Ko da više za Belu kuću

Taj istorijski podatak, međutim, jedva da je i pomenut prošlog vikenda, kad je saopšteno da je u njihovu političku budućnost u međuvremenu investirano već duplo više tih namenskih, domaćih i stranih dolara – sa vrlo izglednom perspektivom da ta spirala (koja se, očigledno, otrgla svakoj kontroli) ode još ko zna koliko u vis do izbornog 6. novembra.

Tim domaćim „infuzijama“ pridodate su i mnoge iz belog sveta, što se lepo i transparentno videlo krajem jula, kad je Romni obavio svoju dragocenu kampanjsku posetu Britaniji, Izraelu i Poljskoj. Sve je na toj turneji bilo do tančina isplanirano, maksimalno realizovano i prevashodno namenjeno za domaću upotrebu. Počevši od demonstriranja njegovog „međunarodnog kredibiliteta i predsedničkog imidža“, uz uspostavljanje novih i obnavljanje eventualnih ranijih kontakata u važnim prestonicama. I sve to uz ono što je, zapravo, bilo isto toliko važno – animiranje vodećih banaka, predstavnika velikog biznisa i tamošnjih Amerikanaca da ga imaju u vidu. Kako u tekućem finišu predizborne kampanje ili u novembru, kad se bude glasalo.

Rezultati nisu izostali: inostrane donacije Obaminom štabu manje su čak za 40 odsto od onoga čime je sa te strane podržana Romnijeva kampanja. I pored toga što je predsednik, početkom godine, obećao stranim investitorima značajne poreske olakšice za „svako novo radno mesto otvoreno u SAD“, u skladu sa stimulacijom koja se već primenjuje za domaće kompanije angažovane na poslovima van granica zemlje.

Romni je, sa svoje strane, najavio na tom terenu iste mere i skoro identične procente što je – kombinovano sa ostalim svetlim perspektivama koje se uveliko najavljuju za period posle januarske inauguracije – dovelo do neviđene bujice rekordnih priloga kojima je poslednjih meseci pojačana kampanja obojice kandidata. Obamin tabor je (prema poslednjim informacijama) samo u septembru inkasirao u te svrhe rekordnih 181 miliona dolara, Romnijevi su prošli sa dvadesetak miliona manje, što najavljuje – prema poslednjim medijskim procenama – da će završni marketinški budžet za dvojicu pretendenata premašiti granicu od čak dve milijarde dolara.

Ta prava provala svih dosadašnjih brana, inače, usledila je ponajviše kao posledica korekture ranijeg propisa kojom je sad dozvoljeno domaćim i stranim neprofitnim organizacijama da upumpavaju u predizbornu kampanju neograničene sume novca (pominju se pojedinačni slučajevi sa više desetina miliona dolara, iz zemlje i inostranstva). Istovremeno, ukinuta je ranija zakonska obaveza da se javno prijavljuje izvor tih donacija, što je učinilo da i u demokratskom i u republikanskom taboru veoma brzo i uspešno zaživi nova praksa finansiranja političkih kampanja novcem nepoznatog porekla sa dozvoljenim pojedinačnim ulozima u rasponu od jednog do 10 miliona dolara. Sve to uglavnom ide preko fantomskih kompanija, registrovanih najčešće u državi Delaver, poznatoj u svetu po tom „sivom biznisu“, u svim mogućim oblastima, kojim se zaobilaze domaće i međunarodne obaveze.

Novac, i to u ogromnim količinama, preuzeo je tako, od 2010. godine, glavnu predizbornu ulogu u SAD, pomenutom istorijskom odlukom Vrhovnog suda kojom su legalizovane neograničene, čak i anonimne finansijske donacije korporacija i pojedinaca političkim partijama i pojedincima. Taj udar sa više strana na jedan od temelja američke demokratije izveden je legalizovanjem takozvanih „Super komiteta za političku akciju“ (PAK) čime je provaljena zakonska breša koja je dotle onemogućavala da dolari nepoznatog porekla neposredno utiču na ishod predsedničkih, kongresnih, guvernerskih i lokalnih izbora na svim nivoima.

Rezultati tog zaokreta već su očigledni u tekućoj izbornoj predigri. Na izborima 2008. dve partije potrošile su ukupno 168 miliona dolara u lansiranju i promociji svojih kandidata Obame i Mekejna, (što se tad smatralo „zabrinjavajućom eskalacijom“ u odnosu na kampanju 2004, kad je na to otišlo oko 80 miliona dolara). Taj „sitniš„, međutim, danas se pominje više kao podsećanje na neka davno prošla vremena, u situaciji kad će krajnji propagandni ceh za izbore 2012 (i to samo predsedničke) premašiti dve milijarde dolara.

„Trend prema nacionalnoj političkoj oligarhiji postaje očigledan. Šta se napravilo od američke demokratije?“, zapitao se nedavno, tim povodom, vašingtonski dnevnik Politiko, pominjući podatak da milioneri sačinjavaju već polovinu sadašnjeg sastava od 435 kongresmena i 100 senatora sa Kapitol hila. Kad smo već kod statistike: vrednost prijavljene Romnijeve imovine dvostruko je veća od zbira sveukupnog imetka s kojim su osmorica izabranih predsednika – Obame i njegovih sedam prethodnika – ušli u Belu kuću.