Ko će ostati da nam proizvodi hranu i vodu, da nas leči i gradi zgrade i puteve?

Komentarišući podatak iz istraživanja Krovne organizacije mladih da svaka druga mlada osoba planira da ode iz Srbije, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu Emilija Milenković smatra da je glavni motiv za to nada da će dostojanstvenije živeti.

– To podrazumeva i dostojanstven posao za koji će biti dovoljno plaćeni da mogu dostojanstveno da žive. Podrazumeva i potragu za demokratijom i boljim institucijama, kako bi na dostojanstven način uzivali svoja zagarantovana prava. To podrazumeva i pravo na dostojanstveno obrazovanje, ali i poštovanje dostojanstva prilikom koriščenja zdravstvene zaštite. Žele da imaju životnu sredinu dostojnu čoveka. Mladi, a ni stariji, ne treba da pristaju ni na šta što nije dostojno njih, kao što je i ova vlast, najnedostojanstvenija stvar u našoj zemlji – uverena je Milenković.

Prema istraživanju KOMS-a, objavljenom u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2024. godinu, ispitanici su kao najčešći razlog zbog kojeg bi se odselili iz Srbije naveli viši životni standard (33,4 odsto) i dostojanstveniji život (31,8 odsto), dok su se na trećem mestu našle bolje javne usluge (14,1 odsto).

Svaki deseti anketirani kao razlog navod više slobode, šest odsto misli da je van naše države bolje okruženje za zasnivanje porodice, a pet odsto da u inostranstvu ima veće šanse za zaposlenje.

Za Aleksandra Markova, predsednika Foruma beogradskih gimnazija, ovi podaci nisu iznenađenje.

Kaže da se sa sličnim problemima suočavaju i Hrvatska i druge zemlje regiona.

– Prednost mladih što se tiče mobilnosti, na primer u Hrvatskoj, je činjenica da je u EU, pa im je daleko lakše da se odluče na takav korak. Smatram da je u duhu mladih i potreba za većim izazovima što zaposlenje u inostranstvu svakako predstavlja – kaže Markov.

On primećuje da su istraživanjem obuhvaćene želje mladih, „ali da od želje do realizacije prođe dosta vremena i da zasigurno ne odu svi koji planiraju“.

– Kao što verujem i da se, kako se starosna granica pomera prema tridesetim godinama, broj onih koji planiraju da odu, smanjuje. Ipak, broj onih koji na kraju odu bez namere da se vrate je svakako veliki, što ukazuje da u svojoj zemlji ne vide perspektivu. Ne radi se samo o materijalnoj, već i o društvenoj situaciji, načinu življenja i slobodi mišljenja i govora koje je na daleko višem niovu u zemljama zapadne Evrope nego što je to slučaj kod nas i u regionu, što bi se moglo smatrati i glavnim razlogom koji mlade na kraju opredeli da napuste zemlju. To je nešto što svakako zabrinjava, ali u bližoj budućnosti ne vidim da se nešto može bitnije promeniti u tom smislu – ističe Markov.

Istraživanje KOMS-a je pokazalo da su upravo zemlje zapadne Evrope najpoželjnije mesto za život – tako misli 62,8 odsto onih koji su popunili anketu.

– Gledajući sopstvenu decu i decu rodbine i prijatelja, razgovarajući sa njima, mogu da potvrdim da je navedena statistika na žalost tačna. Ne samo da ih u inostranstvo odvlači veća mogućnost za zaposlenje već ih posebno najviše nervira i odavde tera (ne)kvalitet javnih usluga, svakodnevni paradoksi kojima smo okruženi, neuređenost, neprofesionalizam i nebriga za javni interes. Iskreno, zabrinuta sam ko će ostati da nam proizvodi hranu i vodu, da nas leči, gradi zgrade i puteve…- kaže profesorka informatike i računarstva u Šestoj beogradskoj gimnaziji Snežana Marković.