Ko je kriv za preseljenje stanovništva iz Žepe

Odbrana sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi je svedočenje Edvarda Džozefa nastojala da predstavi kao „skup utisaka“ koje je svedok stekao tokom rata u bivšoj Jugoslaviji u kojoj boravio od 1992. do 1996. Džozef je u julu 1995. u okviru civilne misije UN bio angažovan i na području Žepe gde je od 25. do 27. jula učestvovao u evakuaciji stanovništva enklave koju su opkolile Mladićeve snage. On je odbacio sugestije odbrane o „utiscima“, naglasivši da svedoči o onome što je lično video i proživeo u Žepi.
Svedok je, međutim, prihvatio sugestiju zastupnice generala Radivoja Miletića da se za UN plan demilitarizacije enklava pod zaštitom UN može reći da je bio „neuspešan“. Pokušaj njegovog tima da ponudi rešenje za demilitarizaciju enklave Žepa je, tvrdi Džozef, propao jer je podrazumevao i angažovanje snaga NATO koje bi izvršile napad na sve snage uključujući i armiju BIH, ukoliko se ne bi odazvale pozivu za predaju oružja. Plan nije prihvatila srpska strana, zato što joj, prema proceni Džozefa, „nije odgovarala mogućnost angažovanja NATO snaga“.
Džozef se, međutim, nije složio s tezom koju mu je iznela zastupnica Radivoja Miletića, da evakuacija Žepe nije bila „uspeh generala Mladića već vlade BIH“. Svedok je naime odbio da komentariše verziju odbrane prema kojoj je vlada BIH „uspešnim manevrom“ obezbedila evakuaciju stanovništva pre razoružavanja njenih jedinica u enklavi, koja na kraju nije ni sprovedena.
„Mogao bih da vam na to odgovorim u svojstvu svedoka veštaka ali ja sam ovde svedok o činjenicama“, objasnio je svoju odluku da ne komentariše postavljenu tezu u čemu ga je podržalo i pretresno veće.
Suđenje Ljubiši Beari, Vujadinu Popoviću, Ljubomiru Borovčaninu, Dragi Nikoliću, Vinku Pandureviću, Milanu Gveri i Radivoju Miletiću nastavlja se sledeće sedmice.