Ko je Dejan Nedić, bivši sudija koji komentariše odluke fudbalskih arbitara na RTS: Direktor koji je spojio prosvetu, muziku i fudbal

Kao stručni konsultant Radio-televizije Srbije Nedić redovno analizira fudbalske utakmice u međunarodnim takmičenjima, uključujući i aktuelno Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru.

Simpatije javnosti osvojio je nedavno kada je odlučio da đacima skrati časove kako bi mogli da prate nastupe naše reprezentacije u Kataru, umesto da pobegnu sa časova.

Iako mnogi misle da je u mladosti trenirao fudbal, u stvari je igrao vaterpolo.

– Suđenjem sam odlučio da se bavim kada sam povredio ruku na vaterpolu. Bio sam golman pionirske selekcije Partizana, u 11. godini sam imao tešku povredu ruke, kada sam se isekao i godinu dana sam morao da budem van vode. Zatim sam otišao na fudbal, ali se tamo nisam najbolje snašao s obzirom na to da sam bio buca. I pošto sam oduvek voleo suđenje u staroj Jugoslaviji, odlučio sam da se sa 16-17 godina prijavim na kurs za suđenje i od svoje 18. godine do danas sam u tim vodama – ispričao je Nedić u jednom od ranijih intervjua.

Uzor mu je bio sudija Zoran Petrović, najbolji jugoslovenski fudbalski arbitar svih vremena.

Sudio je od 1984. do 2008. godine. Međunarodni sudija je postao 2004. Pripala mu je čast da 2007. godine sudi prvo finale Kupa Srbije, Zvezda–Vojvodina na „Marakani”.

U svojoj 43. godini, dobio je kvalifikacije za Svetsko prvenstvo Švajcarska–Luksemburg u Cirihu, 2008. godine. Tada, na vrhuncu sudijske karijere, odlučio je da se od nje oprosti.

Malo pre toga prvi put je izabran za direktora Druge ekonomske škole i trenutno mu teče četvrti mandat.

Zanimljivo je da je bio đak ove škole, a potom i profesor statistike.

Nedićeva ljubav prema muzici datira još iz đačkih dana. Završio je nižu muzičku školu, i to dva instrumenta – klavir i klarinet. Vodio je hor bivšem direktoru i direktoru pre njega, a time se i sada bavi.

Kao kompozitor i tekstopisac svojevremeno je učestvovao na Beogradskom proleću, a pesma koji je on napisao danas je himna Druge ekonomske škole.

Ove godine je učestvovao na Saboru narodne muzike RTS-a i osvojio je drugu nagradu publilke kao autor teksta i muzike pesme „Beogradsko veče“ koju je pevala maturantkinja Druge ekonomske škole Ivana Dimkovski.

Nedić za sebe kaže da je strog direktor, koga prevashodno zanima bezbednost, ponašanje, red i disciplina đaka, a brigu o ocenama prepušta svojim najbližim saradnicima.

– Doživljavao sam da naši učenici bacaju cigare kad me sretnu na ulici iako idu s porodicom. Ponosan sam što me đaci poštuju i vole, ali i od mene, da kažem, zaziru. Ovaj semafor ispred škole zovu Nedićev semafor. Opasna je raskrsnica, česti su sudari, a iz školskog dvorišta pravo se izlazi na raskrsnicu. Zvao sam nadležne uporno i odbijao da prihvatim njihov odgovor da tu ne može da se postavi semafor. Kad je na tom mestu u udesu povređeno dete iz kraja, nije naš đak, bio sam ogorčen i sve što sam mogao uradio sam da ovde bude semafor. Evo ga, tu je – ispričao je svojevremeno Nedić za Politiku.

Dejan Nedić je rođen 24. juna 1965. godine u Beogradu.

Oženjen je, otac dve ćerke. Starija je krenula očevim stopama i završila je Ekonomski fakultet u Beogradu, a mlađa je uspešna studentkinja druge godine glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Nedić je prošle godine dobio Svetosavsku nagradu, najveće prosvetno priznanje koje dodeljuje Ministarstvo prosvete.

U navijačkom srcu nosi Crvenu zvezdu. Životni moto su mu odlučnost i istrajnost.