Ko je Aleksandar Papić, arhineprijatelj Nebojše Stefanovića: Kum, komšija, “Šerif”

Papić i Stefanović su stari poznanici. Njihov odnos se kretao u različitim relacijama. Bili su prijatelji, kumovi, komšije, da bi sada, očigledno došli u fazu krvnih neprijatelja koji jedan drugog optužuju za saradnju sa klanom Veljka Belivuka.

Aleksandar Papić prvi put dolazi pod lupu javnosti u aferi oko kupovine hotela “Šumadija” u koju je bio umešan pokojni Branko Stefanović, Nebojšin otac.

Njegomir Kilibarda, kako je pisao KRIK, kupio je hotel “Šumadija”, koji se nalazi blizu Beogradskog Sajma i Ade Ciganlije, u procesu privatizacije krajem 2004. godine za 2,8 miliona evra. Hotel je bio zapušten i u jakom lošem stanju, a novi vlasnik je imao ugovornu obavezu da u zdanje uloži dodatna sredstva.

Ubrzo je Kilibarda upao u dugove a jedan od onih koji su mu nudili pomoć, prema Kilibardinim rečima, bio je upravo Branko Stefanović.

„Hteli smo da pomognemo tom nesrećniku, jer je složio priču da ga neka mafija nešto juri, da ga cede neki zelenaši, neki ovi, neki oni. Kada je došlo do toga da priča postane ozbiljna, on se pokazao kao prevarant kakav je i bio, što sam naknadno čuo. Rekao sam `nemoj više da me gnjaviš` i otišao sam….”, kazao je tada Branko Stefanović.

“Izaslanik ministra”

Hotel  kupuje na licitaciji B&B group za 280.000 evra ali Kilibarda, smatrajući da je oštećen, ne dozvoljava novim vlasnicima da preuzmu “Šumadiju”. U tom preganjanju 15. Februara 2019. godine, oko 20 časova, kada nije bilo gužve u holu hotela i kada je većina gostiju bila napolju ili u sobama, grupa muškaraca sa fantomkama na glavama, naoružani palicama i sekirama, upada u zgradu. Sekirama udaraju u vrata koja su od debelog stakla. Posle par udaraca vrata se lome u parampačad, maskirani huligani odlaze i ostavljaju krhotine za sobom.

Istog dana Klibarda dobija poziv za sastanak od Aleksandra Papića koji se predstavio kao izaslanik ministra policije Nebojše Stefanovića.

On je Kilibardi rekao da nastupa u ime „svog šefa“ ministra policije Nebojše Stevanovića sa zadatkom da „ispravi brljotine ministrovog oca“.

Papić je za BIRN potvrdio da se sastajao sa Kilibardom, ali nije odgovorio na pitanja za koga i u čije ime pregovara niti da li zastupa interese ministra policije Nebojše Stefanovića.

O njemu je još početkom prošle godine naširoko pisao nedeljnik Ekspres koji je, kao što je poznato, u vlasništuvu  Gorana Veselinovića, kuma Aleksandra Vučića.

Nazivajući ga “sivom eminencijom”, za Papića se kaže da je ovaj do skora anonimni tridesetdvogodišnji mladić, funkcioner Opštinskog odbora SNS na Zvezdari, u poslednje četiri godine p označen kao jedan od neformalnih i vrlo moćnih centara moći. Snagu je crpeo iz svoje stranačke pripadnosti i bliskosti sa pojedinim funkcionerima SNS i priče koja ga je pratila da je izuzetno moćan čovek i figura za posebne zadatke stranačkih i vrhova vlasti.

Hotel u Vrnjačkoj Banji

Papić se, navodno, pojavljivao u pratnji brojnog obezbeđenja, uvek u nekoliko limuzina, nekada i službenim, viđan je u beogradskim kafićima i restoranima vrlo često u društvu bitnih i moćnih ljudi.

Na stranu u ova vremena gotovo uobičajeni kolorit,  još je zanimljiviji Papićev biznis portfolio.

On je vlasnik „Alcantara invest“ d.o.o., kompanije koja je osnovana 2010. godine i registrovana za trgovinu na veliko nameštajem, tepisima i opremom za osvetljenje i. Što se tiče finansijskih rezultata, ukupan prihod „Alcantara invest“ d.o.o. u 2014. bio 36 miliona dinara. Sličan rezultat oko 30 miliona prihoda je bio i u sledeće dve godine, da bi u 2017. godini pao na svega 29.000 dinara.

Ova kompanija se od 18. 11. 2016. godine nalazi u neprekidnoj blokadi računa u trajanju od 1.169 dana. Analizom finansijskih izveštaja, a posebno obaveza preduzeća i njihove strukture, vidljivo je da je u 2015. godini nivo zaduženja podignut na 280 miliona dinara u 2015. godini, što je nešto više od dva miliona evra, od čega su kratkoročne obaveze bile 260 miliona dinara.

Uprkos ovakovom poslovanju Aleksandar Papić kupuje 2015. godine  hotel  „Tonanti“, bivša “Slavija”, za oko 87 miliona dinara (725.000 evra).  Nedugo nakon kupovine, „Alcantara“ je hotel prodala i to Darku Đuroviću, sinovca nekadašnjeg direktora „Koridora“ i funkcionera SNS-a, Dmitra Đurovića koji slovi za čoveka bliskog Nebojši Stefanoviću.

Sada je to, kažu, najveći i najskuplji hotel u Vrnjačkoj banji sa skoro 12.000 kvadrata. Najeftinije prenoćište je 100 evra, a u sklopu hotela je spa centar i kompleks bazena za koji dnevna karta košta 2.000 dinara za posetioce van hotela.

Papić I Stefanović su bili I komšije, ali izgleda i mnogo više od toga.

Podsetimo se, kako je svojevremno objavio KRIK, Stefanović je vlasnik četvorosobne kuće  u elitnom naselju na Bežanijskoj kosi na Novom Beogradu. Za kuću je menjao stan od 90 kvadrata koji se nalazio u blizini, ali ne u istom naselju, u martu 2014.

Stefanović, prema ugovoru, nije doplatio za kuću iako je veća od stana i nalazi se na boljoj lokaciji.

Komšije sa Bežanijske Kose

Ministar je, uz kuću, za prvog komšiju dobio i Aleksandra Papića.

Kakvi su bili imovinsko -pravni odnosi između ove dvojice ostalo je nejasno ali u oktobru prošle godine suvlasnik tabloida „Objektiv“ obznanjuje  da je ministar odbrane Nebojša Stefanović izrekao „brutalne laži“ protiv njega, navodeći da je razlog to što je on preko svog advokata poslao zahtev za iseljenje članova Stefanovićeve uže porodice, „koji potpuno bespravno borave“ u kući čiji je vlasnik!?

Dakle, članovi uže porodice Stefanović, tvrdi Papić, živeli su kući čiji je on vlasnik. Kad su im se putevi razišli, Papić je zatražio da se Stefanovići isele.

“Brutalne laži”, koje spominje Papić, je zapravo izjava Nebojše Stefanovića koji je nešto ranije rekao da ga za opstrukciju istrage protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka putem medija, optužuju ljudi koji na taj način žele da prikriju svoje direktne kontakte sa Belivukom, među kojima je i Papić.

Stefanovićev kum se zaista u jednom trenutku spominjao i kao čovek koji je imao direktne veze sa grupom Veljka Belivuka. Pojavile su se i tvrdnje da , je iz senke pomagao Belivuku sa kojim je preko aplikacije „Skaj” bio u svakodnevnoj komunikaciji. Prema tim navodima, o povezanosti Aleksandra Papića i članova Belivukovog kriminalnog klana svedoči više video-zapisa sigurnosnih kamera sa stadiona FK Partizan u Humskoj ulici u Beogradu. Na snimcima je, navodno, zabeleženo kako Papić ulazi u Belivukove takozvane bunkere na stadionu.

Aleksandar Stefanovićev i Aleksandar Papić očigledno imaju mnogo nerašćišćenih računa. Intervju Dijane Hrkalović je očigledno bio samo povod da sukob dva nekada bliska prijatelja ponovo ispliva na površinu.

Ko je “Šerif”

Nebojša Stefanović je u svom video obraćanju rekao i da je važno da nadležni organi saznaju ko se krije iza kodnog imena „Šerif“, odnosno ko je lice koje opisuje zaštićeni svedok Bojan Hrvatin protiv Belivukove grupe.

„Može se desiti da je to isti onaj Papić koji je 24. decembra 2020. godine išao u bunker kod Belivuka da mu nosi informacije da se sprema policijska akcija protiv njega. Vrlo važno je zbog sumnje da je to suvlasnik portala Objektiv Aleksandar Papić i vrlo je važno da istraga pokaže kakve su bile veze Objektiva, Papića sa klanom Belivuka“, naveo je Stefanović.

Upravo je Papić isplaćivao Vladimiru Đukanoviću mesečno 240.000 dinara, dodao je Stefanović.

Ostalo je nejasno da li je Hrvatin mislio na Gorana Papića, nekadašnjeg zamenika načelnika SBPOK-a ili Aleksandra Papića, kuma bivšeg ministra policije, a sada odbrane Nebojše Stefanovića.

Branislav Tapušković, branilac Gorana Papića, za „Politiku” je negirao da je Hrvatin tokom davanja izjave u tužilaštvu, mislio na njegovog branjenika.

“Papića o kome je pričao, Hrvatin je opisao kao čoveka sa visokim zaliscima i nekoga ko je stalno nosio naočare. Opis koji je dao u potpunosti odgovara Aleksandru Papiću. I ranije se u javnosti govorilo o sprezi Belivuka i članova njegovog klana sa Aleksandrom Papićem. Pitanje koje se nameće samo po sebi i koje je od krucijalnog značaja za utvrđivanje istine oko Belivukovih pomagača jeste zašto se Aleksandar ne poziva ni na informativni razgovor posle svega što je o njemu poznato. Ovde više nije reč o interesu mog branjenika, nego o pitanju kojim treba da se bave istražni organi i javnost. Očigledno je Aleksandar nekome mnogo važan, pa se zbog toga ne ispituje njegova umešanost u poslove Belivukove grupe”, kazao je tada Tapušković.