Knjižica ne garantuje zdravstvenu negu

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za maj 2021. godine, u Srbiji je malo više od 6,7 miliona građana imalo zdravstveno osiguranje.

Iste te godine, u Srbiji je prema procenama Republičkog zavoda za statistiku živelo 6,8 miliona građana.

Na osnovu ovih brojeva međutim ne može se sa sigurnošđu tvrditi da oko 100,000 osoba nije imalo zdravstvenu knjižicu s obzirom na to da su procene broja stanovnika okvirne i ne uzimaju u obzir migracije.

Iz RFZO-a nisu odgovorili na pitanja Danasa koliki broj građana Srbije nema knjižicu kao ni kolikom broj njih knjižica trenutno nije overena.

Među onima koji imaju knjižicu najviše je zaposlenih, zatim penzionera i na kraju onih čije se osiguranje finansira iz budžeta, odnosno nezaposlenih.

Iako je u Srbiji velika pokrivenost zdravstvenom zaštitom to ne znači uvek i zadovoljavajući pristup zdravstvenim uslugama.

Podaci pokazuju da građani Srbije izdvajaju 40 odsto novca za zdravstvo direktno iz svog džepa, što je jedan od najvećih procenata na zapadnom Balkanu. To u novcu iznosi 210 evra po glavi stanovnika.

Takođe, istraživanje o zdravlju stanovništva koje je vodio Republički zavod za statistiku 2019, pokazuju da je godinu dana ranije skoro 28 odsto građana koristilo usluge privatnih lekara što je značajno povećanje u odnosu na 2016, kada je taj procenat bio 15.

Tada je takođe dobijen podatak da među građanima kojima je bila potrebna zdravstvena usluga značajan procenat nije mogao da je dobio. Pri tome, 30 odsto građana nije dobilo zdravstvenu negu iz finansijski razloga, 15 odsto zbog duge list čekanja, a četiri zbog problema u prevozu i udaljenosti zdravstvene ustanove.

Nedostatak para bio je najčešće razlog za nedobijanje stomatoloških i medicinskih usluga, a potom i neuzimanje prepisanih lekova.

Svi ovi podaci odnose se na prepandemijski period. S obzirom na opterećenost sistema kovid pacijentima sadašnji podaci bili bi dosta drugačiji i nepovoljniji.