Ko je bila Čučuk Stana: Junakinja, začetnica feminizma, dvorska dama kojoj se ne zna grob

Iako krhka po građi, zahvaljujući čemu je dobila nadimak “čučuk” (na turskom detence, dečak) Stana Plještić, alijas Čučuk Stana, puškom je baratala kao pravi ratnik, metu pogađala je sa ogromnom preciznošću i u sedlu bila sigurna i vešta.

Po očevoj želji od malena je nosila “muške aljine” kao i dve njene sestre: Stojna i Stamena, jer nisu imale brata. Dosta kasnije dobile su brata Mihajla.

U svom ne tako dugom životu (1795-1849) branila je Negotin sa Hajduk Veljkom, ranjavana, bila primorana na izbeglištvo, ostala je dva puta udovica, sahranila sina.

Hajduk Veljka je srela 1812. u Poreču, jureći na konju njegove momke koji su joj u Sikolu oteli devojačku spremu.

Veljko je Stani vratio spremu, ali je i darovao i zaprosio rečima „Sada sam te ja darovao, sada si moja!“.

Uz ovu, za Čučuk Stanu se vezuju i druge priče, uključujući i one da se sa Veljkom tukla protiv Turaka, branila Negotin i da je u tim borbama bila ranjavana.

Zadobila je čak četiri rane dve na nozi, jednu na ramenu, a jednu, napravljenu turskim jataganom, na potiljku.

Kao pravi ratnik baratala je puškom, precizno pogađala metu, sigurno i vešto jahala, rečju bila hajduk u suknji.

Ljubav sa Hajduk Veljkom nije potrajala dugo, budući da je krajinski junak poginuo 1813. a Stana nakon toga izbegla i živela u Pančevu.

Usud ili nešto drugo, tek Čučuk Stana sreće jednog od vođa Heterističkog ustankau Grčkoj, kapetana Jorgaća Jorgaća (grč. Georgakis Nikolau Olimpos) i udaje se za njega.

Živeli su prvo u Vlaškoj, pa u Bukureštu, dobili troje dece: Milana, Aleksandra i Jevrosimu, prešli u Rusiju, a zatim u Hotin.

Sa Jorgaćem, koga je od milošte zvala Mali Đurica, takođe vodi bitke, ali ne više kao “hajduk u suknji” već po evropskim dvorovima ispod diplomatskog stola.

Po priči, Čučuk Stana je tada otmena dvorska dama koja je ovladala sa nekoliko stranih jezika i koja je umela da se izbori s brojnim zakulisnim radnjama.

Čučuk Stana 1821. ponovo postaje udovica jer je Jorgać sa svojim saborcima Heteristima, opkoljen od strane Turaka u manastiru Seku, u severnoj Moldaviji, izlaz našao u samoubilačkom paljenju baruta i eksploziva.

Mala Stana iz Sikola se više nije udavala, preselila se u Atinu 1842. zajedno sa decom, sanjajući o povratku u Srbiju, koji nije dočekala.

Preminula je 1849. godine i sahranjena negde u Atini. Ne zna se gde.

Kako su dugo iza njene smrti objavile beogradske „Male stare novine“ za grobove Staninih sinova se zna, jer su obeleženi krstovima i pločama.

-Dok joj je kćerka živela, znalo se i za Stanin grob, jer je kćerka svake godine obnavljala grobove svoje braće i majke, ali, kako je kćerka umrla, zarastao je grob Čučuk-Stane, koji se nalazi pokraj grobova njenih sinova, pa na njemu nema ni obeležja, i prešao je u zaboravnost, jer Stana nema ovde nikoga od roda, a o njenu patrijotizmu i požrtvovanju malo se ovde vodilo računa dok je ona živela – pisale su “Male stare novine”.

Život Čučuk Stane je, današnjim rečnikom rečeno, bio kao filmski scenario i o njoj je 1972. Ljubiša Ristić snimio film sa Svetlanom Bojković i Milanom Gutovićem u glavnim ulogama.

A još 1907. o Čučuk Stani posvećen je komad sa pevanjem za koga je muziku pisao Jovan Hristić, da bi  2020. u pozorištu “Zoran Radmilović” u Zaječaru postavljena je monodrama “Čučuk Stana, Srpkinja i Grkinja” autora i režisera Željka Hubača.

Sikoljanku Stanu Plještić na sceni je oživela i deo njenog života dočarala glumica Nataša Petrović koja kaže da je Čučuk Stana bila ne samo heroina svoga vremena, već ovog u kome živimo.

– Pronašla sam sebe u toj Čučuk Stani koja je malena, ali herojski nosi sve sa sobom i ne da se bez obzira na sve nedaće koje su je zadesile tokom života i smatram da i dan danas postoje takve jake žene koje mogu mnogo da podnesu – smatra glumica zaječarskog pozorišta.

Za Hubača Čučuk Stana je bila jedna od začetnica feminizma.

– Čučuk Stana je ne samo srpska heroina iz vremena ustanka protiv Turaka već i žena koja je svojim stavovima i što je još važnije, svojim postupcima apostofirala neka od osnovnih načela onoga što danas zovemo feminizam. Suštinski, Čučuk Stana je za mene prva srpska feministkinja i neka me istoričari isprave ako je bilo sličnih primera u predhodnoj srpskoj istoriji – smatra autor i reditelj predstave Željko Hubač.

U rodnom Sikolu već dve decenije, pod slikom Hajduk Veljka i Čučuk Stane folklorni ansambli koje odlikuje negovanje izvornog narodnog stvaralaštva, u okviru manifestacije “Čučuk Stanini dani” čuvaju sećanje na ovu heroinu.

Čučuk Stana živi i u legendama, među kojima je i recept koji je primenjivala za crvene, zavodljive usne.
Legenda kaže da je Stana crvenu ljutu papričicu sitnila u avanu, dodavala malo meda i latica ruža i puštala da odstoji.

Ovaj prirodni ruž nanosila je na usne pre spavanja i budila se sa punim, crvenkastim i zavodljivim usnama kojima nije odoleo Hajduk Veljko.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Carola Rackete posetila Ne dam Nu Dau u Majdanpeku

Borba svih protv svih i svako za sebe osnova je kapitalizma: Umetnički duo Doplgenger, o „Vlaškoj buni“, medijskoj slici uzimanja rude nekad i sad

Ekološki aktivisti iz Majdanpeka optuženi za versku, rasnu i nacionalnu mržnju protiv Kineza u Srbiji

Restrikcije vode na plus 40 stepeni: Zašto presušuju vodoizvorišta?