Foto: M . P. / DanasKada Zrenjanince pitate za Brankovan rećiće vam da je u tom delu njihovog grada nekada bilo poznato kupalište, koga se i danas sa sentimentom sećaju.
A da tako bude potrudio se njihov nekadašnji sugrađanin Đoka Brankovan, koji je živeo u tom delu grada u Krunskoj ulici 26. današnjoj dr Zorana Kamenkoviča.
Đoka Brankovan bio je gradski poreski činovnik, za vreme mađarske vlasti označen kao „nacionalac“ jer se borio za srpsku stvar u Vojvodini, ali je među građanima ostao do danas upamćen kao vlasnik popularnog kupališta na Begeju.
Nije tu bila reč samo u preduzetničkom duhu, već o posvećenosti da tu gde živiš učiniš da bude bolje, iako su se brojna istirijska previranja isprečila tom poduhvatu.
Rođen u Velikom Bečkereku 20. januara 1894. godine, pre nego što se otisnuo u preduzetničke vode bio je činovnik gradskog poreskog zvanja. Priču o njemu kompletira zrenjaninski kolekcionar Petar Popov, koji poseduje pasoš Đoke Brankovana.
„Pasoš je izdat 1927. godine na ime Đoka Brankovan, rok važenja 1 godina od dana uručenja, sa odobrenjem za putovanje u Rumuniju, Austriju, Francusku,Nemačku, Englesku, Italiju i Tursku. Pasoš nema udarenih viza niti ulaznih graničnih pečata navedenih zemalja što znači da 1927 i 1928 godine nije putovao“, priča Petar Popov.
U izdanju iz 1930. godine pod naslovom „Nacionalni borci za Jugoslaviju“ autora Uroša Jovanovića, navodi se da je Đoka Brankovan za vreme mađarskog režima bio zapažen kao nacionalac.
Svojim učešćem u svim nacionalnim institucijama i osnivanjem Sokola potencirao je još veću mržnju Mađara na sebe. Kada je objavljen rat Srbiji, on je sakrio celu arhivu i sprave Sokola i po oslobođenju Bečkereka predao ih je ispravne konstituisanoj Upravi.
U opštoj presudi kao vojni obveznik sproveden je na front gde je stalno bio pod prismotrom mađarskih agenata. U periodu rasula vojske Centralnih sila učestvovao je u formiranju narodne garde a zabeleženo je i da je bio član Narodnog veća.
Kada je Brankovan 1931. godine odlučio da podigne kupalište, sačuvana dokumenta pokazuju da je sa porodicom podigao kredit.
„Imam knjižicu položenih anuiteta državne hipotekarne banke kraljevine SHS na ime Đoka, Paja i Tinka Brankovan koji s evode kao posednici , adresa Krunska 26 današnja dr Zorana Kamenkovića.U toj banci su uzeli 275000 dinara na kredit, sa otplatom na 30 godina i kamatom od 8 odsto u vreme otvaranja kupališta 1931. godine“, priča kolekcionar Petar Popov.
Još jedan čuvar zrenjaninske prošlosti, farmaceut Stevan Vukov , priseća se koliki je značaj imao preduzetnički poduhvat Đoke Brankovana da podigne kupalište na Begeju.
„U to vreme bilo je najpopularnije kupalište kod Štajgervalda na Begeju, kod teniskih terena. A kad je Đoka otvorio svoje kupalište i kafanu na Brankovanu, mladež se tamo preselila. Bilo je to najmodernije kupalište. Održavala su se tamo popularna takmičenja u skakanju u vodu sa obližnjih barži. Na Begeju sa suprotne strane su bili magacini za robu koja stigne brodovima, a momci su se takmičili u to vreme na taj način. Kupalište je dugo uspešno radilo“, priča Stevan Vukov.
Kupalište „Abacija“ Đoka Brankovan otvorio je 1931. godine na Begeju, kod današnjeg mosta, ispod zgrade policije. Ipak, čitav poduhvat započeo je znatno ranije, 1923. godine kada je kupio plac i počeo da uređuje obalu, pa dokupljivao okolne bašte.
Prošle su godine pre nego što će nići prelepo kupalište sa drvoredom na obali, talpom, kabinama i lepim restoranom „Abacija“ a u okolini su se nalazili sportski tereni i sprave.
No, desilo se da Đoka Brankovan nije uspeo dugo da uživa u svom poduhvatu. Preminuo je iznenada u 44 . godini života, 1938. godine, samo četiri godine nakon što je otvorio kupalište. Slava će ga, ipak, nadživeti.
Nakon njegove smrti, posao je preuzeo sin Stevan a ubrzo su se zaređale ratne godine, pa je kupalište nacionalizovano nakon Drugog svetskog rata. Ipak, građani su i dalje rado dolazili na kupanje iako je ono propadalo.
„Ja sam dolazila na kupanje početkom šezdesetih godina, još uvek je postojalo kupalište. Išla sam sa drugaricama i sećam se da smo leti nosili one male zelene jabuke, da se osvežimo posle kupanja. Kupalište je ugašeno do kraja šezdesetih“, svedoči Zrenjaninka Olgica Sekelj.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
