Ko je Sofija Todorović, aktivistkinja koja je od jula zadržana na graničnim prelazima čak devet puta?

Najpre je zadržana 31. avgusta prilikom putovanja u nemački grad Ahen, gde je 1. septembra preuzimala Ahensku mirovnu nagradu u ime Inicijative mladih za ljudska prava.

Ubrzo nakon objave saopštenja i razgovora sa upravom granične policije i zahteva za advokatom, Todorović je puštena i nastavila je put ka Nemačkoj, gde joj je pomenuta nagrada i uručena.

Po povratku, Todorović je 5. septembra ponovo zadržana na aerodromu.

Bez obrazloženja, zadržana je petnaestak minuta, najpre na šalteru, a zatim i u carinskoj sobi, dok su prethodna zadržavanja trajala između 90 minuta i četiri sata.

Prilikom ranijih zadržavanja, pripadnici granične policije usmeno su je obaveštavali da je osnov zadržavanja detaljna granična kontrola, koja uključuje detaljan pretres prtljaga, kao i da se prilikom skeniranja pasoša pojavljuje oznaka koja ih obavezuje da tako postupe.

Sofija Todorović se u više navrata, zbog aktivizma kojim se bavi od 2014. godine i stavova koje javno iznosi, nalazila na meti pretnji i progona.

Tokom aprila ove godine, zbog toga što je jedna od organizatorki festivala „Mirdita dobar dan“, dobila je i preteće pismo, kao i paket u kom se nalazila mrtva životinjska glava.

Ona je objavila na Tviteru sliku pisma i paketa koji su joj stigli nakon što je, kako je rekla, osoba pozvala na privatni telefon i predstavila se kao kurir.

Prošle godine preteći grafit, sa seksističkom i mizoginom porukom, protiv Todorović osvanuo je na fasadi zgrade u beogradskom naselju u kome živi.

Tokom 2019. godine našla se na meti desničarskih organizacija jer je stala u odbranu Florima Đuraja, brata Mona Đuraja koji je vlasnik pekare „Roma“ u Borči, a koji je na Fejsbuku krajem aprila pomenute godine okačio fotografiju na kojoj je prekrstio ruke preko grudi, simbolišući dvoglavog orla sa albanske zastave, nakon čega je na društvenim mrežama pokrenuta lavina uvredljivih komentara, pretnji i progon vlasnika te pekare.

Todorović je stala u Đurajevu zaštitu, pa je i sama postala žrtva progona, pretnji i napada preko društvenih mreža.

Todorović se obratila Fondu za humanitarno pravo (FHP) koji se preko advokata obraćao policiji i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podnošenjem više krivičnih prijava i urgencija za hitno postupanje, u kojima je tražio procenu rizika bezbednosti, a po potrebi i policijsku zaštitu.

Međutim, nijedan državni organ nije odgovorio ni na jedan od zahteva. Iz tog razloga, Evropskom sudu za ljudska prava podnet je zahtev za usvajanje privremene mere zbog ugroženosti prava na život Sofije Todorović, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i povrede prava na poštovanje njenog privatnog i porodičnog života.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio je zahtev za razmatranje predloga za određivanje privremene mere koji je inicirala aktivistkinja za ljudska prava Sofija Todorović.

Sofija Todorović je rođena u Beogradu 1992. godine.

Završila je Prvu beogradsku gimnaziju, a studirala na Pravnom fakultetu u Beogradu.

U Inicijativi mladih za ljudska prava (YIHR) radila je od 2016. godine, gde se uglavnom bavila tranzicionom pravdom i demokratskim pitanjima, a kratku pauzu napravila je u februaru 2019. godine kada je prešla u BIRN (Balkanska istraživačka mreža) gde je provela nešto više od tri godine.

I pre toga je bila aktivistkinja, držala je predavanja u raznim školama za ljudska prava za mlade i programima razmene koji se tiču pomirenja.

Liberalno-demokratska partija uručila joj je 2018. godine nagradu „Ledolomac“.

U maju 2024. godine uručeno joj je priznanje za doprinos Evropi 2023 koji dodeljuju Međunarodni Evropski pokret i Evropski pokret u Srbiji.