Ko je Darko Nadić, predloženi v.d. dekan FPN-a?

Predlog da Nadić bude na čelu FPN-a do izbora novog dekana potekao je od profesora Marka Simendića, a za sada nismo uspeli da dobijemo potvrdu da li je Veće taj predlog podržalo.

V.d. dekana imenuje Savet FPN-a.

Nadić je redovni profesor socijalne i političke ekologije, kao i ekološke politike Evropske unije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Korukovodilac je master programa Ekološka politika na istom fakultetu, na kome predaje ekološku politiku Srbije i savremenu ekološku politiku, navodi se na sajtu Centra za ekološku politiku i održivi razvoj, čiji je ovaj profesor saradnik.

Autor je više knjiga, među kojima se izdvajaju Ogledi iz političke ekologije (2012), Ekologizam i ekološke stranke (2007), Partije Zelenih u Evropi (2005), Misao o radu u delima dr Dragoljuba Jovanovića (2003).

Jedan je od utemeljivača proučavanja ekološke politike, zelene političke teorije, i održivog razvoja u Srbiji. Do sada je učestvovao na više desetina domaćih i inostranih naučnih konferencija i objavio takođe više desetina naučnih radova koji su izuzetno vrednovani u domaćoj i stranoj naučnoj javnosti.

Nadić je diplomirao na FPN-u 1988, godine, magistrirao 1993, a doktorirao 1999. godine.

Na tom fakultetu je prošao sve stepenice, od asistenta pripravnika do redovnog profesora, piše u njegovoj biografiji, objavljenoj na sajtu FPN-a.

Kao član Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, Nadić se ogradio od stava tog odbora koji je izrazio protivljenje namerama da se obnovi realizacija projekta Jadar.

„Kao član ovog odbora nisam dao svoju saglasnost na ovo saopštenje iz više razloga. Ceo projekat u vezi sa eksplotacijom litijuma i pitanja i dileme koje je on stvorio imaju suviše dimenzija koje, presvega, zahtevaju širu i dublju akademsku raspravu“, navodi se u Nadićevom reagovanju koje su objavile Večernje novosti.

Kako se dodaje, pitanje eksploatacije litijuma ima svoju ekološku, ekonomsku, političku, socijalnu, kulturunu, pa i istorijsku dimenzijukoja ovog puta nije usmerena na prošlost, već i na budućnost.

„To još jače treba da osnaži ideju, kompetentne akademske rasprave. Bez detaljnog, sveobuhvatnog, apsolutno objektivnogistraživanja i akademske rasprave po svim ovim elementima nemoguće je danauka i pogotovo naučnici, preko noći, daju svoj definitivni stav poovom pitanju. Cilj nauke je istina, a ne manipulacija“, navodi se u Nadićevom reagovanju.