Foto: J. Patarčić/DanasKraći dani, hladnije vreme, te zlatno i jarko crveno lišće pod cipelama, jasni su pokazatelji da je došlo do smene godišnjeg doba. Međutim, ništa toliko verodostojno ne može da dočara da je jesen stigla u Suboticu, kao kada se njenim ulicama raširi miris pečenog kestenja.
Baš u jednoj takvoj ulici u naselju Prozivka, Bojan Medaković peče ove smeđe okruglaste plodove duže od 15 godina.
Uz omanju tezgu, čiji centralni deo zauzima poveća posuda prekrivena ćebetom, papirne kese i dve limene čaše od pola litre i litre, nalaze se plinske boce za veliki gorionik.
Dok svežim kestenjem puni specijalno napravljenu rešetku, koja poput krune krasi vrh gorionika, Bojan objašnjava da je pre pečenja potrebno obratiti pažnju na nekoliko važnih detalja.
“Kesten mora da bude zdrav, a vrlo je bitno da bude približno jednake veličine. Da ne bude sitan ili krupan, izmešan, jer onda se teže ispeče. Dok sitniji zagori, ovaj krupniji ne bude još ispečen do kraja”, objašnjava Bojan, uzimajući dugu varjaču u ruke da promeša kestenje koje se peče na laganoj vatri.
“Prvo se peku polako, na tihoj vatri, da popuca njihova korica, a onda se malo pojača da bi se ta korica bolje razbila, da bi se lakše oljuštili i tako se fino peku dok ne dobiju lepu žutu boju. Potrebno je da se stalno meša i da se prati, mora postojati neko znanje da bi se napravilo kako treba”, iskusno će naš sagovornik.
Da bi se jedna tura kestenja ispekla, potrebno je oko desetak minuta, a za to vreme, dobro prepoznatljiv miris raširio se i u okolne ulice.
“Ove godine je dosta lep kesten. Kažu, kada je sušna godina, onda je kesten slađi, a kada je malo više kiše, onda ne bude toliko sladak. Tako kažu. Ove godine je baš onako, po mom mišljenju, dosta fin”, dodaje Bojan.
Kestenje, koje Bojan peče, pretežno je iz Makedonije, mada kaže da ga dosta ima i na Kosovu, kao i u Albaniji i Bugarskoj.
Dodaje da postoji i kestenje koje dolazi iz Grčke, ali je ono nešto skuplje, dok je ubedljivo najskuplje iz Italije.
“Oni su jako krupni i teže se mogu ispeći na ovaj način. Oni se peku baš na žaru, onako lepo i tiho i to je poseban kesten. Ovo je šumski kesten. Vrlo je zdrav jer nije prskan, niti tretiran hemikalijama. Ljudi koji ih beru, idu u šumu, postavljaju mreže ispod drveta i onda otresu drvo. To je nešto što jedino danas još možemo prirodno da jedemo, a da znamo da nije prskano ili tretirano nečim, nego je iz šume i raslo je u svom prirodnom okruženju”, kaže Bojan.
Nakon što ih je dobro promešao u rešetki, ogoljeno i vrelo kestenje Bojan pažljivo premešta u posudu na tezgi, prethodno otkrivajući ćebe iz kojeg se pomaljaju žuto-zlatni plodovi spremni za prodaju.
Pošto ih je smestio, Bojan ih ponovo ušuška pod ćebe jer, kako i sam kaže, “mušterije vole kada je kesten vruć”.
“Neko voli kad je odmah ispečen, jer je onda malo hrskaviji, a neko voli i kad malo odstoji, pošto se onda malo upari, pa bude lakši za jelo”, predočava majstor pečenog kestenja.
Bojan kaže da na prodaju ne može da se žali, kao i da je tokom “radnog staža” stekao mnoštvo stalnih kupaca koji ne mogu da odole ovoj jesenjoj poslastici.
“Ide dosta dobro prodaja, s obzirom na to da je sve skupo danas, pa i kesten. Litra kestena sad košta 600 dinara, to je velika porcija, a ima i manja, od pola litre, koja je 300 dinara. Pola litre je dosta za dve osobe da se zaslade, a neko ko jako voli, njemu nije dosta ni jedna litra”, kroz smeh će Bojan.
Sezona pečenog kestenja traje oko dva meseca, odnosno ceo oktobar i novembar, ali se, kako je dugogodišnje iskustvo našeg sagovornika pokazalo, jedan dan najviše kupuje.
“U našem kraju najviše se kupuje za praznik 1. novembar, to je Svi sveti. Tada se tradicionalno kupuje pečeni kesten, najviše za groblje, kada ljudi porodično posećuju svoje pokojnike jer je to takav praznik. I za Duhove se može prodavati kesten na grobljima, ali nije toliko popularan kao za 1. novembar, kada zaista veliki broj ljudi poseti groblje”, poručuje Bojan Medaković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
