Ko je direktor Beogradskih elektrana Rade Basta i u čije ime traži podršku Zapada?

Direktor Beogradskih elektrana Rade Basta, inače dugogodišnji saradnik zamenika gradonačelnika Beograda (u tehničkom mandatu) Gorana Vesića, još jednom je poslao opširnu poruku javnosti, u kojoj poziva vlast u Srbiji da razmišlja o energetskoj stabilnosti kroz bliže veze sa EU i SAD, razvoju nuklearne energije, ali i zatvaranju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Basta je i pre toga animirao javnost različitim opširnim saopštenjima i izjavama koje izlaze van njegovog delokruga, od čestitki novom abasadoru SAD Kristoferu Hilu na imenovanju, preko zahvalnosti Aleksandru Vučiću na dogovoru sa Vladimirom Putinom za povoljnije cene gasa, do božićnih i uskršnjih „poslanica“.

„Basta je tipičan primer čoveka koji šalje poruke kojima pokušava da dokaže svoju, ali i odanost onih iznad njega, Vučiću i njegovoj politici i izjaviće bilo šta što u tom trenutku odgovara struji u SNS koja stoji iza njega“, navode nezvanično sagovornici Danasa iz političkih krugova upoznati u dešavanja u vladajućoj stranci.

U ovom konkretnom slučaju, kako smatraju upućeni, Basta se bori da zadrži svoju funkciju šaljući jasnu poruku kakvoj politici će se on prikloniti – onoj koja podržava SAD i EU i saradnju sa Zapadom u oblasti energetike usled krize zbog rata u Ukrajini.

„Osim toga, Basta ovom porukom govori ono što će u narednom periodu i biti zvanična politika i strategija kojom će se voditi Srbija u oblasti energetike, ali što nije pogodno da tako decidno kaže neko ko je na višoj poziciji od njega, na primer Vučić“, smatraju naši sagovornici.

Kada Basta kaže „ruska invazija na Ukrajinu promenila je sve i pokazala da model vojne neutralnosti u Evropi više nije održiv i da je to pogrešan koncept“, te se ovime otvara prostor da se preispita još bliža saradnja i eventualno članstvo Srbije u NATO savezu.

Osim toga, on navodi da „Srbija mora da se okrene sebi i svojim interesima i što pre ulaže u svoju energetsku bezbednost kroz gasnu diversifikaciju. Predsednik Srbije je naveo i da je Beograd opredeljen da dobija gas iz više izvora i pravaca, što je i obaveza koju je Srbija preuzela Vašingtonskim sporazumom“, čime podseća na održavanje tesnijih veza sa Vašingtonom.

Nuklearke, ali ne sa Rusima

Pored toga, Basta tvrdi i da je i ranije pozivao Vladu da se ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i uputi poziv SAD i EU za saradnju u ovoj oblasti jer se radi o „najčistijem“ obliku energije.

Njegove poruke o razvoju nuklearne energije nisu novost, već se nadovezuju na dosadašnji rad Srbije u ovoj oblasti, pa i poruke koje je svojevremeno sam Vučić, nešto odmerenije, slao.

Krajem novembra prošle godine, predsednik Srbije govorio je da naša zemlja razmatra mogućnosti za izgradnju nuklearne elektrane, ali da se u tome konsultuje za Ruskom federacijom i njihovim telima za atomsku energiju.

U međuvremenu su najlojalniji među naprednjacima, kao što su Sandra Božić i Maja Gojković, dobili visoke funkcije u telima koja su zadužena za nuklearnu bezbednost čime je nagovešteno da bi se mogla pojačati aktivnost u ovoj oblasti.

Sada direktor Beogradskih elektrana poziva da se ponovo razmotri nuklearna energija, ali uz podršku Zapada.

Policajac na funkcijama od Vojvodine do Niša

Iz Bastinih izjava čini se da on želi da zadrži upravo tu podršku Zapada, ali i podršku Vučića za sigurnu poziciju na čelu Beogradskih elektrana u trenutku kada su fotelje svima u glavnom Gradu uzdrmane jer se očekuje formiranje nove gradske vlasti.

Iza svih Bastinih izjava, promenljivih „strana“ u skladu sa širim političkim okolnostima, stoji čovek koji je preko različitih članskih karti napredovao od „telohranitelja“ Gorana Vesića do direktora jednog od najvažnijih beogradskih javnih preduzeća.

Kao što je uspeo da „pomiri“ izjave o podršci SAD, ali i čestitke Vučiću na gasnom dogovoru sa predsednikom Rusije, Basta je uspeo da „pomiri“ različite funkcije i političku aktivnost i na severu i jugu Srbije.

Aktuelni direktor Beogradskih elektrana Rade Basta, po profesiji je profesor fizičke kulture, bivši policajac i kik-bokser. Mediji pišu da je nekada bio državni reprezentativac u Kik-boku i džudou, te se verovatno zbog toga pojavio i kao zaštitnik, odnosno „telohranitelj“ Gorana Vesića, kada je zamenik gradonačelnika Beograda bio prinuđen da se udalji sa promocije sopstvene knjige zbog protesta njegovih kritičara, kako je pisao portal Direktno.rs.

Basta je u politici je napredovao prvo kao predsednik Jedinstvene Srbije za Vojvodinu, savetnik direktora Elektrovojvodine i zamenik pokrajinskog sekretara za energetiku. Bio je i direktor FK Radnički iz Niša, kako navode mediji sa Juga Srbije, do čega je došao zahvaljujući prijateljstvu sa Ivicom Tončevim, visokim funkcionerom SPS iz Surdulice.