Ko je Kristof Hojsgen

Hosjgen je čovek koji prilično dobro poznaje situaciju u Srbiji i posebno problem Kosova i Metohije. Bio je sa kancelarkom Merkele tokom njene posete Srbiji avgusta 2011. Koliko se sećam, posle je još jedanput dolazio u Beograd tokom te zime i razgovarao sa spoljnopolitičkim savetnicima predsednika Republike.

Kada je trebalo preneti neku važnu poruku nemačkim zvaničnicima, Hojsgen ili njegov zamenik su uvek bili prvi izbor sagovornika. Da ne zaboravim i ambasadorku Emili Haber, koja je već nekoliko godina državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

Otuda i nije čudno što naši najuticajniji političari već niz godina odlaze kod Hojsgena. U njemu su pronašli dobrog sagovornika za problem Kosova. Sagovornika koji ima osećaj i za nijanse ovog problema i, što je još važnije, sagovornika koji može da utiče na formulisanje ne samo nemačke politike prema ovom delu Evrope nego i čitave EU. Čak bi se moglo reći da je Hojsgen svakako jedan od najuticajnih ljudi u EU kada su u pitanju problemi u ovom delu Evrope. Svakako da u Evropi ima mnogo uticajnijih političara od Hojsgena, ali njih naš problem ili ne dotiče ili nemaju preterano znanje o njemu. Hojsgen spada u malu grupu onih uticajnih ljudi u Evropi koga ovaj problem dotiče, i to ne samo zbog 1.500 nemačkih vojnika koji su stacionirani na Kosovu, i koji ima nekakvo znanje o ovom problemu.

U poslednjih nekoliko godina se pokazalo se da je za uspešnost ove vrste razgovora najvažnije da se ispuni ono što se obeća i kaže samo ono što se i zaista može uraditi. Kada je to bio slučaj, odnosi su imali dobar tok, međutim, to nije i uvek bio slučaj.

Tradiciju čestih susreta sa Hojsgenom nastavio je, ali i produbio novi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. U poslednjih godinu dana prvi potpredsednik vlade Vučić uspostavio je bliske odnose sa Hojsgenom zasnovane na međusobnom poverenju. Otuda on često odlazi u Berlin. Odluka da Hojsgen bude ključni sagovornik odličan je izbor i garantuje Srbiji da će važne političke poruke uvek biti tačno protumačene i prenesene kancelarki Merkel i što je još važnije da će Srbija preko njega jasno znati na čemu je kada je u pitanju stav Nemačke prema normalizaciji odnosa sa Prištinom i evropskim integracijama Srbije. A danas nema nikakve dileme da je stav Nemačke ključan za obe stvari tako važne za Srbiju.

Mislim da je jako dobro, pa i lekovito u odnosu na tradicionalnu srpsku megalomaniju da je pred novi odlazak u Berlin potpredsednik vlade Aleksandar Vučić rekao da je mali čovek po značaju i funkciji da se sretne sa Angelom Merkel, ali da će se susresti sa ministrima i drugim visokim nemačkim zvaničnicima. Sećam se da je bilo i onih koji su dolazili u Berlin i imali problem da razumeju novo vreme u kome živimo i narastajući debalans u odnosima snaga između zemalja u Evropi. Da razumeju činjenicu da Srbija nije velika država kao Jugoslavija, da Nemačka ima veliki broj kompanija koje su višestruko ekonomski jače od Srbije i da neke od najjačih nemačkih pokrajina poput Bavarske i Baden Virtenberga imaju i po desetak puta veći društveni proizvod od Srbije. Nisu mogli da razumeju da im mnogo više vredi susret sa, na primer, Hojsgenom ili nekim pokrajinskim funkcionerom nego sa saveznim nemačkim ministrima koji su se bavili drugim, za njih mnogo važnijim, svetskim temama.

Otuda i mislim da je jedan od najvažnijh preduslova da Srbija konačno uhvati priključak sa najnovijim svetskim tokovima, da razume svoje mesto u savremenom svetu, prestane da razmišlja šta će uraditi Kina, Amerika i Rusija i okrene se svojim prirodnim partnerima u svom nesposrednom okruženju i Evropi. Ako je to politčka orjentacija Srbije, onda je Hojsgen svakako jedna od prvih adresa na koju se treba obratiti.

Autor je bivši ambasador Srbije u Nemačkoj