Napori pobednika na nedavnim izborima u Sloveniji Mira Cerara da napravi vladu, kako je rekao, „šarene koalicije“, u koju nije pozvana jedino Slovenačka demokratska stranka (Janez Janša) i na kojoj se odmah zahvalila Udružena levica Slovenije (Luka Mesec), gotovo da su pali u zasenak nikad neugašenih nadgornjavanja između ključnih ličnosti iz vremena raspada bivše SFRJ Milana Kučana, tadašnjeg slovenačkog predsednika i Janeza Janše, tadašnjeg ministra odbrane.


Sve im se manje veruje, ali oni se predstavljaju kao lideri navodno nepomirljivo sukobljenih levice i desnice. U Sloveniji ovih dana sve vrvi od izazivačkih intervjua, optužujućih konferencija za štampu, prkosnih tvitova i opovrgavajućih saopštenja tako da izgleda kao da se sve, pa i formiranje nove vlade, vrti oko Kučana i Janše i pitanje je pobede interesnih odnosno tajkunskih grupa koje su oni, navodno, oko sebe okupili.

Onaj ko duže prati slovenačku političku scenu pre će reći da se sve nastavilo nego da je sve počelo intervjuom listu Delo Antona Pajnkihera, šefa obaveštajnog odeljenja u Ministarstvu odbrane u vreme rata. U tom je intervjuu Pajnkiher napričao svašta, a ne mnogo dobrog o pokojnom predsedniku Janezu Drnovšeku, i ništa dobro o tadašnjem ministru odbrane Janezu Janši i tadašnjem ministru policije Igoru Bavčaru. Najkraće rečeno, Janša je optužen da je 1990. razoružavao Teritorijalnu odbranu Slovenije, da je nestručnošću ugrozio slovenačku borbu za nezavisnost i zloupotrebljavao vojsku i bezbednosne službe u političke svrhe, a da kritične noći pred jutro 27. juna 1991, kad su tenkovi JNA izašli iz kasarni, ni on ni Bavčar nisu bili na svom radnom mestu nego su – spavali. Navodno je, po Pajnkiheru, bilo mobilisano 15.000 rezervista Teritorijalne odbrane i hiljade rezervista policije, a ujutro 27. juna nije bilo ni jedne jedinice. Drnovšek nije živ, pa ne može da se brani, ali zato je Janša odmah, iz zatvora, tvitovao protivoptužbu: „U sred rata je kod kuće spavao vrhovni komandant Milan Kučan. Pa je sednicu predsedništva Republike Slovenije sazvao 12 sati pošto su tenkovi izašli“.

E tu je već morao da se oglasi i Milan Kučan pa je i on Janši tvitovao podsećanje na njegovu sopstvenu knjigu izdatu 1992. citatom: 27.6.1991 „U 7 sati zasedanje slovenačkog predsedništva u proširenom sastavu…“. Kučan tvrdi, pozivajući se na samog Janšu, da se Predsedništvo Slovenije sastalo tri i po sata pošto je Janša, kako sam tvrdi, u pola tri noću obavešten o izlasku tenkova iz kasarni. Kučan napominje da je u pisarnici Predsedništva, radi zakazivanja sednice, bio u četiri ujutro, i sad dolazi poenta – tamo nikog od članova Predsedništva nije bilo. Oglasili su se i Odbor za vrednosti slovenačke nezavisnosti čiji je šef Anton Hojs podsetio Kučana da je lično odlikovao Janšu i Bavčara za zasluge u borbi za slovenačku nezavisnost, javio se i tadašnji premijer Lojze Peterle („Da smo spavali ne bi Slovenija bila nezavisna. Spavali smo malo, ali uglavnom pobedili smo“). Bavčar je izjave Pankihera ocenio kao nerazumljive i nerazumne, a maltene svi učesnici tadašnjih događaja su se setili gde su kritičnih dana i noći sklopili oko, pa je Bavčar podsetio kako su spavali u prostorijama za koordinaciju gde god da su se nalazile .“Peterle je spavao na podu, uvijen u tepih“, setio se Bavčar.

„Politički zatvorenik“

Kučan je na slobodi, što naizgled nije mala prednost, a Janša u zatvoru, odakle nastoji sebe da predstavi kao političkog zatvorenika, a ne političara u zatvoru, što u stvari jeste smatraju ne samo njegovi politički protivnici. Da stvar bude gora, još jednoj ličnosti sa Janšine strane, Igoru Bavčaru, ministru policije u vreme raspada SFRJ, sud je potvrdio kaznu zatvora od sedam godina zbog dela vezanih za firmu Istrabenc, čiji je bio direktor.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari