Foto: Medija centar, Ilustracija: Danas„Nisam ni pomišljao da ću postati ni manje ni više nego predsednik Evropskog pokreta u Srbiji“, rekao je Radomir Diklić na izbornoj skupštini te nevladine organizacije u Kući ljudskih prava u petak.
Kako je izjavio posle glasanja, ceo život kao novinar pratio je različte predsednike – “od predsednika pčelarskih udruženja do predsednika držve.“
Bavio se Diklić tokom poslednjih decenija kako novinarstvom, tako i diplomatskim radom.
U ulozi direktora novinske agencije “Beta” prvi put se našao 1994. godine i tu je bio do 2000. godine.
Tada odlazi kao ambasador u Francusku, a na toj poziciji ostaje sve do 2005. godine.
Potom je do 2006. godine bio na poziciji spoljnopolitičkog savetnika predsednika Srbije i Crne Gore.
Dve godine kasnije, odlazi na poziciju ambasadora u Belgiji i Luksemburgu od 2008. do 2012 godine.
Na poziciju direktora Bete dolazi ponovo u februaru 2014. godine nakon što je dotadašnja direktorka, Ljubica Marković, koja se na tom mestu nalazila od 2000. godine, zatražila da se povuče u penziju.
Kao novinar je radio i u Radio Beogradu i u novinskoj agenciji Tanjug.
Bio je dopisnik iz Zapadne Afrike, a sarađivao je i sa AFP-om, BBC-jem, kanadskim, belgijskim, francuskim, australijskim radijom i drugim inostranim medijima.
Kada je u pitanju političko delovanje, dovodio se u vezu sa Demokratskom strankom, Srpskim pokretom obnove, ali i crnogorskim DPS-om.
U javnosti njegovo ime pominjalo se i u slučaju spora koji je pokrenula belgijska kompanija „Zelena N V“ protiv Srbije pred Međunarodnom arbitražom za rešavanje investicionih sporova u Parizu, a u kom se radilo o 115 miliona evra.
Belgijanci su 2010. u Inđiji osnovali društvo „Energo-Zelena“ d.o.o. sa ciljem izgradnje postrojenja za neškodljivo uklanjanje sporednih proizvoda životinjskog porekla.
Dve godine kasnije, belgijska firma je, međutim, odustala od daljeg poslovanja zbog, kako su naveli u tužbi, „povreda odredaba bilateralnog sporazuma o najpovlašćenijoj naciji“.
Nakon što nije uspelo rešavanje spora mirnim putem, belgijska firma pokrenula je arbitražni postupak u kome je tražila povraćaj investicije od 21,5 miliona evra, uvećano za izmaklu dobit, naknadu štete i kamate, što je sumu podiglo na 115 miliona evra.
Na ročištu u Parizu 2017. godine svedočio je i Diklić, koji je kao ambasador lično radio na realizaciji ove investicije.
“Za neuspeh kompanije „Zelena NV“ kriva je opstrukcija svih ljudi u lancu korupcije u Srbiji, klanice – kafilerije – veterinarske inspekcije, a do spora je došlo jer u Srbiji ne postoji politička volja da se pitanje ove korupcije reši”, rekao je Diklić, preneli su tada mediji.
Korupcije je bilo, kako je tada rekao i u ranoj fazi dolaska belgijske kompanije.
“Kada su tražili lokaciju, saznao sam da su lokalne vlasti u Klenju tražile od njih novac da smire lokalno stanovništvo koje je bilo protiv gradnje fabrike. Lično sam intervenisao i savetovao belgijsku stranu da fabriku gradi u Inđiji”, svedočio je Diklić.
Njegovo svedočenje je u Vladi Srbije ocenjeno kao postupak „bez presedana“.
Čak je i srpska odbrana pred Međunarodnim sudom reagovala na Diklićevo svedočenje, uz opasku da je kao ambasador bio dužan da o saznanjima o korupciji obavesti svoju zemlju i nadležno ministarstvo, a da Diklić to nijednom nije učinio dok je bio na funkciji.
“Svedočio sam protiv Srbije u ovom slučaju, ali to nije sud, već arbitraža. Ja nisam protiv države Srbije, niti na bilo čijoj strani, samo sam rekao ono što sam znao i o čemu sam svedočio, jer sam nekim od sastanaka, kao ambasador Srbije u Belgiji”, rekao je on tada za Blic.
Diklić je nosilac ordena Velikog oficira nacionalnih zasluga kojim ga je odlikovao predsednik Francuske.
Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
