Knjiga optuženog dekana brža od presude

Za to vreme Višnjić je uspeo da napiše prilično obiman „dnevnik pritvorenog dekana“, pod naslovom „Političke rešetke“, u kojoj je ocenio da je njegov sudski proces montiran, na inicijativu grupe „političkih preletača“ kojima je ugrozio finansijske i druge interese. Knjiga je ovih dana promovisana u klubu Medicinskog fakulteta koji je, prema optužnici, oštećen za milionske iznose.

 – Ovo je dnevnik koji sam vodio za vreme 82 dana provedena u pritvoru Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, pod optužbom da sam navodno oštetio fakultet za 168 miliona dinara i 70.000 evra. Viši sud u Nišu je u to vreme zaključio da nema elemenata krivičnog dela za koje me terete, i naložio tužilaštvu da dopuni optužnicu, što je ono navodno i učinilo – samo ponavljajući ono što je već navelo u optužnici, tako da je takva „dopuna“ iskorišćena za nastavak postupka. Pred Višim sudom će 6. decembra biti održan glavni pretres, prvi po redu posle toliko godina. U međuvremenu su iz optužnice „otpale“ sve optužbe izuzev one o oslobađanju studenata plaćanja prve rate školarine. Pri tom, Ministarstvo prosvete je tada dalo instrukciju da fakulteti mogu da oslobode studente plaćanja školarine, a odluke o tome je donosio kolegijum, a ne ja. Da mogu da se vratim u prošlost – opet bih uradio isto. Žao mi je jedino što još veći broj studenata nismo oslobodili plaćanja dela školarine – ona je tada iznosila 3.000 evra, a znamo kako živimo i koliko smo siromašni, rekao je Višnjić na promociji knjige.

 On je u knjizi izneo ocenu da je okidač za njegovo sudsko procesuiranje, koje naziva „političkom ujdurmom“, konferencija za štampu koju je organizovao krajem 2011. godine, pod nazivom „Kolubara u zdravstvu“, a na kojoj je oštro kritikovao različite mahinacije u zdravstvu, posebno „ogromno trošenje para“ na vanstandardno lečenje multiple skleroze u niškom Kliničkom centru neispitanom metodom dilatacije venskih krvnih sudova vrata. Intervenciju kod domaćih pacijenata plaćao je Republički fond zdravstvenog osiguranja, dok su je strani osiguranici plaćali sami. Nakon otvaranja ovog pitanja u javnosti, reagovalo je Ministarstvo zdravlja, zaštitnik građana i drugi organi, tako da je studija prekinuta, a izdašne sume novca „izbijene“ iz džepova grupe vaskularnih hirurga, radiologa i neurologa. Neki od njih su, u sprezi sa političkim strankama kojima su bili bliski, za kafanskim stolom počeli da „pletu mrežu“ protiv njega, koja se okončala hapšenjem, rekao je.

 – Još u pritvoru dobio sam rešenje iz Kliničkog centra da sam udaljen sa posla dok traje pritvor, a Savet fakulteta me je smenio sa funkcije prodekana za poslediplomske studije, naučnoistraživački rad i finansije. Kad sam izašao, isključen sam iz svih komisija u kojima sam bio, a ljudi su bezmalo izbegavali da ih operišem. Znao sam da sam radio najpoštenije moguće, da nema razloga da me bilo ko hapsi – zbog čega se nikada, pa ni sada ne bojim bilo čega, ali se dogodilo da sam uhapšen, da to danima prenose svi nacionalni mediji, da budem ponižen i osramoćen. Neke kolege su imale probleme samo zato što su sedeli sa mnom u kafiću. Vremenom je, bar na izgled, sve došlo na svoje. Vratili su mi se pacijenti, 90 odsto mojih kolega sa mnom ima izuzetno korektan odnos i siguran sam da su na mojoj strani, pravi prijatelji su i dalje uz mene… – rekao je on.

 Višnjić je lišen slobode 31. jula 2013. Iz optužnice koja mu je tada stavljena na teret izbačene su optužbe da je „samoinicijativno uvećao koeficijente plata nenastavnom osoblju suprotno Uredbi Vlade“, kao i da je „službi knjigovodstva naložio da svim zaposlenima koji su radili na fakultetskim projektima isplate određeni procenat od prethodne plate, iako projekti još nisu bili usvojeni“. Bio je na funkciji dekana Medicinskog fakulteta 12 godina, od 2000. do 2012. Penzionisan je 2015. godine.

Lov na veštice u Kafkinom romanu

 Lov na veštice je postojao od starih Rimljana, preko Staljina, Makartnija, do danas. A metla je uvek ista, rekao je recenzent Srđan Živković, dodajući da je Višnjić žrtva takvog lova. Njegova knjiga je slika društva, priča o pravim i lažnim prijateljstvima i „dopuna filozofiji palanke“.

 – Sve što čovek radi u životu je krhko i lomljivo. Ono što se teško stiče, gubi se u trenutku, ocenio je Tihomir Nešić, književnik i bivši novinar Politike, koji je kazao da Višnjić u knjizi nje bio iskren jedino kada pokušava da dokaže da mu „nije ništa“, a svaki čovek u zatvoru, koji je mesto degradacije i ponižavanja čoveka, tu je ubijen kao maljem. On je kazao da je reč o višeslojnoj knjizi, koja govori o ličnom zatvorskom iskustvu uglednog intelektualca, kao i politici, moralu i društvu. To je slika društva iz Kafkinog romana, zaključio je on.

Još vesti iz ovog grada

Prosvetari u Nišu obustavljaju rad na jedan dan u znak podrške studentima

Studenti Pravnog i Ekonomskog fakulteta u Nišu odlučuju o blokadi

Čitav plen da skupe, ne mogu da nas kupe

Zbog čega su predsednik Republike i ministar Vesić dezinformisali javnost?