Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je za RTS da je izglasavanjem izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika pripadnicima nacionalnih manjina omogućeno da se u parlamentu obraćaju na svom jeziku.
Suzana Paunović je rekla da je ta mogućnost postojala od 2002. ali da je postajalo ograničenje koje je sada ukinuto.
„Poslanici su mogli da se obraćaju na svom manjinskom jeziku ukoliko je njihova nacionalna manjina zastupljena dva odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika. Sada to ograničenje ne postoji. Postoji mogućnost da se narodni poslanici obrate na svom maternjem jeziku i ne samo da se obrate već i da podneske prilažu na svom maternjem jeziku“, navodi Paunovićeva.
Dodaje da su izmenama Zakona o nacionalnim savetima jasnije definisana ovlašćenja tih saveta, smanjenja prekomerna politizacija i transparentniji rad nacionalnih saveta.
„Dolazi do promene na tri ključna nivoa. Prvi se tiče nadležnosti i statusa Nacionalnog saveta, regulišu se pitanja oko zasnivanja radnog odnosa, položaj izabranih lica i funkcionera u Nacionalnoim savetu. Uvodi se programski budžet, obavezni revizorski izveštaji, strože kontrole novca kao i transparentnije trošenje. Znači – pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da znaju kako Nacionalni savet koristi sredstva. Treći nivo promena se tiče depolitizacije Nacionalnog saveta“, navodi Paunovićeva.
Govoreći o žalbama meštana bugarske nacionalnosti na probleme sa ispisivanjem njihovih prezimena u ličnim dokumentima, navodi da se radi o problemu koji nameće praksa, ali da će se sve učiniti da se dođe do rešenja.
„Radi se o ostvarvanju prava na upis ličnog imena na bugarskom jeziku. Problem u praksi se povremeno dešava jer postoji razlika između srpskog i bugarskog jezika kada su u pitanju prezimena. U bugarskom jeziku postoji ženski i muški oblik prezimena i prilikom zaključenja braka u Bugarskoj sa nekom ko se preziva Ivanov supruga će nositi prezime Ivanova, a u Srbiji to nije moguće. Dakle jednaka su prezimena za oba bračna druga. To je problem koji praksa nameće“, objašnjava Paunovićeva.
Dodaje da je dosta urađeno na unapređenju položaja bugarskih nacionalnih manjina.
„Mislim da je to zaista mali problem u odnosu na ono šta smo mi uradili na unapređenju bugarske nacionalne manjine – 18.500 građana bugarske nacionalne manjine koji žive u Srbiji imaju svoj Nacionalni savet, on se finansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, 1.100 mališana svakodnevno izučava bugarski jezik sa elementima nacionalne kulture, za 170 dece u osnovnim školama obezbeđena je kompletna nastava na bugarskom jeziku, za 180 učenika srednje škole takođe postoji kompletna nastava. Zaista predstavlja veoma mali problem za koji postoji mogućnost da u narednom periodu bude rešen.“, navodi Paunovićeva.
Osuđuje pretnje koje su u pismu upućene narodnom poslaniku – pripadniku bunjevačke nacionalne manjine.
„Najstrožije osuđujem takav vid obraćanja poslaniku. Verujem da će se naći autori tog gnusnog pisma. Politička borba postaje sve beskrupoloznija i treba da se pobune svi građani jer to nije društvo u kom želimo da živimo“, zaključila je Paunovićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
