Ko ispušta otpadnu tečnost iz Stare šećerane u Savu?

Naprotiv, kako se čini članovima veslačkih klubova koji tu treniraju svoje polaznike, doduše sve manje zbog ove ekološke katastrofe, situacija je sve gora i ozbiljnija.

Ono što je, međutim, sada nesumnjivo, a može se videti na različitim snimcima aktivista ali i televizijskih ekipa, sumnjiva tamna tečnost, gotovo crvene boje, ispušta se iz jednog od objekata Stare šećerane, koja je odnedavno u nadležnosti Grada.

Interesantno je da se prvi ovakav ekološki incident u rukavcu dogodio u novembru prošle godine, neposredno pošto je Šećerana kao zakonom zaštićeni prostor prešla u nadležnost Grada Beograda, a sa njom i upravljanje pozorištem KPGT, koje godinama radi u njenim prostorijama.

– Sada smo definitivno sigurni, a to može da se vidi i na snimcima na internetu, na početku Rukavca je nekakva prevodnica kojom se iz Šećerane ispuštaju te otpadne vode, vidi se cev iz koje curi ta tamno braon masa. To je jedan mali betonski prizemni objekat kod autobuske stanice, koji zasigurno pripada Šećerani, koji je ranije bio ruiniran i sa razvaljenim prozorima. Sada je te otvore neko zatvorio limovima, vidi se da su novi, i tu se nešto radi, samo što mi ne možemo da saznamo ko je tu i šta radi, kao ni šta se u toj vodi nalazi, kaže za Danas Rastko Petrović, trener Veslačkog kluba Partizan.

On dodaje da i oni imaju informacije da je objekat zakonom zaštićen, te da postoji ideja da se tu prave neki kulturni sadržaji, te da je u vlasništvu Grada.

– Ovo je verovatno neki zaostali otpad sa kojim ne znaju šta će, pa ga ispuštaju u Rukavac u partijama, što smo odmah i primetili, po načinu na koji se voda menja, dodaje Petrović.

I zaista, kada je ekipa Danasa prošle nedelje obišla rukavac, sagovornici su nam skrenuli pažnju da ovakvu vrstu zagađenja nisu ni videli ni osetili za više od 30 godina, koliko rade na toj lokaciji, te da se svakako ne radi o starim problemima nerešene kanalizacione mreže uzvodno uz Topčiderku, kao ni o mehaničkoj nečistoći koju ta reka sa sobom donosi u rukavac, a koja, zbog slabog protoka vode, najčešće tu i ostane.

Ni zimsko čišćenje naslaga koje su radila gradska komunalna preduzeća sa Srbijavodama, u decembru i januaru, nisu pomogla da taj problem nestane, već se on pojavio ubrzo nakon čišćenja.

Ispostaviće se da su u pravu bili čelnici i članovi veslačkih klubova sa kojima smo razgovarali, kada su bili ubeđeni da se radi o vrlo specifičnom zagađenju, nečemu što se ispušta odjednom, naglo i u velikim količinama, i po svemu sudeći je iz nekakvih rezervoara ili postrojenja.

Danas, situacija je, kažu, još gora. Mladi veslači su se povukli sa vode, a klubovi su desetkovani, jer deca i mladi neće dolaziti na treninge dok se situacija ne reši, ili barem primiri.

Naš list je sredinom novembra prošle godine pisao o planovima Grada Beograda da u prostorijama Stare šećerane stvori veliki kulturni centar.

Istovremeno, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je tada da će Grad preuzeti osnivačka prava nad pozorištem KPGT od reditelja Ljubiše Ristića, koji se, kao tadašnji član Jugoslovenske levice, nakon raspada Jugoslavije, smestio u prostor bivše fabrike šećera, koja je do danas ostala u društvenoj svojini, kao kulturno zaštićeno dobro.

Ristić se ovom preuzimanju obradovao, jer je, kako je rekao, pozorištu bila potrebna finansijska pomoć Grada i države, te da se o tome sa gradskim čelnicima razgovaralo dve godine.

On je ispričao i da će Šećerana kao spomenik industrijske arhitekture, u čijem se kompleksu nalazi oko petnaestak zgrada, biti posle 120 godina rekonstruisana i ispunjena kulturnim sadržajima, a da je detaljnim urbanističkim planom predviđeno da se u tom pojasu grada napravi i centralni park koji obuhvata Adu Ciganliju, njenu marinu i Košutnjak.

Tu će se, prema najavama, naći i drugi teatri, baletske trupe, opera, biblioteke, art bioskop, IT i kreativne industrije, jer je to prostor od oko 30 hektara.

Tada je najavljeno i da će objekti koji se tu nalaze biti rekonstruisani prema projektima Zavoda za zaštitu spomenika, te da će pripremne radnje trajati narednih meseci i biti završene do početka ovog leta.

Ostaje nejasno da li je Grad već preuzeo upravljanje nad ovim prostorom a time i da li je neko iz gradskih struktura odgovoran za ovako bahato zagađenje Čukaričkog rukavca, kao i o kakvoj se uopšte tvari radi i koliko je ona opasna.

Ova pitanja naš list je uputio nadležnim gradskim institucijama, ali, za sada, ostali smo bez odgovora.

Potpuno drugo pitanje je hoće li nadležni reagovati i sprečiti izlivanje zagađene vode u rukavac, koja, osim nesnosnog smrada koji se širi i na okolna naselja, a obilno se oseća i na prilazima Adi, verovatno ugrožava i živi svet u reci, jer kako smo i sami videli, ribe se u tome ne osećaju prijatno, a kiseonik u jatima traže na površini vode, jer ga dublje, gde im je inače stanište, očito nema.

I dalje bez odgovora nadležnih

„Danas“ je u prošlom tekstu na ovu temu pisao da je Vladan Milosavljević, generalni sekretar Veslačkog saveza Beograda podneo prijavu nadležnim institucijama u nadi da će izaći na teren i pokušati da reše problem. Odgovor, kaže, još nije dobio.

– Sada nam podmeću priču da se radi o Topčiderki, iako smo mi sigurni da problem ne dolazi rekom, već da nastaje ovde, u kompleksu ili oko Šećerane, navodi Milosavljević i zaključuje da ukoliko se zaista radi o odgovornosti Grada, da je jasno zašto odgovora i rešenja nema.