Knjiga Danas – Nedeljna preporuka za čitanje

VEČNI GRAD

Put za renesansni Rim vodi preko Firence

Svi putevi vodu u Rim, ali „Put za renesansni Rim vodi preko Firence“. U ovoj rečenici sadržana je poenta i fokus istoriografske vizure Arnolda Eša. On veli „da ne čine samo istoričari nešto posebno od Rima, već da Rim čini nešto posebno sa istoričarima“. Arnold Eš, dugogodišnji upravnik renomiranog Nemačkog istorijskog instituta u Rimu nedavno je objavio zbirku članaka kao presek svog dugogodišnjeg istraživanja na primarnim izvorima o istoriji i kulturi večnog grada Rim od Srednjeg veka do Renesanse (A. Esch: Rom. Vom Mittelalter zur Renaissance 1378-1484, C. H. Beck, Minhen 2016).

Arnold Eš živopisno dočarava stogodišnju sliku papskog dvora u Rimu na dinamičnom prelazu iz srednjeg veka u Renesansu. Koncentracija je na velikom rascepu iz 1378. godine, koji je deo srednjeg veka do pontifikata pape Siksta IV 1484. godine, koji je već Renesansa. Sto godina u večnom gradu nije bog zna koliko vreme, ali je to vreme dubokosežnih preobražaja: papa će najzad postati suveren u gradu u kome se nalazi njegova katedra, privreda i društvo će se orijentisati shodno dvoru, a humanisti nastoje da u Rimu iniciraju duhovnu metanoju učeći kako valja na novi način gledati na antiku. Religiozni život dobija u koloritu blagodareći rekama hodočasnika i velikom pokretu rastuće duhovnosti žena u laičkom apostolatu. Kao prestonica zapadnog hrišćanstva Rim dobija i dodatnu dimenziju jednog svetskog čvora (Gregorovius). Istorija Rima je istovremeno i istorija sveta.

Autor Arnold Eš osvetljava crkvenu, socijalnu, privrednu i kulturnu pozadinu i objašnjava je iz perspektive duge tradicije internacionalne istoriografije. Oko 1400. godine Rim je još uvek imao antičku infrastrukturu: ono što je pompezno nazivano Caput Mundi (glava sveta) bio je bedni srednjevekovni mali grad u ruinama negdašnje milionske metropole, sa svojih 25.000 stanovnika manji od Firence ili Venecije. Od nekadašnjih sedam mostova na Tibru je ostalo samo još tri. A o stanju katoličke crkve i da se ne govori.

Bazilika Svetog Petra bila je pusta, a od pape ni traga ni glasa. Nakon decenijskog izgnanstva u Avinjonu postojale su ponovo pape, ali nikoji hrišćanin nije mogao znati koji je zvanično i kanonski na snazi. U šizmatički rascepljenoj crkvi konkurisala su dvojica pseudopapa za vikarijat Hristov na zemlji, što je bacalo senku na verodostojnost hrišćanstva.

Dok su Firenca, Venecija, Milano, čak i Genua i Sijena ili Luka, kao srednjevekovni gradovi-države cvetali, dotle je Rim venuo. NJegovi osnovni prihodi bili su oproštajnice iz vremena svetih godina i prilozi hodočasnika, trgovina devocionalijma, promet u gostionicama/hotelima (konzum vina).

Eš živopisno predstavlja kako je papstvo u Rimu, nakon svoje slabosti u 14. veku (italijanski: Trecento), ponovo stalo na noge. Osnovi razlog bio je prevaziđena šizma. Koncil u Konstancu regulisao je papstvo, koji je kroz klanove i lokalne interese odveo u šizmu, jačajući snagu nove sabornosti (koncilijarizma). Iako se taj duh koncilijarizma nije mogao uvrežiti, papstvo je bilo spaseno. Za Rim je to značilo da je u 15. veku (italijanski: Quattrocento), on postao ponovo prestonica hrišćanskog sveta. Kakvu je ulogu imala Firenca? Ona je nudila know-how za papske finansije. Firentinjani su imali moderno bankarstvo i već spretno vladali umećem plaćanja menicama i kreditima. Mimo bankarskog umeća Firenca je posedovala i kulturni kapital Renesanse. Književnost, umetnost, arhitektura… postali su sredstvo investicije u prestiž. Ideju umetničke reprezentacije u crkvi otkrivaju i pape, kao na primer Nikolaj V, Pije II ili Sikst IV. Sada se novac davao za dve stvari – „za knjige i izgradnju“ („libri e in murare“).

Ovo Ešovo delo omogućuje duboki uvid u svakodnevni život malih ljudi u vremenu velikih kulturnih metamorfoza večnog grada, te ga preporučujemo kao pouzdani izvor svima koji se zanimaju za istoriju Rima.

Zoran Andrić

************

NOBELOVCI

Prvi put na srpskom jeziku

Uz romane Slepilo i Sva imena, Pećina čini triptih kojim portugalski nobelovac Žoze Saramago, na predlošku Platonove metafore o pećini, daje svoju viziju kapitalizma i sveta koji, obuzet tehnologijom, polako srlja u propast. Pećina, koja se nedavno pojavila u izdanju Lagune, priča je o običnim ljudima u eri globalizma, starom seoskom grnčaru, njegovoj ćerci i zetu i njihovom psu. Porodica živi u selu nadomak Centra, velike industrijske i stambene zone čiji stanovnici nose propusnice, uvek pod budnim okom video-kamera, i u svojim stanovima, kroz prozore koji se ne otvaraju, mogu videti u najboljem slučaju sprat ispod i iznad susedne stambene kule. Grnčar prodaje posuđe i keramičke figurice Centru sve dok mu jednog dana ne otkažu narudžbinu sa obrazloženjem da je plastika praktičnija i da njegove grnčarske posude više nisu na ceni. Zet se zapošljava u Centru kao čuvar i cela porodica seli se u ovaj rastući gigantski megalopolis. Uskoro, međutim, u dubinama i tunelima ispod Centra čuće najpre neobične zvuke a zatim duboko u temeljima otkriti tajnu koja će potpuno promeniti njihov život.

Ispisujući svojevrsnu, orvelovsku alegoriju o moći i zlu u današnje vreme, portugalski nobelovac istovremeno uliva svojim čitaocima veru u vrednosti čoveka kao pojedinca, očaravajući nas koliko svojim osobenim stilom, toliko i životnom mudrošću i toplinom koju nose njegovi glavni likovi. Žoze Saramago je portugalski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1988. Bavio se i novinarstvom i prevođenjem.

K. L. D.

****

PRONAĐENI U PREVODU

Bajac na ruskom i francuskom, Šajtinac na slovenačkom

Roman Vladislava Bajca Hamam Balkanija nedavno je objavljen na ruskom i na francuskom jeziku, saopšteno je iz Arhipelaga. Time je nastavljen veliki međunarodni uspeh ovog romana koji je dosad objavljen na petnaest stranih jezika u ukupno više od dvadeset pet izdanja (računajući i broš i tvrde poveze, kao i elektronska izdanja). Rusko izdanje romana objavila je ugledna izdavačka kuća Limbus iz Sankt Peterburga u prevodu Vasilija Sokolova. Francusko izdanje potpisuje izdavač Galad iz Pariza u prevodu Gojka Lukića. Na ruskom i na francuskom jeziku veliki uspeh ranije je imao Bajčev roman Knjiga o bambusu, koji je u Francuskoj doživeo dva izdanja, od kojih jedno u Galimaru, a drugo u prestižnoj ediciji izabranih dela moderne svetske književnosti.

Roman Uglješe Šajtinca Sasvim skromni darovi objavljen je nedavno na slovenačkom jeziku u izdanju IK Sodobnost iz LJubljane, takođe saopštava Arhipelag. Roman je na slovenački jezik prevela Dušanka Zabukovec. Reč je o najprevođenijoj knjizi Uglješe Šajtinca. Pre slovenačkog izdanja, ovaj roman objavljen je već u Bugarskoj, Makedoniji i Mađarskoj, a prava su još prodata su za italijanski, ukrajinski, albanski, rumunski i poljski jezik. Izdanja u ovim zemljama biće objavljena u nekoliko narednih meseci.

K. A. D.