Knjigovođa mog knjigovođe radi u Indiji

Nije potrebno da kažem da sam o svemu tome imao sasvim nejasnu predstavu onog dana kad sam napuštao Nandanovu kancelariju u Bangaloru. Ali dok sam razmišljao o tim promenama, sedeći te večeri na balkonu moje hotelske sobe, znao sam jednu stvar: želeo sam da ostavim sve drugo i napišem knjigu koja će mi omogućiti da razumem kako se dogodio taj proces poravnavanja i kakve mogu biti njegove implikacije za zemlje, kompanije i pojedince. Uzeo sam telefonsku slušalicu, pozvao moju suprugu Anu i rekao joj: „Napisaću knjigu koja se zove Svet je ravan.“ Ona je bila i razveseljena i radoznala – u stvari, možda i više razveseljena nego radoznala! Na kraju, uspeo sam da je pridobijem, i nadam se da ću to isto moći da učinim i s vama, dragi čitaoče. Dopustite mi da počnem vraćajući vas na početak mog puta u Indiju, i druga mesta na istoku, i podelim s vama neke od susreta koji su me naveli da zaključim da svet više nije okrugao – već ravan.
Džajtirt „Džeri“ Rao bio je jedan od prvih ljudi koje sam sreo u Bangaloru: nismo proveli zajedno više od nekoliko minuta u hotelu Lila palas kad mi je rekao da bi mogao da popunjava moje poreske obrasce i obavlja sve druge potrebne knjigovodstvene poslove za mene, iz Bangalora. Ne, hvala, usprotivio sam se, već imam knjigovođu u Čikagu. Džeri se samo nasmešio. Bio je suviše učtiv da to kaže – da je on možda već moj knjigovođa, ili pre knjigovođa mog knjigovođe, zahvaljujući eksploziji autsorsinga u pripremama poreskih izveštaja.
„To se dešava čak i dok mi razgovaramo“, rekao je Rao, rođen u Mumbaju, ranije Bombaju, čija indijska firma, MPHASIS, ima ekipu indijskih knjigovođa koji mogu da rade podugovarački knjigovodstveni posao bilo koje države u Americi i federalne vlade. „Povezani smo s nekoliko manjih i srednjih CPA (Certified Public Accountants – ovlašćene javne knjigovođe, prim. prev.) firmi u Americi.“
„Mislite takvih kao što je moj knjigovođa?“ – upitao sam. „Da, kao što je vaš knjigovođa“, rekao je Rao uz smešak. Raova kompanija bila je pionir softver programa za poslovne tokove sa standardizovanim formatom koji čini da je autsorsing poreskih obrazaca jeftin i lak. Čitav proces počinje, objasnio je Rao, s knjigovođom u Sjedinjenim Državama koji skenira moje prošlogodišnje poreske obrasce, plus moje W-2, W-4, 1099 (različiti formulari o prihodima i poreskim obavezama i olakšicama u SAD – prim. prev.), bonuse i podatke o akcijama – bukvalno sve – u kompjuterski server koji se fizički nalazi u Kaliforniji ili Teksasu. „Naravno, vaš knjigovođa, ako želi da se vaši poreski obračuni urade preko mora, zna da vi ne želite da vaše prezime ili broj socijalnog osiguranja budu poznati (nekom izvan zemlje), tako da može izabrati da sakrije tu informaciju“, kaže Rao. „Knjigovođe u Indiji dobijaju sve te informacije direktno sa servera u Americi (koristeći lozinku) i ispunjavaju vaše poreske obrasce, dok vi ostajete anonimni. Svi podaci ostaju u SAD da bi se poštovala pravila privatnosti… Zaštitu podataka i privatnosti tretiramo vrlo ozbiljno. Knjigovođa u Indiji može videti podatke na svom ekranu, ali ne može da ih daunlouduje ili da ih odštampa – naš program to ne dozvoljava. Najviše što može da učini jeste to da pokuša da ih zapamti ako ima neke loše namere. Knjigovođama nije dozvoljeno čak ni da unesu parče papira i olovku u sobu gde rade na obrascima.“
Zaintrigiralo me je koliko je uznapredovao ovaj oblik usluga autsorsinga. „Obrađujemo nekoliko hiljada obrazaca“, rekao je Rao. I šta još? „Vaš CPA u Americi čak ne mora biti u svojoj kancelariji. Može sedeti na plaži u Kaliforniji i poslati nam i-mejl i reći, ’Džeri, zaista si dobro uradio obrasce Države Njujork, pa uradi i Tomove. A Sonja, ti i vaš tim u Delhiju neka urade obrasce za Vašington i Floridu.’ Sonja, uzgred budi rečeno, radi iz svoje kuće u Indiji, bez operativnih troškova (koje plaća kompanija). ’A ovi drugi su zaista komplikovani, pa ću ih uraditi sam’.“
Godine 2003, u Indiji je bilo obrađeno oko 25.000 američkih poreskih izveštaja. U 2004, taj broj je iznosio 100.000. Godine 2005, povećao se na oko 400.000. Za jednu deceniju, može se pretpostaviti da će vaš knjigovođa bazičnu pripremu vaših poreskih izveštaja raditi putem autsorsinga – ako ne i nešto više.
„Kako ste ušli u ovo?“ – upitao sam Raoa.
„Moj prijatelj Jeroen Tas, Holanđanin, i ja radili smo za Sitigrup u Kaliforniji“, objasnio je Rao. „Bio sam njegov šef i jednog dana smo se istim letom zajedno vraćali iz Njujorka. Rekao sam da planiram da dam otkaz, a on je odgovorio, ’I ja to nameravam.’ Obojica smo rekli, ’Zašto ne bismo započeli sopstveni biznis?’ Tako smo 1997-98. zajednički sastavili biznis plan da velikim kompanijama ponudimo haj-end Internet rešenja… Pre dve godine, međutim, otišao sam na jednu tehnološku konvenciju u Las Vegasu, gde su mi se obratili predstavnici jedne (američke) knjigovodstvene firme srednje veličine, rekavši da nemaju novca da pokrenu velike poreske autsorsing operacije u Indiji, što veliki momci mogu, i da oni (osrednji momci) žele da u tome prestignu velike. Tako smo razvili softverski proizvod po imenu VTR – virtuelna poreska soba – koji je omogućio ovim knjigovodstvenim firmama srednje veličine da lako obrađuju poreske obrasce putem autsorsinga.“
Nastavlja se