Ko će decu da nam uči: Niko neće u nastavnike, država nezainteresovana za ovaj problem

Komentarišući i ovogodišnje slabo interesovanje svršenih srednjoškolaca za upis na smerove koji školuju buduće nastavnike, ona ističe da su STEM discipline osnov svega ostalog i da su to razvijene države prepoznale.

– Ne možete da imate dobre inženjere ako nemate dobre profesore matematike i fizike, ne možete imati dobre lekare ako nemate dobru biologiju i hemiju. Ako nestručni ljudi predaju u školama deca ne mogu ni da zavole te predmete i da se za njih opredele. Imate, dakle, konstantnu negativnu povratnu spregu koja dovodi do toga da u vrlo bliskoj budućnosti neće imati ko da predaje hemiju i biologiju, a matematika i fizika su već deficitarni – upozorava Pavkov Hrvojević.

Dekanka iznosi podatak da ove godine na smeru za nastavnika hemije nije bilo prijavljenih kandidata, dok će ostale studijske programe podaci biti poznati kada se završi upis.

Ništa bolja situacija nije ni na beogradskom Hemijskom fakultetu gde se za nastavnički smer prijavio samo jedan kandidat.

Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za Danas kaže da se nada da će u prvom upisnom roku popuniti kvote na studijskim programima Hemija i Biohemija, dok su za druga dva programa šanse male, posebno za Nastavu hemije.

– Mi ih školujemo baš za nastavnike i to je urađeno tendenciozno da bismo sa njima prolazili metodiku i školske prakse i da zaista dobijemo kadar vrhunskog kvaliteta – objašnjava Roglić zbog čega su se na Fakultetu opredelili da imaju poseban studijski program integrisanih studija Nastava hemije.

On iznosi podatak da je ove godine na smeru Opšta fizika na Fizičkom fakultetu bilo pet prijavljenih kandidata, ali da se ne zna da li će se u budućnosti opredeliti za rad u nastavi, dok je na Matematičkom fakultetu prijavilo 14 svršenih srednjoškolaca za nastavnika matematike.

Međutim, kako je nedavno pojasnio dekan tog fakulteta Zoran Rakić, broj prijavljenih ne znači ništa, jer ukoliko nakon prijemnog ispita oni dobiju mogućnost da se upišu na računarstvo na budžetu, to će i učiniti.

Treba imati u vidu da na većini fakulteta u Srbiji ne postoje posebni studijski programi za školovanje budućih nastavnika, već se mladi opredeljuju za određene discipline, poput biologije, istorije, geografije, što nije garancija da će neko od njih po diplomiranju raditi u školi.

Resorni odbor za obrazovanje Demokratske stranke ukazao je da većina fakulteta u Srbiji ili nije ni imala ili je ukinula nastavne smerove na osnovnim akademskim studijama, ostavljajući samo master studije ili kao modul nekog drugog smera za one koji žele da rade u prosveti.

Zbog toga se, napominju iz DS-a, kod ovogodišnjeg upisa na osnovne akademske studije ni ne vide u potpunosti razmere katastrofe koja je pred vratima, a zbog koje škole neće imati koga da zaposle prvo na mestima nastavnika prirodnih, a potom i društvenih nauka.

„Tek posle upisa na master studije, biće jasno da je interesovanje i za ostale nastavne smerove – izuzetno malo, gotovo nepostojeće. Niske plate, fizički napadi na nastavnike, neadekvatna oprema i ogromna administracija i komplikovane procedure su uzroci zbog kojih skoro niko više neće da radi u prosveti. Nakon niza godina loših upisa na nastavne smerove, sada smo konačno dotakli dno. Nažalost, to nikoga u Vladi Srbije nije uznemrilo. Naprotiv, ni ministarka prosvete, ni premijer nisu ni reagovali na najavu gašenja škola, zbog nedostatka nastavnika, a kamoli ponudili mere za rešenje ovog gorućeg problema“, ukazuju iz Resornog odbora za obrazovanje DS, koji je podatak da se u Novom Sadu na studijskom programu koji školuje nastavnike hemije nije prijavio nijedan maturant, a u Beogradu jedan, ocenio kao potpunu katastrofu.

Na Filološkom fakultetu ove godine situacija je bolja nego lane.

Na tri studijska programa srbistike koji dominantno školuju buduće nastavnike srpskog jezika i književnosti, prijavljeno je 94 kandidata.

Dekanka ovog fakulteta Iva Draškić Vićanović smatra da je to uspeh, imajući u vidu ceo kontekst u kome se nalazi obrazovanje u Srbiji, kao i kakav je položaj nastavnika, a što ilustruju i vesti o gotovo svakodnevnim napadima na prosvetne radnike.

Draškić Vićanović i Roglić su zajedno sa još šest dekana beogradskih fakulteta koji školuju nastavnike u proleće prošle godine izašli u javnost sa predlozima kako da se poveća interesovanje za nastavničke smerove i reši deficit kadrova u školama. Platformu su prosledili Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije.

Nakon toga je slične predloge Ministarstvu uputila i Unija fakulteta prirodno-matematičkih nauka, ali odgovor do danas nisu dobili.

Goran Roglić podseća da su dekani sa Univerziteta u Beogradu krajem prošle godine imali sastanak sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović koja je obećala da će do kraja njenog (prethodnog) mandata biti urađena analiza stanja po regionima sa podacima koliko nastavnika kojih disciplina nedostaje.

– Nismo dobili povratnu informaciju. Tačno je da država daje stipendije za studente nastavničkih fakulteta, ali su one neselektivne. Mi smatramo da to neće motivisati nekoga da ode van Beograda da radi i zato smo insistirali da stipendije budu po regionima, tamo gde zaista postoji nedostatak kvalifikovanog kadra za rad u školama – ističe Roglić.

Na pitanje kakvu poruku šalje to što nadležni ništa nisu uradili da se situacija popravi, on odgovara:

– Jednostavno ne postoji interesovanje za obrazovanje i ono nije prioritet ovom društvu. Tu ne mislim samo na vlast, već na društvo u celini. Kada pogledate komentare na novinske članke koji govore o obrazovanju vidite podeljeno društvo. Imate ljude koji napadaju nastavnike, smatraju da oni uživaju, da imaju tri meseca odmora… Nažalost, kao društvo smo došli u situaciju da više ne cenimo prave vrednosti – ukazuje Roglić.

Upitana koji su dalji potezi Iva Draškić Vićanović odgovara da su dekani ispunili i ispunjavaju svoju moralnu i profesionalnu obavezu.

– Uočili smo problem, skrenuli pažnju, uradili analizu, obavili razgovore i napravili odličan dokument u kome predlažemo rešenja. Platforma je dobro osmišljena, mere koje predlažemo nisu nikakve reforme na koje treba čekati 15 godina da bi se nešto promenilo. Kada bi se sprovelo ono što predlažemo uverena sam da bi se za pet godina situacija drastično popravila – kaže Draškić Vićanović.

I Roglić takođe smatra da je „lopta u dvorištu“ države.

– Ono što mi možemo da uradimo je da ukinemo smerove za školovanje nastavnika. Ako državu to ne zanima zašto bi zanimalo fakultete? Kada nas finansira, država ne prepoznaje studijske programe za obrazovanje nastavnika već sabira sve studente. Ako vi na studijskom programu za tri ili pet studenata imate zasebnu nastavu, a država to ne prepoznaje, onda to ide na teret fakulteta. Da li će prepoznati? Ponovo se sada priča o izradi Zakona o finansiranju visokog obrazovanja, ali to obećavaju već godinu i po dana, a ishoda nema – konstatuje dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu.