Foto: N1/Screenshot“Sve što sam do sada rekao je moje lično mišljenje kao najobičnijeg čoveka, prosvetnog radnika, osobe koja misli svojom glavom, kako treba svako biće na kugli zemaljskoj. Ali je to ubijeno ovom potrošačkom civlizacijom. Ljudi sve manje razmišljaju svojom glavom”, kaže za Danas Ivan Pivnički, profesor istorije u novosadskoj Tehničkoj školi “Mileva Marić Ajnštajn”.
Ovaj profesor je zadobio simpatije javnosti nakon što je na društvenim mrežama objavljen snimak na kome se vidi kako svojim đacima na ulici drži čas istorije na temu “demokratija”.
Učenici su pre tog neobičnog, ali važnog predavanja ispred škole, samoinicijativno izašli iz učionica i 15-minutim ćutanjem odali poštu nastaradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a profesor Pivački se pridružio, iako im u tom trenutku nije držao čas po rasporedu.
„Demokratija je nastala u starom veku u Atini. Demokratija je sastavljena od dve reči demos – narod i kratos – vlast. To znači, da narod vlada državom. U starom veku u Atini Grci su birali najbolje između sebe da donose najvažnije odluke za ceo narod. Znači, političari su narodni službenici i rade posao za sve nas. Tako bi trebalo da bude. Ako taj posao ne rade dobro treba da se promene. Svi zaslužujemo normalan, pravedan i dobar život. Nekorumpiranu vlast i nekorumpirane političare“, naveo je profesor, koji je podržao svoje đake, rekavši da svaki čovek ima pravo da iznosi svoje stavove i da učenike niko nije izveo na ulicu već su se na to odlučili sami, želeći da iskažu mišljenje o onome što se trenutno dešava u našem društvu.
U ime prosvetnih radnika Pivnički se obratio i studentima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, izvinivši im se što njegova generacija nije učinila više kako bi obezbedila mnogo bolji život ljudima u Srbiji, jer oni to zaslužuju.
„Ja se izvinjavam što moja generacija nije završila započeto 5. oktobra 2000. godine. Da smo tada uradili do kraja ono što smo mislili i želeli, živeli bismo u uređenijem društvu“, rekao je Pivnički.
Dodao je da, zahvaljujući studentima i đacima, vidi da budućnost postoji.
View this post on Instagram
“Imate podršku prosvetnih radnika Novog Sada, Vojvodine, Srbije i svih poštenih, iskrenih, dobronamernih, običnih ljudi širom regiona i širom sveta“, kazao je on.
Prosvetarsko dete
Kao prosvetarsko dete, Pivnički je odrastao u školi i za sebe kaže da je od rođenja deo obrazovnog sistema naše države.
Otac mu je bio profesor u novosadskoj Mašinskoj školi, majka je kao profesorka ruskog jezika radila u školi u kojoj on danas predaje. Supruga mu je takođe prosvetni radnik.
– Majka je predavala u našoj školi od 1971. Kao dete razvedenih roditelja, ona je mene u tu školu nosila od samog rođenja pošto nisam bio odmah upisan u vrtić tako da su me naše tetkice čuvale u “Maloj Milevi” pošto je mama radila u tom objektu – priča nam profesor.
Po završetku osnovne i srednje škole 1989. je upisao istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a godinu dana kasnije je počeo sa studijama po povratku iz JNA. Kaže da nije bio naročit student i da je dostao dugo studirao.
– Volim život i sve što život nosi sa sobom. Bio sam mobilisan 1992, prihvatio sam poziv da odem na ratište, želeo sam da sačuvamo Jugoslaviju. Posle povratka sa ratišta sam radio sve i svašta. Majka je u periodu hiperinflacije imala platu dve marke, tada je odučila da mesi kifle od kiselog testa, a ja sam išao po pijacama i prodavao ih. Majka je uporedo radila u nastavi, a ja studirao – kaže Pivnički.
Godine krize donele su mu i nova zanimanja: jedno vreme se bavio prodajom robe po koju je išao u Slovačku. Donosio je, kaže, sve što je trebalo – so, sapun, farbe za krečenje, gume za bicikle, jer u našoj zemlji tada nije bilo ništa. Dilovao je i nemačke marke.
– Dva puta sam ponavljao treću godinu na fakultetu. Tada me je majka “postrojila” i rekla: ili završavaj fakultet ili ću te prebiti k’o zeca. Apsolvirao sam 1995, a diplomirao 2001, što nije za pohvalu. U našoj školi radim od septembra 1998. Ovakav sam kakvim ste me čuli, čitava Srbija i šire – ističe Pivnički.
Uglavnom su mu davali odeljenja trećeg stepena, momke da se “bori” sa njima i da od njih napravi prave i dobre ljude. Izveo je mnoge generacije zidara, armirača, tesara, stolara…
Pivnički iz prvog braka ima sina Aleksu, iz drugog još trojicu – Mateju, Igora i Vanju. Za sve njih kaže da su izuzetno dobri.
– I otac i majka su mi bili izuzetno pošteni i pravedni ljudi, cenjeni prosvetni radnici. Uvek su iznosili svoje stavove, možda sam zbog toga i ja takav – navodi profesor, koji pored istorije, voli da peva i da se druži.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
