Ko je od poslanika glasao protiv Predloga izmena Zakona o visokom obrazovanju?

Protiv ovog predloga bili su Zoran Lutovac, poslanik Demokratske stranke, Đorđe Pavićević iz Zeleno-levog fronta, Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde i Slađana Radisavljević, poslanica Nove Demokratske stranke Srbije, potvdili su oni za Danas.

Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Marko Atlagić, a pored pomenutih poslanika prisustvovali sednici su prisustvovali Biljana Ilić-Stošić, Biljana Jakovljević, Stojan Radenović, Života Starčević, Dalibor Šćekić, Vesna Đurišić, Goran Spasojević, Ana Miljanić i Branko Ružić, navodi se na sajtu parlamenta.

Poslanici opozicije su u diskusiji tražili da se predlog povuče iz skupštinske procedure jer sadrži niz spornih rešenja koja će, po njihovom mišljenju, urušiti domaći sistem visokog obrazovanja. Izneli su i zamerku zašto predlog nije prošao javnu raspravu.

Zoran Lutovac je kazao da predlog ostavlja veliki prostor za moguću korupciju zato što o tome da li će neki strani univerzitet ili fakultet raditi u Srbiji ne odlučuje nadležno telo u našoj zemlji, već to čini Ministarstvo prosvete direktno.

„Ako su te inostrane visokoškolske ustanove prestižne postavlja se pitanje šta će im pomoć države. Zar neće one same po sebi svojim ugledom biti te koje će privlačiti studente? U trenutku kada država ne ispunjava obaveze prema državnim univerzitetima, kada se o povećanju plata i ne govori, niti želi da se čuje o tome, mi pokušavamo kroz dopune ovog zakona da na mala vrata uvedemo inostrane univerzitete i da ih pritom država subvencioniše“, kazao je Lutovac, napominjući da se time stvara nelojalna konkurencija.

On je rekao da ne znamo koga će Ministarstvo da odredi za prestižne institucije i da je, čak i da dođu takvi fakulteti i univerziteti, pitanje ko će biti predavači.

„Sigurno da neće neko sa Harvarda ovde doći da predaje, nego će biti određen neko ko će zastupati licencu ovde u Beogradu. Pitanje je da li mi postižemo ono što se navodi da je cilj i želja – da se podigne nivo obrazovanja, da li mi dobijamo to bez tih ljudi koji u stvari čine osnovu kvalitetnog obrazovanja u tim prestižnim fakultetima. Ja mislim da ne. I druga stvar, kako se procenjuje kvalitet tih programa. Kvalitet tih programa ne ocenjujemo mi, nego ocenjuju države iz kojih oni dolaze. Slikovito rečeno, država Srbija postaje ambasada za sve te države iz kojih će doći univerziteti. Oni će raditi po sopstvenim zakonima, sopstvenim programima i biće zaštićeni na prostoru države Srbije – kaže Lutovac.

Đorđe Pavićević je ocenio da predlog izmena Zakona zabija nož u leđa sistemu obrazovanja u Srbiji.

„I odmah ću reći da mi nismo protiv konkurencije u visokom obrazovanju, ja bih bio srećan da nam dođu zaista prestižni strani univerziteti da rade u Srbiji i to je nešto što bi svakako doprinalo kvalitetu obrazovanja u našoj zemlji. Ali ovaj predlog ne samo da to ne garantuje, nego budi ozbiljne sumnje s kojom namerom se to radi“, istakao je Pavićević.

On je dodao da se sada može desiti slična situacija poput onoga što se dešavalo devedesetih ili početkom 2000. godine sa proliferacijom privatnih univerziteta, koji su uvođeni bez ikakvih standarda za izdavanje različitih diploma.

Pavićević je kazao da diplome koje budu izdavali strani univerziteti neće automatski važiti u Srbiji i da ćemo imati paradoks da će ih naši univerziteti nostrifikovati.

„Teško je verovati da ćemo mi ovde dovoditi samo prestižne univerzitete, a ako dovodimo takve verujem da njima akreditacija u Srbiji ne bi bila nikakav problem“, istakao je Pavićević.

Da Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju treba odmah povući iz procedure, a da bi jedini smisleni amandman na njega glasio „briše se“, rekla je Slađana Radisavljević, poslanica koalicije Novi DSS – POKS.

Ona je navela da su predložena zakonska rešenja u koliziji sa Ustavom, postojećim Zakonom o visokom obrazovanju kao i Strategijom razvoja obrazovanja u našoj zemlji do 2030. godine.

„Ovim zakonom krši se Ustav prema čijim odredbama je obrazovanje jednako dostupno svim građanima Srbije. Ukoliko se usvoji predloženi zakon, strana lica biće u prednosti u odnosu na domaća. Time se prenose prakse iz privrede u obrazovanje“, rekla je Radisavljević i dodala da je ovo materija koja zaslužuje poseban zakon koji bi prethodno prošao široku javnu raspravu.

Peđa Mitrović, iz SSP-a, je takođe pozvao nadležne da predlog izmena Zakona povuku iz procedure, uz opasku, da je, ako ništa drugo ne može da ih ubedi, pismo rektora Beogradskog univerziteta dovoljan razlog da se taj potez napravi.

„Koliko ne znate šta radite sa ovim zakonom vidi se iz analiza efekata propisa koja je sramna. Predlog za izmenu zakona predviđa da univerziteti koji dođu u Srbiju imaju pravo da se kvalifikuju za finansijsku naknadu, a onda u pitanjima koje se odnose na finansijski efekat ovog zakona navodite da za sprovođenje ovakvog zakona nisu potrebna sredstva u budžetu Republike Srbije. U vašoj analizi efekata propisa stoji da nema rizika za sprovođenje zakona, što bi značilo da postoji saglasnost, a dobili smo pismo rektora Beogradskog univerziteta. Vi niste uopšte ozbiljno razmatrali sve moguće posledice primene ovakvog zakona. I onda je zaista pitanje s kojim interesom ovo radite. Zato što je neko lično iz vlasti dogovorio sa nekim iz inostranstva da se ovde otvore strani univerziteti i da dobije potencijalna finansijska sredstva ili je to nečija privatna vizija kako visoko školstvo treba da izgleda. Ne možete se šaliti sa obrazovanjem. Ono je temelj društva – rekao je Mitrović.

U diskusiji je učestvovao i Miloljub Albijanić, poslanik Zdrave Srbije, koji je ukazao da su protiv predloga za izmenu zakona Konferencija univerziteta Srbije i rektor Beogradskog univerziteta.

„Da sam na nekom važnom mestu, ja bih s njima razgovarao pre donošenja ovog zakona. Sa najvažnim činiocima koji su vodeći u obrazovanju u Srbiji mora da se razgovara. Na izvestan način je ugrožena sloboda i autonomija univerziteta i zato se oni oglašavaju. Zato se oglašava KONUS, zato se oglašava rektor Univerziteta u Beogradu. Osećaju se zbog nečega ugroženi. Voleo bih da vi izađete ispred njih, da razgovarate s njima i da vidimo zašto se oni osjećaju ugroženi – rekao je Albijanić.