Ko je bio Dejan Medaković, čija je bista otkrivena u Sremskim Karlovcima?

Medaković je rođen u Zagrebu 7. jula 1922. godine u Zagrebu u uglednoj srpskoj porodici, koja je dala nekoliko znamenitih ličnosti.

Njegov otac Đorđe je bio ekonomista, a majka Anastasija domaćica. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, predsednik Hrvatskog sabora u Austrougarskoj monarhiji, a pradeda Danilo sekretar kneza Mihaila i kneza Miloša Obrenovića u Beču.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na grupi za istoriju umetnosti 1949. godine.

Doktorat je stekao u Srpskoj akademiji nauka 1954. godine disertacijom „Grafika srpskih štampanih knjiga XV–XVII veka“. Odmah nakon toga je izabran za asistenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kom je stekao sva nastavnička zvanja.

Pored profesure, na Filozofskom fakultetu je bio i upravnik Odeljenja istorije umetnosti, predsednik Saveta, a potom i dekan fakulteta od 1971. do 1973. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1972. godine, a 1981. za redovnog člana.

U Akademiji je obavljao brojne poslove i biran je na najviše funkcije. Bio je sekretar Odeljenja istorijskih nauka, a potom generalni sekretar Akademije. Sarađivao je u mnogim Akademijinim odborima, u Odboru za istoriju umetnosti, Odboru za renesansu i barok, Odboru za romantizam, Sentandrejskom odboru, Hilandarskom odboru i Odboru za rečnik pojmova iz oblasti likovne umetnosti.

Sekretar Odeljenja za likovne umetnosti, član Predsedništva i član Saveta Matice srpske, dugogodišnji predsednik Vukove zadužbine, samo su još neke dužnosti koje je obavljao tokom svog plodnog radnog veka. Kao jedan od najostvarenijih srpskih intelektualaca svoga vremena, polihistor koji je stasao u Akademiji obavljajući brojne funkcije, vrhunac životne i naučne karijere dočekao je izborom za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti 1999. godine, navodi se na sajtu SANU.

Objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U fokusu njegovog naučnog rada bila je srpska umetnost perioda baroka, srpska kulturna istorija 18. veka i istorija srpske umetnosti 19. veka.

Takođe se bavio nemanjićkim periodom, opusom pojedinačnih slikara, istorijatom i umetničkim nasleđem manastira Srpske pravoslavne crkve. Pisao je voluminozne sinteze istorije Srba i srpske kulture u Beču, Trstu, Zagrebu, Sentandreji. Jedan je od autora Istorije srpskog naroda u izdanju Srpske književne zadruge.

Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise. Prevođen je na više jezika.

Za svoje delo nagrađen je nizom međunarodnih i nacionalnih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja.

Preminuo je 1. jula 2008. godine u Beogradu i sahranjen je u porodičnoj grobnici na Novom groblju.