Ko je bio najbolji u fudbalu na Balkanu pre 80 godina?

List Pravda od 14. februara 1938. donosi tekst koji pokazuje kako se fudbal igrao na Balkanskom poluostrvu. Tada je postojao Balkanski kup, a po prestanku takmičenja iz Sofije, Bukurešta, Atine i Beograda dogovorili su se da naprave novu formu.

Takmičenja je trebalo da počnu na leto iste godine. Bugarska je predložila da prva utakmica bude između gradskih reprezentacija Beograda i Sofije. Ipak, zbog Drugog svetskog rata, kup se održavao u različitim formama i među promenljivim zemljama učesnicama narednih godina.

Balkanski kup u fudbalu je postalo međunarodno klupsko takmičenje koje se ustalilo od 1960. do 1994, odnosno do raspada Jugoslavije. Odigrano je ukupno 28 izdanja ovog takmičenja. Kasnije su učestvovale i Albanija i Turska, pored navedenih zemalja.

Upravo povratak Balkanskog kupa, gde bi se timovi iz regiona međusobno takmičili u novoj ligi, najavljivan je pre samo dve godine, kada je i sam predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza u intervjuu za TV Arena potvrdio da se na prostoru bivše Jugoslavije ozbiljno i konkretno razmišlja o osnivanju regionalne lige. Toliko da su predstavnici UEFE čelnicima regionalnih saveza na sastanku u Moskvi predstavili konkretna rešenja, tvrdio je on.

Ovo je zapravo na Balkanu aktuelna tema od raspada Jugoslavije, a slične vesti pojavljuju se na svakih nekoliko godina. Po pravilu, propraćene su podrškom ogromnog broja fudbalskih navijača iz svih zemalja regiona.

Pravda od istog dana 1938. godine piše i o tome u kojoj su situaciji šegrti u Srbiji, odnosno kako mladići kada završe školu i šegrtovanje – ostaju bez posla, pogotovo na jugu zemlje. Po ugledu da današnje volontiranje, šegrti su pre 80 godina bili besplatna radna snaga, u zamenu za iskustvo.

“Trgovci nemaju računa da plaćaju pomoćnike. Dok smo šegrti, drže nas. A posle ostajemo bez nameštenja”, prenosi novinar izjavu jednog svršenog učenika Trgovačke škole.

Tu je i izveštaj o smrti pesnika Momčila Nastasijevića.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Novine Vreme od pre 80 godina pišu o tome kako je zloglasni gangster Al Kapone postao – operski pevač. Zapravo je reč o krimi bosu koji je inspirisao čitav niz američkih reditelja da snime kultne fimove o italijanskim imigrantima koji su postali deo mafije u Americi.

Kada je Vreme pisalo o Al Kaponeu, on je već bio u zatvoru na služenju kazne od 11 godine u jednom od svetskih najozloglašenijih pritvora – Alkatrazu, ali zbog utaje poreza.

Reporter prenosi da je bivši šef američke mafije Njujorka postao duševno bolestan u zatvoru, kao i da je više puta napao svoje čuvare. Ipak, dodaje da Al Kapone “od jutra do mraka u zatvoru peva italijanske arije”, a naročito one iz opera “Travijata” i “Toska”.

U tom trenutku se spekulisalo da li gangster samo “simulira ludilo” da bi bio prebačen iz užasnog zatvora, najgoreg u Americi, u neku od zdravstvenih ustanova za umno obolele.

Tada još javnost nije znala ono što je obelodanjeno tek kasnije, a to je da je Al Kaponeovo ponašanje bilo uzrokovano poodmaklim sifilisom. Iako je pušten na slobodu godinu dana posle objavljivanja ovog teksta, nikada se nije oporavio, a umro je usamljen 1947. godine.

List još piše na naslovnoj strani i o tome kako je Rumunija mirno prihvatila u tom trenutku diktaturu, pogotovo problematičnu zbog odluka o zatvaranju i cenzuri štampe. Tu je i izveštaj i fotogafija sa sahrane Ante Pavelića u Zagrebu.

I Pravda i Vreme bave se autonomijom Austrije u tom trenutku, odnosno sastankom Hitlera i tadašnjeg državnog kancelara Austrije Šušniga. Mediji u tom trenutku prenose da austrijska Vlada ima nezavisnost i da bi trebalo da se srede odnosi između dve zemlje.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.