Ko je bio čovek koji je govorio 290 jezika?

List Pravda je na današnji dan 1940. godine pisao o poznatom nemačkom filologu, profesoru na Filozofskom fakultetu u Frankfurtu, Karlu Šulcu.

Gospodin Šulc je javnosti od ranije poznat kao svetski rekorder u znanju stranih jezika. On je, kako prenosi list, perfektno znao da govori 290 raznih jezika, a najviše svog slobodnog vremena je provodio u svojoj biblioteci u kojoj je imao 25000 knjiga, najviše stručnog sadržaja.

„Pravo je čudo kako je dr Šulc za relativno kratko vreme mogao da savlada tolike strane jezike, ne mičući se iz kuće, ne napuštajući nijednom u životu svoje rodno mesto Frankfurt, a pored toga naučio je i sve finese ne samo sintaksi i gramatika mnogobrojnih jezika, već i njihove dijalekte“, navodi Pravda.

Povodom proslave svog šezdesetog rođendana i tridesetogodišnjice naučnog rada Karl Šulc je dao izjavu novinarima u kojoj je otkrio koja su tri glavna uslova za savlađivanje stranog jezika. Kako je on izjavio to su ogromna količina dobre volje, vrednoća i urođene sposobnosti.

„Tu sposobnost sam nasledio od svojih predaka. Moj otac je perfektno govorio trinaest jezika, moj stric, koji je bio poznati stručnjak za sanskritski jezik i književnost, vladao je sa dvadeset i pet jezika“, rekao je Karl Šulc, kako piše ovaj list.

On je takođe izjavio da je on od malena osećao ogromnu želju za učenjem stranih jezika i da je svaki put išao toliko duboko u poručavanje, dok ne dođe do same suštine.

Prvi jezik koji je naučio bio je italijanski, dok je u srednjoškolskim danima naučio latinski, starogrčki, jevrejski, francuski, engleski, španski, ruski, češki i sve skandinavske jezike.

Dr Šulc je rekao da mu su mu u učenju stranih jezika pomogle gramofonske ploče preko kojih može da se nauči i gramatika jezika, ali i dobar izgovor reči.

Na kraju razgovora sa novinarima je izjavio da mu je najteže bilo da uči slovenske jezike jer su oni dosta različiti od njegovog maternjeg jezika – nemačkog. Kao dva najteža jezika na svetu izdvojio je mađarski i baskijski jezik.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

Pre 80 godina list Vreme pisao je o zanatskim školama za žene. U domu Beogradskog ženskog društva postojale su dve škole: Državna ženska zanatska škola, koja se nalazila u prizemlju i Društvena zanatska škola, na prvom spratu. Obe ove škole imale oko 150 učenica.

Direktorka Državne škole, gospođa Jelena Đorđević, je za list Vreme izjavila da ova škola prima učenice koje su završile četiri godine gimnazije ili građanske škole, kao i da se ne primaju sve kandidatkinje koje se prijave, već da to zavisi od njihovog ranijeg uspeha u školama.

Gđa Đorđević je takođe objasnila kako funkcioniše nastava u ovoj školi. Predavanja se održavaju prepodne i posle podne, prvo praktičan rad – ručni rad, šivenje i ostalo, od osam do pola dvanaest i teorijska nastava – predavanja iz matematike, geografije, jezika i dr, od trinaest do petnaest časova.

Za razliku od ove škole, Društvena zanatska škola prima i učenice koje su završile osnovnu školu. Sličan je sistem predavanja, ali one tada prvo idu dve godine u pripravne razrede, a onda naredne tri godine izučavaju zanat.

List Vreme izdvojio je i to da je jedino ova zanatska škola uvela domaćinske tečajeve u svoj program.

„Ideja da se zanatska škola spoji sa raznim praktičnim tečajevima veoma je korisna jer učenice teorijski nikada ne mogu stvari tako dobro da shvate i nauče kao kad im se to i praktično pokaže“, zaključuje Vreme.

Pored tečajeva, ovaj list navodi da su postojali i razni kursevi, kao na primer poslastičarski kurs, na kome je učestvovalo devetnaest redovnih učenica i dvadeset žena iz Beograda.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“