Ko je bio najupečatljivi žitelj Beograda pre 110 godina?

Reč je o Luiđiju Ferariju, kontroveznom italijanskom vajaru koji je već godinama bio obitavao u Srbiji i imao svoj atelje na Zelenom vencu.

Njegove vešte ruke pravile su sve što mu je oku bilo blisko, od nimfi do kokoši.

U beogradskim umetničkim krugovima šuškalo se da mu ipak „jedan Vranjanac“ zadaje ozbiljne muke.

Kako piše „Mali žurnal“ taj „Vranjanac“ je bio ni manje ni više nego njegov mačor Antonije koji ga je užasno nervirao zbog svojih ufitiljenih, tankih brkova koje nikako nije mogao da izvaja.

Zelenjak, pak nije voleo ni njega ni njegovog mačka.

Komšiluk ga je smatrao za drskog i nadmenog čoveka koji se večito žalio na buku i iskaljivao bes na prolaznicima.

Danima se beogradskom čaršijom prepričavala anegdota o tome kako je jedan srpski carinik doskočio svojom duhovitošću vajarevom cinizmu.

Naime, vajar je često svoje figure, spakovane u sanducima prebacivao u inostranstvo gde ih je potom prodavao.

Jednom prilikom, dok je prijavljivao prtljag carinik ga je upitao kako bi deklarisao svoju robu.

„To su mrtvi ljudi. Ja sam majstor mrtvih ljudi“, ponosno je odgovorio vajar, a na to mu je mladi carinik naredio da otvori sanduke.

Kada je video da su unutar sanduka vajarske figurice carinik se osmehnuo i rekao „te mrtve duše mirišu na dušu mlade devojke“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.