Ko je smestio Džeku Ma

Njegova internet kompanija brzo je napredovala i poslovala solidno, a provincija Džeđang pod rukovodstvom lokalnog šefa Komunističke partije podsticala je preduzetništvo i pretvarala se u okosnica internet ekonomije Kine.

Deceniju i po kasnije sve se promenilo. Sada već veliki kapitalista Ma Jun ima jak razlog da strahuje za svoj biznis, ali i za život.

Šta se u međuvremenu promenilo?

Najpre, Ma Jun je promenio ime i zove se Džek Ma (nadimak Džek dali su mu turisti od kojih je učio engleski).

Do prošle godine, kao vlasnik kompanije za elektronsku trgovinu Alibaba, bio je najbogatiji Kinez, ali više nije.

A nekadašnji lokalni šef KP provincije Džeđang nije promenio ime, i dalje se zove Si Đinping, ali je promenio funkciju – sad je predsednik Kine i gensek KP.

Problem Džeka Ma nije u tome što više nije najbogatiji Kinez (iako je težak stotine milijardi dolara) nego što ga je uzeo na zub Si Đinping u nameri da dokaže da samo jedan od njih dvojice može biti najmoćniji čovek Kine.

Pokažu li se tačnim crne slutnje analitičara, poslovna imperija koju je izgradio Džek Ma mogla bi da počne da se rastače, s velikim šansama da postane državno preduzeće.

Nije malo prognozera koji veruju da se napadom Partije i države na gazdu Alibabe završava medeni mesec kineskih komunista i kapitalista.

Gotovo svi svetski mediji objavili su vest o početku obračuna državno-partijskog rukovodstva Kine s moćnim kapitalistima i da je Džek Ma izabran kao ogledni primer.

Kao najmoćniji kapitalista Džek Ma se u oktobru prošle godine usudio da javno kritikuje kineske regulatorne agencije i finansijski sistem države za koji je tvrdio da je nasleđe industrijskog doba i da stari finansijski propisi otežavaju tehnološke inovacije.

Ta izjava ozbiljno je naljutila najviše državno-partijsko rukovodstvo.

Odmazda je sprovedena s dva udarca od kojih Džek Ma teško može da se oporavi.

Prvo je početkom novembra prošle godine suspendovan dvostruki IPO na berzama u Šangaju i Hongkongu Maove fintek kompaniji Ant grupa (spojila ponudu kredita malih lokalnih banaka s 500 miliona potrošača koji plaćaju kupljenu robu preko najveće kineske platforme Alipay) koja je trebalo da prikupi istorijski rekordnih 37 milijardi dolara za dalje širenje poslovanja.

Potom su Ant grupu okupirali regulatori – Narodna banka, Regulatorna komisija za bankarstvo i osiguranje, Regulatorna komisija za hartije od vrednosti i Državna uprava za devize.

Da bi bio diskreditovan u predstojećim pregovorima s regulatorima u virtualni prostor pušten je montirani spot iz propagandne laboratorije KP Kine u kojem se Džek Ma izvinjava i klanja kineskim policajcima na ulici, što je protumačeno kao ismevanje najvećeg kapitaliste.

U pregovorima koji su usledili država je primorala Ant grupu na drastično restrukturiranje – dozvoljeno joj je da radi kao banka (ali ne i kao tehnološka firma), koja će odobravanje potrošačkih kredita, brokersko poslovanje i prodaju osiguranja izdvojiti u poseban holding čije će poslovanje kontrolisati Narodna banka Kine.

Ant grupa je primorana da ograniči veze s malim lokalnim bankama i sarađuje samo s velikim državnim bankama (10 najvećih drži 64 odsto kapitala bankarskog sektora Kine) koje je Džek Ma nekoliko meseci ranije nazvao relikvijom prošlosti s mentalitetom zalagaonice.

Vlast je imala još radikalniji zahtev – da Džek Ma potpuno izađe iz vlasničke strukture Ant grupe i prenese vlasništvo na državu ili investitora povezanog s državom.

Pregovori države i Ant grupe iskorišćeni su da Vlada donese novu regulativu koja znatno otežava poslovanje celokupnog fintek sektora.

Drugi udarac bio je namenjen Alibabi, bazičnoj kompaniji Džeka Ma.

U decembru je Državna uprava za antimonopol i regulaciju tržišta počela istraga protiv Alibabe zbog sumnji u monopol.

Vest o pokretanju antimonopolske istrage oborila je vrednost Alibabe na berzi u Hongkongu za 60 milijardi dolara.

Zatim je Džek Ma nestao iz javnosti na tri meseca.

Istragom je utvrđeno da je Alibaba godinama zloupotrebljavala dominantnu tržišnu poziciju, sprečavajući pojedine prodavce da koriste druge platforme za trgovinu.

Početkom aprila ove godine Alibaba je kažnjena s 2,8 milijardi dolara.

Odmah zatim Državna uprava za regulisanje tržišta, Uprava za sajber prostor i Poreska uprava upozorili su 34 velike tehnološke kompanije da ne koriste monopol i da im Alibaba bude lekcija, jer je država odlučila da proširi obim suzbijanja malverzacija BigTech kompanija.

Najveće internet platforme – Tencent, JD.com, Meituan, Pinduoduo i ByteDance nisu čekali ni minut nego su odmah javno obećale da će ispuniti sve zahteve državnih regulatora.

Deo analitičara sklon je uverenju da ponižavanje najpoznatijeg kineskog kapitaliste brutalnim komunističkim metodama otkriva rastuće suprotnosti u srcu kineskog sistema.

Predsednik Si Đinping započeo je, kroz novi petogodišnji plan, projekat povećanja životnog standarda Kineza.

Taj projekat se pretežno oslanja na privatne firme jer one stvaraju 80 odsto radnih mesta u urbanim sredinama i prave 60 odsto kineskog BDP.

S druge strane, Si Đinping ima omiljenu parolu Partija vlada nad svima, kojom pokazuje da je centralizovao političku moć, proširio državni sektor i potvrdio pravo KP da se meša u sve aspekte poslovanja privatnih preduzeća.

Pod njegovom vlašću u životu običnih Kineza ništa ne može biti veće ni moćnije od KP.

Problem je što su BigTech kompanije stvorile alternativni virtuelni svet za stotine miliona potrošača i tako imaju ogroman uticaj na živote običnih Kineza.

Taj uticaj ih, međutim, stavlja u direktnu konfrontaciju s KP.

Si Đinping želi da podstiče privatno preduzetništvo, ali tako da KP ima potpunu kontrolu nad potezima i razmišljanjima preduzetnika.

Prošle jeseni vlast je izdala smernice s nalogom privatnim kompanijama da osnuju komitete KP koji bi učestvovali u imenovanjima menadžera i donošenju važnih odluka.

U smernicama je precizirano da poslovne ljude treba obrazovati da se politički, intelektualno i emocionalno identifikuju sa Partijom.

Obračun sa Džekom Ma poslužio je Si Đinpingu da pokaže (kao i Putin u Rusiji) kako ume brzo i bezobzirno da postupa s oligarsima ako nisu ropski lojalni državi i Partiji.

Vlasniku Alibabe i Ant grupe nije pomoglo ni obećanje da će svoju kompaniju dobrovoljno predati naciji ako vlada to zatraži.

Predsednik Kine i šef kompanije svoj politički položaj učvrstio je, između ostalog, žestokom antikorupcijskom kampanjom unutar državnih i partijskih struktura.

Obračun s vlasnikom Alibabe (kao oličenjem kineskog kapitaliste) nagoveštava da Si Đinping proširuje antikorupcijsku (antimonopolsku) kampanju na privatne kompanije i tako jača kontrolu nad poslovnom zajednicom i učvršćuje svoju moć.

Ta kampanja počela je 2017. kad je na 18 godina robije zbog navodnih malverzacija osuđen Vu Sjaohui, izvršni direktor privatne Anbang Insurance Group, trećeg najvećeg osiguravača u Kini.

Vu Sjaohui je, kao i Džek Ma, rođen u provinciji Džeđang a nije ga spasilo to što je oženjen unukom bivšeg kineskog vođe Deng Sjaopinga.

I Džek Ma ima veze s kineskim liderima (treće generacije) koji su podržavali brzi rast Alibabe.

Posebno jake veze Ma je imao sa šangajskom grupom bliskom bivšem predsedniku Đang Ceminu.

Kao čovek s poslovnim ali i političkim filingom Džek Ma je u ranoj fazi vladavine Si Đinpinga naslutio opasnu prirodu tog sistema.

Time se objašnjava njegovo povlačenje s prve linije upravljanja Alibabom u jesen 2019, uprkos tome što je relativno mlad i što uživa status ikone među zaposlenima.

Ali, lanjska izjava o trulom državnom bankarskom sistemu skupo ga je koštala.

Sad se u javnosti pojavljuje mnogo ređe, a poslednje glasine sugerišu da igra golf na ostrvu u Južnokineskom moru.

Posle najnovijih antimonopolskih mera države postoji zabrinutost oko njegove lične bezbednosti.

„Čak i ako je sada na sigurnom, ne postoji garancija da će tako biti i u budućnosti“, citiraju zapadni mediji dobro upućenog insajdera u Pekingu koji objašnjava šta se dešava s petlom koji je rano kukurikao.

Ne treba isključiti ni drugu teoriju kojom se objašnjava najnoviji državni udar na kineske kapitaliste.

Deo posmatrača politekonomskih zbivanja veruje da je kucnuo čas da vlast antimonopolskim zakonodavstvom dovede u red Divlji zapad, u kome su nastale i razvile se do neslućenih razmera kineske tehnološke kompanije.

Termin Divlji zapad koristi se kao slikovito objašnjenje za dugogodišnje poslovno okruženje bez ili s vrlo malo propisa kojim su kineske vlasti podsticale cvetanje hiljadu cvetova i u kojem su nastale neke od najvećih privatnih kompanija na svetu, pre svega u tehnološkom biznisu.

Tezu o regulisanju Divljeg zapada objasnio je Pan Gonšeng, zamenik guvernera Centralne banke, koji je rekao da su najviši organi KP jasno zacrtali neophodnost ojačavanja antimonopolskih propisa, sprečavanja divljeg širenja kapitala i efikasnog minimiziranja rizika.

Zvaničnici u Pekingu tvrde da Kina neće imati zdravu i održivu ekonomiju ako bude tolerisala monopolsko ponašanje i širenje kompanija na varvarski način.

Zato se ta vrsta podmetanja klipova u točkove razvoja države ubuduće neće tolerisati.