Ko je najbliži mestu direktora policije?

Od kada je poslednji direktor policije Vladimir Rebić otišao u penziju, 16. decembra 2021. godine, promenila su se dva ministra policije.

U vreme kada je Rebić otišao u penziju na mestu ministra policije nalazio se Aleksandar Vulin. Nakon njega tu funkciju je preuzeo Bratislav Gašić. Formiranjem nove Vlade Ivica Dačić je postavljen na mesto ministra unutrašnjih poslova.

I Vulin i Gašić su za svojih mandata više puta obećavali da će direktor policije biti izabran brzo, međutim od toga nije bilo ništa.

Kada je Ivica Dačić postao ministar izjavio je da policija mora da ima svog direktora. On je za Danas pre dvadesetak dana najavio da će konkurs za novog direktora biti raspisan veoma brzo, za nekoliko nedelja, i zaista se tako i dogodilo.

Od tada, javnost licitira imenima budućeg direktora policije, jer u MUP-u postoji nekoliko visoko pozicioniranih oficira koji, što zbog svog položaja, što zbog svoje lojanosti vladajućem režimu, imaju najozbiljnije šanse da se nađu na toj veoma važnoj funkciji.

Nekoliko imena koja deluju kao izgledna rešenja

Jedan od njih je „prvi među jednakim“ pomoćnicima direktora policije.

U pitanju je Dragan Vasiljević. Njega je Ivica Dačić imenovao kao nekoga ko će u najvećoj meri obavljati poslove direktora policije dok se ne izabere novi.

Vasiljević je završio Vojnu akademiju i svoju karijeru je počeo u Vojsci Srbije, ali je vrlo brzo prešao u MUP. Ima bogato iskustvo kao starešina. Prošao je skoro sve linije rada, od pomoćnika komandira stanice, pa sve do pomoćnika direktora policije. Za Vasiljevića se može reći da nema afere i skandale iza sebe, pa ga ni to ne opterećuje kada je u pitanju izbor za direktora.

Međutim, iako Vasiljević trenutno obavlja jednu od najviših funkcija u MUP-u, stručna javnost mu ne daje velike šanse da postane novi direktor.

Drugo ime kojim se u javnosti licitira je sadašnji zamenik direktora BIA Tomislav Radovanović. Iako se trenutno nalazi u BIA, on ima pravo da konkuriše za direktora policije, jer je pre prelaska u BIA, dugo radio u MUP-u, a poslednje radno mesto mu je bilo načelnik Službe za specijalne istražne metode Ministarstva unutrašnjih poslova. Nakon što je Aleksandar Vulin dao ostavku na mesto direktora BIA, on je imenovan za v.d. direktora Agencije, a izborom Vladimira Orlića za direktora BIA, prešao je na mesto njegovog zamenika.

Kako sada stvari stoje, on ima velike šanse da postane direktor, jer je i pre njegovog prelaska u BIA, važio za jednog od ozbiljnijih kandidata. U javnosti je poznat kao neko ko je veoma lojalan Aleksandru Vučići ali i Aleksandru Vulinu.

Radovanović je široj javnosti postao poznat po kada je u drugoj polovini 2021. gostovao na TV Prva gde je govorio o tome da je u MUP-u postojala paralelna struktura koja je prisluškivala predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je tada hvalio Vučića i Vulina i obelodanio da su paralelne strukture stvorene u vreme kada je ministar policije bio Nebojša Stefanović, kao i da se slučaj „Jovanjica“ ne može da odvoji od afere prisluškivanja predsednika Vučića. Važio je i za veoma bliskog saradnika Dijane Hrkalović, dok se nalazila na mestu državnog sekretara u MUP-u.

Ime koje se pominje iz „trećeg plana“ je sadašnji komandant Posebne jedinice policije Policijska brigada Radoslav Repac. On takođe ispunjava uslove konkursa, a velike šanse za mesto direktora policije crpi u tome, što je, prema nekim izvorima iz MUP-a, on prvi izbor ministra Ivice Dačića, a navodno je prihvatljiv i SNS-u. Repac, takođe, ima višegodišnje iskustvo u rukovođenju i nema afere koje se vezuju za njegovo ime.

Pored ovih visokih funkcionera kao moguća rešenja pominju se još i Dejan Luković, takođe jedan od pomoćnika direktora policije, koji je pre toga bio komandant Žandarmerije u kojoj je radio još od 2001. godine. On i dalje uživa veliki ugled u ovoj specijalnoj jedinici, kao i komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoje Vulević.

Moćni i uticajni, ali teško do mesta direktora

Pored gore nabrojanih imena koja važe za najozbiljnije kandidate, u MUP-u postoji još nekoliko visokopozicioniranih i moćnih starešina ali oni ili ne ispunjavaju zakonske uslove, ili su opterećeni aferama, a protiv nekih se vodi krivični postupak.

Prvi od njih je trenutni načelnik UKP Ninoslav Cmolić. On pored ove funkcije, od nedavno, obavlja i funkciju pomoćnika direktora, na koju ga je imenovao Dačić. I pre raspisivanja konkursa, u javnosti se spominjao kao mogući budući direktor policije.

Međutim, ispostavilo se da ne ispunjava zakonske uslove da bi obavljao funkciju direktora, jer prema Zakonu o policiji, direktor mora da ima najmanje 15 godina rada u MUP-u na rukovodećim mestima, što Cmolić nema. Pored toga što mu zakon nedozvoljava, slučaj Danke Ilić, gde je on predstavljen kao neko ko je rukovodio celom istragom, uopšte mu ne ide u prilog. Istraga je završena loše, u tolikoj meri da je optužnica na „staklenim nogama“, slučaj smrti jednog osumnjičenog u policijskoj stanici u Boru još nije rasvetljen, a imao je i jednu veoma spornu izjavu kada je komentarišući stanovništvo istočne Srbije nacionalnu manjinu Vlahe spomenuo u negativnom kontekstu, što je izazvalo burne reakcije nevladinih organizacija, ali i vlaške zajednice u Srbiji.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole, a od 2023. godine i pomoćnik ministra policije Goran Colić je još jedna veoma moćna osoba u MUP-u. Ali ni on ne ispunjava uslove konkursa i Zakona o policiji, jer je u MUP došao iz BIA, pa nema potrebnih 15 godina rada u policiji na rukovodećim mestima. Pitanje je da li bi mogao da uđe u izbor za direktora i da ispunjava uslove, jer važi za „Gašićev kadar“ pošto ga je Gašić praktično doveo u MUP iz BIA sa sobom.

Načelnik uprave za grad Beograd, Veselin Milić je veoma dugo bio „već viđen“ na mestu direktora policije, ali posle masovnog ubistva u Ribnikaru i afere pokazivanja spiska dece koje je masovni ubica nameravao da ubije, teško je poverovati da će on biti rešenje za mesto direktora policije. Slučaj pokazivanja spiska dece još uvek nije dobio svoj epilog iako su roditelji podneli krivičnu prijavu protiv Milića.

Za Milića se vezuje i afera „Savamala“ jer je on tada, takođe bio načelnik beogradske policije u prvom mandatu

Onaj kome je fotelja direktora policije izmaknuta u poslednjem času je Slobodan Malešić- General. Bivši načelnik Policijske uprave Novi Sad je general po činu, ali su ga u policijskoj upravi Novi Sad svi oslovljavali sa „Generale“ i to, kako se tada pričalo, po njegovom zahtevu.

On je na mesto načelnika PU Novi Sad doveden kao privremeno rešenje, nakon hapšenja njegovog prethodnika Milorad Šušnjića, koji je uhapšen zbog afere prisluškivanja predsednika Vučića i on je drugooptuženi u slučaju koji se vodi protiv Dijane Hrkalović.

Nakon što je trebalo da stabilizuje stanje u Novom Sadu, njega je, navodno, već čekalo mesto direktora policije. Umesto na mesto direktora policije, seo je na optuženičku klupu, jer je u aprilu 2022. godine uhapšen zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj. U medijima je dovođen u vezu sa Zvonkom Veselinovićem, a čak se pisalo i da su kumovi. Tako se po prvi put u istoriji policije Novog sada dogodilo da dva načelnika uprave jedan za drugim budu uhapšeni.

Postupak protiv Malešića je i dalje u toku.

Stupar: Novi direktor će sigurno biti politički podoban

Advokat i nekadašnji šef odeljenja za krvne i seksualne delikte u Novom sadu Goran Stupar za Danas kaže da se tri godine čekalo na novog direktora policije, jer on prema Zakonu o policiji ima veliku moć, a to političarima koji su sada na vlasti ne odgovara.

„Mi ovoliko dugo nismo imali direktora jer je on prvi operativac policije koji ima ovlašćenja da rukovodi operativnim radom policije, da postavlja i razrešava najviše funkcionere MUP-a, kao i da rukovodi najdelikatnijim poslovima u policiji. Direktoru policije su neposredno podređeni svi načelnici policijskih uprava, koje on može da postavlja i smenjuje, načelnik UKP, komandanti posebnih i specijalnih jedinica, a takva figura prosto ne odgovara sadašnjim političkim strukturama“, kaže Stupar.

On navodi da dok direktora nije bilo, rukovođenje MUP-om je praktično bilo u rukama ministara, koji su preko pomoćnika direktora, podzakonskim aktima, donosili neke veoma krupne odluke u policiji.

„Ne znam odakle je došla ovakva odluka da se „preko noći“ postavi direktor. Moje mišljenje je da Ivica Dačić na taj način želi da skine deo odgovornosti sa sebe, naročito ako u budućnosti bude bilo nekih velikih hapšenja, koja će biti realizovana na inicijativu i asistenciju stranih bezbednosnih struktura, koja se baš neće dopasti vlastima“, navodi Stupar.

On ipak kaže da je pozitivno što će policija konačno, nakon skoro tri godine dobiti direktora, ali smatra da to neće biti neko ko će biti strogi profesionalac i osoba koja će biti u stanju da se odupre pritiscima političara, već da će se i dalje nastaviti zaštita politički podobnih ljudi, naročito iz sveta kriminala.

Novog direktora policije će imenovati Vlada na predlog ministra unutrašnjih poslova, a njegov mandat može trajati pet godina uz mogućnost produženja obavljanja funkcije na još jedan mandat.

Prvi direktor policije bio je Milorad Veljović koju je ovu funkciju obavljao u dva mandata od 2006. do 2015. godine, a nakon njega je za direktora izabran Vladimir Rebić koji je u penziju otišao u decembru 2021. godine od kada je policija bez direktora.