmaraju, čineći neobičan prizor, nalik nekom živom ćilimu, koji se povremeno zatalasa, kada neko od putnika prođe stazom.

Prateći šum potoka približavamo se kaskadnim jezercima u čijem je podnožiju nekada desetak vodenica danonoćno mlelo žitarice. Vodenica više nema, tek poneki trag svedoči o tome da su postojale.

Nakon desetak minuta lagane šetnje šumom stižemo do našeg odredišta i ostajemo zatečeni čudesnim plavetnilom koje se pojavljuje pred našim očima. Bista i hladna voda preliva se preko bigranih kaskada, a kako koračamo uzvodno kaskade postaju sve strmije i kraće, čineći tako novi vodopad, još lepši od onog u dolini kraj puta.

Iako svega desetak minuta udaljeni od puta, imali smo utisak kao da smo kilometrima daleko od vreve, ušuškani u zvuke prirode beskrajnim zelenilom šume i plavetnilom slapova.

Zadovoljni se vraćamo na parking u dolini Bigra, prepuni utisaka i nastavljamo put dalje, preporođeni zvucima prirode. Ako vas put nanese ovuda – obavezno izdvojite vremena i posetite dolinu Bigra, a ako vas ne nanese – kajaćete se, jer ovo čudo prirode treba videti.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

U Centru za kulturu biće odigrana predstava za decu zaječarskog pozorišta „Pepeljuga”

Neka nova divljina – dokumentarni film u Omladinskom centru u Zaječaru

U pozorištu Zoran Radmilović u Zaječaru biće izveden pozorišni komad „Ljubav iza kulisa“

”Svaki grad, svako mesto u Srbiji, ima neku svoju nadstrešnicu“: POKS Zaječar o problemima sa javnom garažom