Ko ima više novca ima i više prava

Dolaze na prepad. LJudi iz „Krova“ mesecima provode vreme sa nama u stanu, organizovani u stalna dežurstva, tako za Danas Žana Lalović, ćerka pukovnika Gojka Lalovića čija porodica strahuje od gubitka stana nakon izgubljenih sudskih sporova sa Ministarstvom odbrane i angažovanja izvršitelja.

Žana Lalović tvrdi da je njen otac, pukovnik Gojko Lalović, nezakonito preko noći, penzionisan 2005. godine zato što je ukazao na malverzacije u dodeli vojnih stanova. Uprkos šest sudskih presuda u svoju korist, nije vraćen na posao, a penzija, značajno manja od plate, onemogućila ga je da dobije stambeni kredit i otplati deo učešća za stan. Nije mu ni omogućeno da učešće otplati na neki drugi način, niti mu je priznat novac koji je uplaćivao u vojno-stambeni fond. Iako je Ministarstvo odbrane u svojim saopštenjima tvrdilo da porodica ima još jedan stan, Lalovići to negiraju. Žana ukazuje da je nezainteresovanost institucija da izađu u susret svojim građanima strašna, jer prema rečima pukovnikove ćerke, njen otac već punih 15 godina preživljava pravnu i administrativnu golgotu.

– Ovo više nije život. Ovo je poput ratnog stanja, ali je strašno što je vlastita država u ulozi neprijatelja koji nas napada dok istovremeno deli medalje mojoj majci. Znate, kada vas neko ignoriše uprkos brojnim pozivima na dijalog, čini se da on i ne mari za vaš život i živote vaše porodice, primećuje Lalović i dodaje da ih sistem ugnjetava tako što ignoriše njihova prava, a svoje interese sprovodi primenom sile i instrumenata koji su državi na raspolaganju. Običan građanin, međutim, nema instrumente za odbranu ako institucije ne funkcionišu.

Ivan Zlatić iz „Krova nad glavom“, organizacije koja brani ljude od nasilnih iseljenja objašnjava da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju, omogućio da se puno ljudi suočava sa opasnošću gubitka stambenog prostora. Donet je 2011. godine kao reakcija na spor i često korumpiran izvršni postupak. Izvršnim postupkom pre 2011. godine je bila nezadovoljna i radnička klasa, jer su poslodavci imali brojne mogućnosti da izbegavaju isplatu zarada po sudskim presudama. „Vlast je tada na ovaj problem odgovorila privatizacijom izvršnog postupka, ubeđujući nas da će privatni izvršitelji biti efikasniji od sudskih. Ispostavilo sa da je privatizacija samo povećala korupciju. Radnici i radnice ni danas ne mogu da se naplate u izvršnom postupku kao što nisu mogli ni pre 2011. godine, ali je zato usavršen sistem da se bogati poverioci, banke, država i velike kompanije, iživljavaju nad onima koji nemaju sredstava da se brane“, objašnjava Zlatić i dodaje da su javni izvršitelji privatni preduzetnici sa javnim ovlašćenjima, a to je osnovna protivrečnost koja je proizvela pojedinačne nepravde koje su poslednjih godina izlazile u javnost i zgražavale građane. „Na ovaj ili onaj način, siromaštvo je uvek osnovni razlog zašto ljudi dođu pod udar izvršitelja, prevaranata, zelenaša, banaka i ostalih moćnih poverilaca“, ukazuje Zlatić, koji opisuje kako izgleda stražariti sa porodicom koju čeka iseljenje.

– Nije lako naravno ni nama koji dežuramo ni porodicama čiji su domovi praktično pretvoreni u naše štabove i mesta za sastanke, ali kad smo već u borbi važno je da se dobro organizujemo, da nas akcije ojačavaju, a ne da nas samo troše. Iz dežurstava definitivno izlazimo jači, poručuje naš sagovornik.

Početkom godine situacija za „Krov“ se iskomplikovala. Izmenama zakona koji je stupio na snagu 1. januara, uvedena je novčana kazna za sve koji ometaju izvršni postupak, a zatvorska za napad na izvršitelja. Zlatić kaže da su solidarne odbrane protiv izbacivanja na ulicu uvek bile nenasilne. „Nismo napadali izvršitelje ni pre izmena krivičnog zakonika, nećemo ni ubuduće. To su naša pravila i naša uverenja“.

– Izmene su uvedene kao direktna reakcija na porast solidarnosti sa ugroženima u poslednje tri godine i jedini odgovor na njih je još više solidarnosti. Na prvoj solidarnoj akciji po stupanju izmena na snagu, 16. januara na Mirijevu, okupio se rekordan broj ljudi. Mislim da to dovoljno govori, konstatuje Zlatić i dodaje da dok je Ministarstvo pravde pripremalo izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju oni su im poslali predlog da se zabrani izvršenje na nekretnini koja ima funkciju doma dužnika i njegove porodice. Ministarstvo je taj predlog odbilo.

– Trajno rešenje stambene nepravde u Srbiji bi podrazumevalo da se država uključi u izgradnju stanova, zaključuje Zlatić, dok Žana Lalović dodaje da njena porodica danas živi u državi koja je nenadležna za sve, osim da uz primenu sile izbaci na ulicu. „Teško je živeti sa mišlju da smo srećom preživeli ratne godine, sve prekomande i preseljenja, da je moj otac uz malo vojničke sreće ostao živ, ali da je dočekao da zavidi mrtvima u sopstvenoj državi“, zaključuje Lalović.

„Odbranili“ 25 porodica

– U 2019. godini smo imali 65 akcija odbrane. Uspeli smo da „odbranimo“ 25 porodica, dok je sedam porodica koje smo branili ostalo bez doma. Imali smo više od 80 dežurstava da bismo predupredili da izvršitelji i policija upadnu nenajavljeno. Takođe, na naš poziv je solidarni komšiluk organizovao dve uspešne odbrane u gradovima gde nemamo lokalne organizacije, ukazuje Ivan Zlatić.