Ko je Stojan Radenović, predsedavajući današnjom sednicom Skupštine Srbije? 1Foto: Milos Tesic/ATAImages

Kada je početkom 2016. šira javnost saznala da se njegovo ime nalazi na listi najuticajnih naučnih umova na svetu, matematičar Stojan Radenović, u to vreme penzionisani profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, nije ni sanjao da će osam godina kasnije kao najstariji poslanik predsedavati konstitutivnom sednicom novog saziva republičkog parlamenta.

Sa tog mesta Radenoviću je počeo novi, drugi po redu mandat u Skupštini Srbije kao poslaniku Srpske napredne stranke, čijeg neprikosnovenog lidera i njegovu politiku je nedavno okarakterisao kao vizonarsku.

„Šta je ovde uspeh? Uspeh je ta vizija koju je zauzeo Aleksandar Vučić. Obični ljudi rade normalne stvari, talentovani ljudi rade stvari koje ne mogu da rade obični ljudi, a vizionar je osoba koja radi ono što većina ne može da vidi odmah“, istakao je nedavno Radenović na TV Prva.

Vučić je uzvratio komplimentima, rekavši da je Radenović divan čovek i ponos Srbije, koji nas je godinama spasavao da ostanemo na Šangajskoj listi zato što je najcitiraniji.

Da država zaista brine o najboljima ne bi se dogodilo da Radenovićev plasman na listi najcitiranijih istraživača „otkriju“ pojedini novinari, jer da nije osvanuo tekst o neumornom matematičaru koji u podrumu zgrade u kojoj živi rešava matematičke probleme i piše naučne radove, tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić teško da bi ga odlikovao za izuzetne zasluge za Dan državnosti 2016. godine.

Vlast se „očešala“ o Radenovićeve uspehe i kada je 2019, opet u medijima, objavljena informacija da je Univerzitet u Beogradu (UB) pao na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta, a jedan od razloga za loš plasman bila je i činjenica da je zbog egzistencijalnih razloga ovaj matematičar počeo da objavljuje radove za Univerzitet u Saudijskoj Arabiji.

Nedugo nakon toga došlo je do susreta Vučića i Radenovića, na inicijativu predsednika Srbije, koji mu je tom prilikom poklonio laptop, a tada je i objavljeno da se ovaj matematičar vraća na UB.

Deo javnosti obrušio se na Radenovića, zbog njegovog snishodljivog odnosa prema Vučiću.

„Aleksandar Vučić je naš predsednik izabran na demokratskim izborima. Zvao me je direktno iz Njujorka. Pomislio sam da je bio siguran da sam nešto dobro uradio u životu. Priznajem da je taj poziv za mene zaista mnogo. Zašto nije zvao nekoga od onih koji ga samo kritikuju, a ne rade dobro ni posao za koji im država plaća? Snishodljivosti nije bilo, možda malo treme. Ali izvinite, predsednik je predsednik. I on je jedan, a nas matematičara, istraživača je dosta. Ali eto pozvao je mene. Neka njega zbog toga kritikuju – odgovorio je na kritike Stojan Radenović, u intervjuu Danasu.

On nije uvek imao visoko mišljenje o vladajućoj političkoj eliti i njenom lideru Aleksandru Vučiću.

Komentarišući domete „Protesta protiv diktature“ koji su u aprilu 2017. pokrenuti zbog nezadovoljstva uslovima pod kojim je Vučić pobedio na predsedničkim izborima, Radenović je za Danas rekao da se „sekira što naš novi predsednik nije održao nijedno obećanje koje je davao“.

U međuvremenu je promenio mišljenje pa je tako 2022. u kampanji pred parlamentarne izbore ocenio da je „Srbija nova država u odnosu na onu od pre 10 godina i da je to „jasno svima, pa i političkim protivnicima vladajuće stranke“.

„Matematika kojom se bavim, ona gleda samo rezultate. Kad su me pitali da li hoću da podržim listu SNS, ja sam zastao i rekao: ‘To se ne dovodi u pitanje kod čoveka koji gleda rezultate’“, kazao je Radenović.

Naveo je i da je ponosan što se nalazi na toj listi jer smatra da je na taj način posao deo istorije.

„Nekad će se pisati: ‘Za vreme Vučića, Ane i ostalih’. Ja ću možda biti u fusnoti, ali ja sam zadovoljan i fusnotom“, naglasio je Radenović na predizbornom skupu SNS u Merošini pre dve godine.

Rođen je 1948. godine u mestu Dobra Voda kod Leskovca. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, Gimnaziju u Leskovcu, a studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.

Do 1980. je bio profesor u Četrnaestoj gimnaziji, da bi potom doktorirao i naredne dve decenije predavao na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Od 2000. godine je radio na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je dočekao i penziju.

Zbog svojih rezultata u matematici – broju radova objavljenim u međunarodnim časopisima i visokoj citiranosti, i dalje spada među dva odsto najuticajnjih svetskih naučnika.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari