Knjigama menjati svet

Veče je upriličeno povodom objavljivanja njegovog romana „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile“ (Akademska knjiga, 2017, preveo Arpad Vicko).

U razgovoru s Vladislavom Gordić Petković, književnom kritičarkom koja je najbolji poznavalac njegovog dela, Vegel je nadahnuto, ali i ironično govorio o Novom Sadu, njegovoj prošlosti i sadašnjosti, o istorijsko-političkom raslojavanju grada tokom 20. veka, o igri identiteta – gubljenju starog i traženju novog. Na palubi broda, na 35 stepeni Celzijusa, samo je Laslo Vegel svojom intelektualnom harizmom mogao da okupi književnu elitu grada. Političara nije bilo. Kako bi ih i bilo kad je Komisija za subvencionisanje književnih dela koju je ovlastio Gradski sekretarijat za kulturu na Konkursu omalovažila najznačajnijeg živog pisca Novog Sada i dobitnika Februarske nagrade Grada? Prisećam se reči Petera Esterhazija koje je zapisao 20. septembra 2015. u poslednjoj knjizi Dnevnik o gušterači: „Razgovarao sam nekih četvrt sata s Vegelom. Ali o čemu? To bi bilo teško rezimirati. Toliko mi je drag. Uz to još pametan. Oštrouman. Pošten. Čist.“

U redakciji je uvek dinamično i stresno. Stiže mi mejl od Tome Piketija, kaže da ne može dati intervju i predlaže da zovem Stefani Enet, Gijoma Sakrista ili Antoana Vošea, koautore knjige „Za sporazum o demokratizaciji Evrope“. Oni su, kaže, kompetentniji od njega. Pomalo sam razočarana. Piketi je veoma važan autor, planetarna zvezda, a ova knjiga je manifest za spasavanje evrozone. Međutim, kada sam dublje razmislila, shvatila sam da nas Piketi nije odbio, on je samo pravičan i demokratičan, veoma ceni svoje saradnike i želi da im pruži istu šansu. Nije čudo što je odbio nominaciju za Legiju časti, najviše francusko odlikovanje.

Petak, 30. jun

Petak mi je omiljeni dan, dolazi vikend, kada ću moći da se posvetim samo čitanju rukopisa. U redakciju „Akademske knjige“ navraća Đorđe Randelj, optimističan, vedar, uvek raspoložen i spreman da izvali neki vic na račun političara. Dogovaramo se o promociji knjige eseja Karlosa Fuentesa „Zakopano ogledalo“ na brodu „Zeppelin“ 5. jula. Đorđe Randelj je osnivač i domaćin Književnog festivala „Razgovori o ljubavi (prema čitanju)“. Festival se održava na brodu „Zeppelin“ jednom sedmično, postao je kultno mesto svih Novosađana koji vole umetničku književnost.

Za 14 časova po srednjoevropskom vremenu imam zakazan telefonski razgovor sa Andrejom Bitovom, jednim od osnivača postmodernizma u ruskoj književnosti. Veoma mi je neobično što Bitov pre potpisivanja ugovora želi da se čuje s budućim izdavačem i prevodiocem. Moje saradnice Ana, Vanja i Anja zbijaju šalu na račun Bitovljeve želje jer nam se do sada nikada nije dogodilo da strani autor, pored korespondencije mejlom, zahteva direktan razgovor.

Zaista, na moj poziv u 14 h Bitov se javlja na telefon. Kaže mi da je poziv očekivao i da mu je drago što će još jedna njegova knjiga biti objavljena na srpskom jeziku. Osamdeset mu je godina, ali veoma je krepak u razgovoru. Pita da li studenti u Srbiji vole da čitaju njegove knjige. Trenutno je u Moskvi, a već sutra putuje na selo u blizini Sankt Peterburga, pa mi diktira adresu na koju mogu da mu pišem i napominje da u selo redovno stiže pošta.

Subota, 1. jul

U jednom današnjem listu spomenuta je Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027, što me je potaklo da odem na sajt Ministarstva kulture i informisanja i saznam šta piše u tom dokumentu i čemu se izdavači mogu nadati u budućnosti. Obradovalo me je saznanje da će se u narednoj deceniji stalno procentualno povećavati izdvajanja iz budžeta države za kulturu i informisanje, tako će sa ovogodišnjih 0,68 odsto za deset godina porasti na 1,68 procenata. Ipak, autori Strategije najviše papira utrošili su iznoseći podatke kako funkcionišu institucije kulture danas, skoro da se nisu bavili budućnošću. Iz jedne rečenice zaključila sam da je stav autora Strategije da pisci u Srbiji mogu živeti od pisanja i da država nema obavezu da ih na bilo koji način pomaže. Predlagač Strategije u jednoj rečenici zaključuje: „Tranziciona kretanja u našem društvu i pojačana komercijalizacija izdavačke delatnosti u velikoj su meri promenili društveni status visoke književnosti i socijalni položaj književnika, odnosno vrednovanje književnog rada.“ Zaista neobična konstatacija, znam da u Francuskoj mnogi pisci dobijaju državne stipendije iako pišu za tržište od sedamdeset miliona stanovnika.

Nedelja, 2. jul

Danas me ponovo okupirao Nacrt strategije. Razmišljam, ako Ministarstvo zaista želi da kulturu ove zemlje izvuče iz ponora u kojem se davi, a verujem da je tako, zašto nije organizovalo javnu debatu u kojoj bi učešće uzeli svi akteri kulturne scene? Uverena sam da bismo samo širokom raspravom kulturnih poslenika došli do najbolje strategije i kulturu učinili transparentnom. Nije dovoljno Nacrt strategije okačiti o klin, to jest postaviti ga na veb-stranicu Ministarstva i Skupštini Srbije prepustiti da raspravlja o našoj sudbini.

Za izdavače su posebno diskutabilni delovi Strategije vezani za upotrebu ćiriličnog pisma. Predlagač je u isti koš stavio sve oblasti izdavaštva, a za izdavače koji ne objavljuju na ćirilici predlaže „kazneno-ucenjivačke“ mere:

– „Smanjivanje poreza za objavljivanje listova i časopisa na srpskom jeziku i na ćirilici, kao i poreske olakšice privatnim izdavačima za ćirilična izdanja.“

– „Prilikom otkupa knjiga za biblioteke na konkursu Ministarstva kulture i informisanja prednost davati domaćoj književnosti i domaćoj naučnoj i stručnoj knjizi, kao i izdanjima štampanim ćirilicom.“

– „U državnom finansiranju prevodnih izdanja iz književnosti i humanistike davati prednost onim prevodima koji se publikuju na ćirilici; uvesti obaveznog lektora za jezički kvalitet prevoda.“

Od svega navedenog podržavam objavljivanje knjiga na ćirilici iz oblasti književnosti i knjiga koje se bave nacionalnim temama, i to pravilo „Akademska knjiga“ primenjuje od osnivanja. Ne razumem nameru predlagača Strategije da izdavači i naučna i akademska izdanja treba da objavljuju na ćiriličnom pismu. Pitam da li u Ministarstvu znaju da je objavljivanje knjiga iz humanističkih i društvenih nauka veoma skupo, da se tiraž od 500 primeraka prodaje više od 10 godina, da se izdavači muče kako bi jedan deo knjiga izvezli u susedne zemlje i nadoknadili makar deo uloženih troškova. Ukoliko država primeni ove mere, pitam se da li će ijedan izdavač u budućnosti objavljivati teorijsku literaturu.

U Nacrtu strategije nema nijedne reči o distributerima knjiga, niti o otvaranju novih knjižara kako bi se ublažio monopolski položaj postojećih knjižarskih lanaca i izbegao monopol u svim ostalim oblastima kulture.

Ponedeljak, 3. jul

Dok sam putovala ka Beogradu u „opelu korsi“ punoj knjiga, setila sam se Erazma Roterdamskog, koji je pre pet vekova svoja dela transportovao konjskom zapregom na Frankfurtski sajam knjiga. Misija izdavača nije se mnogo promenila od Gutenbergovog pronalaska štamparske mašine do danas – to je želja da knjigama menjaju svet.

U Institutu za filozofiju i društvenu teoriju dočekuje me Petar Bojanić sa idejom da Akademska knjiga i Institut pokrenu izdavanje kraćih filozofskih radova u džepnom formatu. Prve dve knjige u ediciji biće Debata o luksuzu F. M. A. Voltera i Ž. Ž. Rusoa i delo O prosvećivanju naroda Johana Karla Vilhelma Mezena i Mozesa Mendelsona.

Veliko je interesovanje novinara za dnevnik Andreja Tarkovskog Martirologijum, koji je prvi put objavljen na srpskom jeziku. Tim povodom o izdavačkom programu Akademske knjige razgovarala sam s Dejanom Vuković za Radio Sputnjik.

Utorak, 4. jul

Pre odlaska u redakciju Vicko Arpad me obradovao lepim vetima: uskoro će završiti prevod nove knjige Tibora Varadija i Đerđ Konrad je prihvatio da bude član žirija za dodelu Međunarodne nagrade „Aleksandar Tišma“, koju je osnovala Fondacija „Aleksandar Tišma“ a inicirao Andrej Tišma. Nagrada će prvi put biti dodeljena 2018.

Na putu do posla, u centru grada primećujem dosta mladih stranaca. Već se nagoveštava duh festivala Exit. Neki gosti došli su ranije da upoznaju Novi Sad. Na jednom parkiralištu grupa mladih Rumuna pokušava da odgonetne slikovno objašnjenje na plavoj tabli kako se plaća parkiranje. Komunalne službe nisu se potrudile da na više mesta u centru grada postave aparate za plaćanje parkinga, tako da se strani turisti veoma teško snalaze.

Sreda, 5. jul

Branko Milanović mi potvrđuje termin njegovog predavanja u Matici srpskoj 12. jula. Piše da mu je drago što će s nama na večeri posle predavanja biti Želimir Žilnik i Sara Matijević. Kaže da je veliki Žilnikov poklonik iz vremene crnog talasa.

Pripremam se za promociju, ponovo čitam knjigu Karlosa Fuentesa „Zakopano ogledalo“. Izvanredna knjiga i izvanredan prevod Bojane Kovačević Petrović i Ksenije Šulović. Prevoditeljke su u potpunosti sačuvale jezik i stil velikog meksičkog pisca i erudite. Svako ko pročita to delo mnogo će naučiti o istoriji i kulturi hispanskog sveta, o kontinuitetu jedne kulture, ali i o kulturama koje su nestajale i nastajale u krvavoj i brutalnoj istoriji. Na promociji će, pored redakcijskog tima, govoriti i ambasador Meksika gospodin Marko Antonio Garsija Blanko.

Autorka je direktorka izdavačke kuće „Akademska knjiga“ iz Novog Sada