Knjiga Danas: Portret Erazma Roderdamskog

PORTRET

Pomirljivi polemičar oštrog intelekta

Knjiga „Erazmo Roterdamski. Portret“ pojavljuje se povodom 500-godišnjeg jubileja Erazmove grčko-latinske edicije „Novog Zaveta“

Jedan od najpoznatijih i najznačajnijih humanista u istoriji civilizacije – Erazmo Roterdamski (1466/67 – 1536), nedavno je dobio još jedan svoj portret. Autorka Kristina Krist fon Vedel, u svojoj knjizi portretiše Erazma, višeslojno delo velikog humaniste, kao i borbe i stremljenja u eposi reformacije (Christine Christ-von Wedel: Erazmo Roterdamski. Portret / Erasmus von Rotterdam. Ein Portr�t, Schwabe, Bazel 2016).

NJegovo grčko-latinsko izdanje Novog Zaveta, njegovi komentari i egzegeza teksta imali su velikog uticaja u onovremenoj i potonjoj biblistici kao i celokupnoj hrišćanskoj misli. Erazmo je uticao kako na filozofe, tako i na političare, književnike, pravnike, pedagoge, slikare i muzičare. Spektar njegovih tema je opsežan: rat i mir, politika i ljudsko dostojanstvo, jurisprudencija i ljudsko pravo, crkvena muzika i omilitika, vera i mudrost, stil i civilizovano ophođenje, brak i vaspitanje (pedagogija).

Roterdam, Gauda, Pariz, Lonodno, Torino, Venecija, Rim, Bazel, Leven, Frajburg u Brajzgauu – tako glase etape i značajna staništa njegovog bogatog intelektualnog života na početku ranog novovekovlja. Erazmo Roterdamski nije samo vodio evropski život, on je bio prominentna i slavna evropska ličnost. Rođen 1466. ili 1467, kao vanbračno dete župnika iz bratstva avgustinaca, Erazmo se razvio, blagodareći jednom papskom dispensu, na sopstvenu inicijativu i o sopstvenom trošku u slobodan duh i slavnog publicistu. Mnoga njegova dela iz oblasti filozofije, teologije, filologije, pedagogije i pacifizma, još za njegovog života doživela su veliki broj izdanja. Na rezonanciju ta dela nisu naišla kod katoličkih i (docnije) protestantskih čuvara Svetog Grala, kao što napadi, osude i crkveno-pravna indiciranja to dokumentuju.

Jedno od svojih najpoznatijih dela – Pohvala ludosti, napisao je 1509, a do njegove smrti (1536) doživelo je više od trideset izdanja, kao pravi best-and lonseller. Ludilo (latinski stultitia) nastupa na svetlost dana kao štedro darujuća boginja sejući sreću oko sebe: bez lakomislenosti nema akta začeća, bez neodmerene hrabrosti nema života i volje za njim, bez obmane i podvale nema zajedničkog života u društvu. Ovako dama (ludost) veliča samu sebe. Dramaturgija Erazmovog šeretskog trika i marifetluka sastoji se u pohvali ludosti i prilici da se u gustoj magli ironije sakrije tamo gde se šala i ozbiljnost dotiču i gde su one do brkanja i zamene slične. Učeni i miroljubivi humanista nije izumeo žanr ironične pohvale. Sebastijan Brant je 1494. napisao satiru Brod ludaka.

Pod Erazmovim oštrim perom nastao je jezički vatromet napisan elegantnim i inventivnim latinskim jezikom, zadivljujuće smelosti kojim on žigoše nepravilnosti. Gotovo u ničeanskom maniru čovek će biti predstavljen kao odveć ljudsko biće kome je iluzija neophodna: ludost čini egzistenciju mogućom i podnošljivom. Ona je čini – saobrazno svojoj dvostrukoj prirodi – nepodnošljivom i neizdrživom. Samo onaj ko je pri punoj svesti, može se upustiti u nasilne pregovore iz kojih „obe strane imaju više štete no koristi“.

Erazmo je bio vehementni kritičar rata, takođe i takozvanog pravednog rata, posebno u slučajevima verskih ratova koji su vodili u rascep i koje je Erazmo nastojao da suzbije, i po cenu prigovora oveštalih i zadrtih teologa da je on ateista.

Autorka u ovom poletnom portretu naglašava da je Erazmo bio hrišćanski, a ne svetski humanista. NJena knjiga pojavljuje se povodom 500-godišnjeg jubileja Erazmove grčko-latinske edicije Novog Zaveta. Autorka je inače ekspert za pitanja Erazmovog dela. Ona ga opisuje kao mudrog čoveka, sklonog polemikama, ali i pomirljivog, oštrog intelekta, svakad uljudnog, bogobojažljivog i tolerantnog. Erazmovo delo filološke i istorijske biblijske erminevtike dalo je reformističkom pokretu odlučujuće impulse.

Zoran Andrić

POEZIJA

Visoko kultivisani stih na zavičajne teme

Moto zbirke Sokol zlatnih krila (Studentski kulturni centar, Niš 2016) Jovana Mladenovića je stih Branka Miljkovića Pod praznim nebom plaču sokolari (iz pesme Frula, ciklus Utva zlatokrila, zbirka Vatra i ništa). Ovaj višeznačni stih i višeslojna Mladenovićeva poezija, u jednom najširem smislu, imaju mnogo toga srodnog, ali i sa poezijom u Gimnazijskom trenutku koji je Gordana Todorović napisala dok je đakovala u niškoj gimnaziji, kao i sa pesmama Zlate Kocić, koja je, po tom zavičajnom, takođe sa niškog područja, iz okoline Svrljiga. Ta srodnost je, pre svega, u jeziku, i Jovina poezija pomaknuta je u jezik, kao i poezija ovo troje pesnika, to je ta potraga za magijom reči, kako je to nedavno napisala Ivanka Kosanić za zbornik Sokol zlatnih krila.

U najvećoj meri ova zbirka je vezana za zavičajne teme, ima i taj spoljašnji prostorni horizont, to je područje na kome se nalazi i Jovin rodni Špaj, područje čuveno i po staroj Remizijani i drugim nalazištima iz daleke i bliže prošlosti, kao i po manastirima (Divljane podignut na još uvek neispitanim ruševinama ranijih građevina, koje su pripadale rimskom i vizantijskom carstvu). Gledano tako, zbirka je jedna svojevrsna sažeta istorija i magija, lirika tog predela i podneblja, deo pesnikove unutrašnjosti. Primer su pesme Otkosi i Napevi u kojima je izgrađen dugi biblijski stih, koji je i pripovedački, ali je i do kraja subjektivan i u njemu je najčistija lirika. U tim pesmama peva se o prostornom i vremenskom horizontu tog remizijanskog području. I jezik je u ovim pesama sa tog područja i iz tih dalekih vremena, arhaičan je, ali se prima po spontanosti same te unutrašnjosti i slobode, kao i po kultivisanosti i dorađenosti tog jezika. Zato se te pesme moraju pažljivo čitati jer traže punu probuđenost u tome. Neka je tajna pomisao potpisnika ovih redova da zavičaj, jezik i poezija idu zajedno, aktualizuju jedno drugo. Zavičaj je to prvo primanje sveta, kad čovek prvi put ugleda sebe. S tim prvim, s nama su i govor i pesma, i sve drugo što radimo. Od tog mesta i trenutka rođenja i probuđenosti, kreće se u najviše i najdublje – u nedosegnuto i neosvojeno. Stih nastaje iz slobode, njegova pravila su pravila slobode. I stihovi Jovana Mladenovića stižu iz slobode, iz neobavezujućeg, kako bi se reklo, koje najviše obavezuje, što bi bila najpreciznija odrednica njegove poezije.

Posao koji obavlja Jovan Mladenović kao kustos u Narodnom muzeju grada Niša, značajan je i za poeziju, pa time i sam Niš. Zahvaljujući gradu i Mladenovićevom radu umnogome je sređena i katalogizirana književna zaostavština Branka Miljkovića, a zaostavština Dušana Milačića, LJiljane Bibović i Gordane Todorović sređuje se i katalogizuje. Pesnici i pisci koji su formirali svoj pesnički senzibilitet u Nišu, ili su na neki način utkali svoj život u ovaj grad, odužili su mu se svojim stvaralačkim radom u književnosti i poeziji. Grad im uzvraća time što njihovo delo sređuje i čuva kao muzejsku zaostavštinu, i prezentuje javnosti. Reč je o velikom projektu i poduhvatu, a početak tog posla pripao je Jovanu Mladenoviću.

Luka Prošić

KRATKA PROZA

Možda najbolji živi arapski pisac

Zbirka priča Irački Hristos Hasana Blasima, koja se nedavno pojavila u izdanju beogradske Geopoetike, 2014. nagrađena je prestižnim književnim priznanjem londonskog Indipendenta, koje se više od četvrt veka svake godine dodeljuje za najbolju stranu beletrističku knjigu u Velikoj Britaniji. Prethodna zbirka priča Ludak sa Trga slobode (Geopoetika, 2015) ušla je ranije u širi izbor za istu nagradu. Obe zbirke bile su hvaljene, pa je i kritičar britanskog Gardijana napisao da je Blasim „možda najbolji živi arapski pisac“.

Zbirka Irački Hristos donosi nastavak serije priča u kojima se oslikava život u sadašnjem Iraku kao u nadrealnom paklu. To su priče profanog lirizma, iskošene simbolike i jezive, zagrobne romantike. Ispričane su brzo, neposredno, često kratkim rečenicama i uvek jednostavnim jezikom, lišenim svih ukrasa uz primerenu spisateljsku tehniku i realističke opise tako čudesnih doživljaja da se u njih prosto ne može poverovati. Centralna tema zbirke je procesuiranje traume, ili, radije, nemogućnost njene obrade. „Te priče nisu samo posvećene mrtvima već ih i pričaju mrtvi, ili oni koji su obuzeti smrću i odjecima smrti u dušama živih“. Teme nisu isključivo iračke – ponekad je to sudbina preneta iz Iraka u čemerno izbeglištvo. Mnogi likovi su pasionirani čitaoci i priče o njima pune su prividnog teoretisanja o pisanju. Mračnim metaforama pisac razvija svoju filozofiju u kojoj u normalnom životu neprestano odjekuju ratne strahote, kao da je rat osnovni model stvarnosti, zabeležio je, između ostalog, Srpko leštarić u svom pogovoru za ovu knjigu.

K. G. D.

BIOGRAFIJE

Prva polovina života Sigmunda Frojda

Biografija Sigmunda Frojda Sigmund Frojd: Život sa strahom od smrti, koju je napisao LJubomir Erić, ugledni psihijatar i psihoanalitički psihoterapeut, nedavno je objavljena u izdanju Arhipelaga i New Momenta, u godini u kojoj se obeležava 160 godina od Frojdovog rođena. Knjiga predstavlja život i delo velikog mislioca i uzbudljive trenutke njegove stvaralačke i životne avanture, svakako jedne od najuzbudljivijih u modernim vremenima. Ova kapitala knjiga za ovdašnju savremenu kulturu, prvi je tom u velikoj sintezi koju Erić piše o Frojdu. Posredi je celovita, intrigantna i odlično napisana biografija prve polovine života Sigmunda Frojda, u periodu od 1856. do 1902. Predstavljajući ranog Frojda, Erić piše o njegovoj porodici, detinjstvu i odrastanju, studijama i prijateljstvima, ulasku u medicinu i naučni svet, lekarskoj praksi i životnim ljubavima, sve do početka bavljenja strahom, samoanalizom i psihologijom snova. Posebno mesto u biografiji ranog Frojda pripada prijateljima i naučnicima s kojima je delio mnoge ideje, ali i dolazio do dramatičnih sukoba i raskida: od francuskog neuropatologa Žan-Martena Šarkoa, preko Jozefa Brojera, s kojim dolazi do slučaja Ane O. i otkrića psihoanalize, i Vilhelma Flisa koji je godinama Frojdov uticajni prijatelj i lični lekar. U završnici prvog toma Frojdove biografije opisuje se period u kome Frojd piše znamenite knjige Tumačenje snova, knjigu koju sam Frojd najviše voleo, i Psihopatologija svakodnevnog života. Knjiga Sigmund Frojd: Život sa strahom od smrti nastala je kao plod višedecenijskih istraživanja Frojdovog života i dela. Erić je za pisanje ove biografije koristio veoma brojne i raznovrsne izvore. Najpre su to izbori koji potiču od samog Frojda, njegove knjige, ali i autobiografski spisi i beleške u kojima govori o sebi, svojim snovima, događajima i promišljanjima. Jedan od najvažnijih izvora Erićeve biografije Frojda jesu Frojdova pisma koja je slao svojim bližnjima, prijateljima i saradnicima ili ih je dobijao od njih. Pisma Sigmunda Frojda su, kaže Erić, „zlatan rudnik neprocenjive vrednosti za sve pokušaje tumačenja psihoanalize, kao i njegovog ličnog života“.

U drugom tomu Frojdove biografije, koji će biti objavljen početkom naredne godine, Erić će obuhvatiti period od 1902. do 1920, prateći Frojdova doživljavanja straha na ličnom planu i nastojanja da teorijski uobliči psihoanalizu. Treći tom ove biografije obuhvatiće period od 1920. do Frojdove smrti 1939. Ovaj period, prema Eriću, obeležava veliki preokret u psihoanalitičkoj teoriji u okviru kog Frojd saopštava koncepciju o nagonu smrti umesto straha od smrti. Treći tom Frojdove biografije biće objavljen tokom proleća 2017. godine.

K. A. D.

FANTASTIKA

Svetovi detinjstva

Izdavačka kuća Gradac iz Čačka objavila je nedavno roman Moja rođaka Emilija makedonskog književnika Vlade Uroševića. Urošević (1934, Skoplje) je još u vremenu bivše SFRJ bio u samom vrhu jugoslovenske literature a njegovo stvaralaštvo, odavno ovenčano priznanjima, svome autoru je donelo i titule evropskih akademija nauka i umetnosti.

U vremenu kad je široki prostor jugo-literature odlikovala ozbiljno kritički utemeljena vrednost, raznovrsno delo ovog pesnika, prozaiste, prevodioca, esejiste, antologičara i književnog kritičara, uvek je dobijalo najviše ocene. Roman Moja rođaka Emilija koji je pred čitaocima, u prevodu Milenka Pajića, originalno objavljen 1994, predstavlja – kako podnaslov kaže, Osamnaest zatvorenih priča koje sačinjavaju jedan otvoren roman. Preciziranje da li je u pitanju roman ili zbirka priča sasvim je nebitno pred činjenicom da Moja rođaka Emilija predstavlja čitalačko iskustvo prvoga reda, proizišlo iz Uroševićevog dara za zrelu, bogatu fantastiku koja stiže iz svetova detinjstva, i u koju su neverovatno lako, mekim, blagim i uvežbanim potezima, upisani motivi folklora sa istočnog podneblja.

Rođaka Emilija došla je neznano otkuda, sa roditeljima koji su je predali na čuvanje porodici glavnog junaka. Uz deda Simona koji u ime naučne trezvenosti čita astronomske i geografske karte raznih predela ali popušta pred predelima mašte, uz snovidovitog ujaka Filipa, brojnu rodbinu i još tušta i tma seoskih volšebnika, u ovom balkanskom Makondu odvija se detinjstvo jednog dečaka, zanesenog i zaljubljenog u rođaku vršnjakinju Emiliju.

Iz njihovih dogodovština izranjaju priče nalik Šeherezadinim: sa slika silazi krdo slonova, u dvorište stiže jednorog, pojavljuju se likovi koji su davno nestali, ljudi lete a neuki osobenjaci kao da su seoski vilenjaci, sposobni za svakakva čudesa. Nad ovim dečaštvom, koje rođaka Emilija svojim vanvremenim natprirodnim talentima pretvara u javu, lebde senke okrutnosti, one koja se najavljuje bubnjevima rata ali i one koja i bez rata izvire iz čoveka. Zato su priče Moje rođake Emilije i zatvorene i otvorene, jer samo od nas zavisi da li ćemo se zazidati u surovost realnosti, bez prozora koji nas mame u oblike nepoznatog što ga slutimo. Ova knjiga krhka je od nežnosti i topline, ali je i stvarnosno opora. Ona opominje da su i zlo i mašta u nama; prvo nas steže, sprečavajući da se otisnemo u drugo, na žalost brzo i lako zaboravljeno. Iako nas jedino ono može utešiti i podsetiti da se u svetovima odraslih samo pretvaramo.

A. Cvijić

PRVENAC

Neki gresi iz mladosti ne mogu se okajati

Još jedan mladi autor, Marko Popović dobio je svoj roman prvenac Jedan pogrešan korak, koji se nedavno pojavio u izdanju Lagune. „Verujem da će Jedan pogrešan korak ponuditi čitaocima mnogo akcije, napetosti, uzbuđenja, obrta i uživanja u savremenom i dinamičnom trileru. Radnja romana smeštena je u današnji Beograd, a glavni junaci su sasvim obični ljudi koji odjednom moraju da se bore za svoj život i živote svojih najbližih. Siguran sam da će vas njihove avanture držati budnim do kasno u noć i naterati vas da sami procenjujete kuda će priča da vodi, ali i da će vas iznenaditi preokreti, čak i kad mislite da ste sve otkrili, ističe Marko Popović. Autor je rođen 1978. u Beogradu, završio je dramaturgiju na FDU i školu filmske režije u NJujorku. Snimao je kratke filmove, radio kao scenarista na televizijama i kao kopirajter u marketinškim agencijama. Tekstove je objavljivao u časopisu Vreme i na sajtu b92.net.

K. L. D.