Šta Murakami misli o književnim nagradama, pogotovo o „Akutagavinoj“ i „Nobelovoj“? Koji su njegovi saveti za one koji počinju da pišu?
Kakav je bio đak i da li je voleo školu? Kako se nosi s negativnom kritikom? Zašto je tek u „Norveškoj šumi“ prvi put dao ime glavnom liku u romanu? Da li pisac treba pre svega da bude slobodan čovek, pa tek onda umetnik? Zašto nikada ne piše naručene tekstove, ne obećava i ne pristaje na rokove?
Odgovore i komentare na gornja pitanja čitalac će pronaći u knjizi „Pisac kao profesija“ Harukija Murakamija, originalno izdatoj 2015, a odnedavno dostupnoj i na srpskom jeziku, zahvaljujući IK „Geopoetika“ i Divni Glumac, koja je ovaj autobiografski esej prevela s japanskog.
Uprkos ogromnoj popularnosti širom sveta, ličnost Harukija Murakamija prekrivena je velom tajne. Zato je ovaj autobiografski esej redak i dragocen književni dragulj za njegove čitaoce. U dvanaest poglavlja, on iskreno, potpuno otvoreno, neretko i duhovito, govori o pisanju, ali i o potrazi za snovima i srećom u životu – navodi izdavač, a sam Murakami u pogovoru, između ostalog, napominje da bi voleo da „ovu knjigu treba čitati kao neku vrstu kompilacije mojih (sadašnjih) stanovišta o pisanju romana“.
Karijera planetarne književne zvezde duga je nekoliko decenija, a veliki uspeh postigao je u 21. veku, ušavši u literarni mejnstrim. Najviše zahvaljujući romanu „Norveška šuma“. Poslednjih godina on je stalno na dohvat „Nobelove nagrade“. NJegove romane u Srbiji redovno objavljuje „Geopoetika“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.