Ko je mogao biti poslanik pre 80 godina?

Kako piše list Vreme, za narodnog poslanika Jugoslavije, prema Ustavu mogao je biti izabran svaki jugoslovenski državljanin koji je rođen u Jugoslaviji ili poseduje državljastvo Kraljevine najmanje deset godina. Takođe, morao je da ima navršenih trideset godina starosti, da bude pismen i vlada narodnim jezikom.

Aktivni državni, banovinski, gradski i opštinski činovnici nisu se mogli kandidovati za narode poslanike.

Policijski, finansijski i šumarski činovnici mogli su da se kandiduju samo pod određenim okolnostima, odnosno ako su na toj funkciji najmanje godinu dana.

Nije se često događalo da narodni poslanici gube mandat, ali oni koji su za vreme trajanja svog mandata radili sa državom preduzimačke poslove, ostajali su bez njega.

Kada je dolazilo do ovakvih slučajeva, verifikacioni odbor Narodne skupštine morao je najdalje u roku od mesec dana da napiše izveštaj o tome i preda ga predsedniku Narodne skupštine.

Narodni poslanici koji bi za vreme trajanja svog mandata primili državnu, banovinsku ili gradsku službu izgubili bi pravo na madat, ali ovo pravilo se nije odnosilo na ministre.

Narodni poslanici mogli su biti predsednici opština iz kojih potiču.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

O tome kako je tadašnji svet doživljavao violiistu Paganinija, na današnji dan pre osamdeset godina pisao je list Pravda.

Retko je život jednog umetnika bio krunisan većim uspesima, od života „kralja violine“ kako su nazivali Paganinija.

Imao je veliki broj obožavaoca, ali i veliki broj protivnika koji su bojkotovali i sabotirali njegov rad. Ljudi su govorili da je on božaski i djavolski umetnik, neka vrsta natprirodnog bića, koja ima direkne veze sa „nečastivim“. To je išlo toliko daleko da je morao da objavi pismo koje mu je uputila njegova majka, kako bi javnosti stavio do znanja da ima smrtnu i „običnu“ majku.

Sve to nije pomoglo. Njegova fizionomija i njegov način sviranja bili su takvi da su i zavidni i nezavidni ljudi govorili kako on mora posedovati neke natprirodne moći.

Ovoj legendi posebno je doprineo njegov upečatljiv fizički izgled, bio jako visok i mršav, duge kose, svetlih očiju prodornog pogleda.

Njegova najveća slabost bile su žene, skandalska hronika onog vremena bila je ispunjena njegovim dogodovštinama.

O svojim koncertima je jako brinuo i s tim u vezi izdvajao velike svote novca, kako bi sve ispalo onako kako je zamislio.

Jedna od legendi vezanih za njega kažu, da je svoju muzičku tehniku stekao tokom godina u zatvoru kada je svirao kako bi sebi prekratio vreme.

Kada se po strani ostave sve legende o njemu ostaje jedna izvanredna umetnička figura koja do današnjih dana nema takmaca.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.