Ko je sve dobio Nobelovu nagradu više puta?

Uzimajući u obzir da je sama čast dobiti i jednu Nobelovu nagradu, te da komitet više voli da pruži šansu drugim, novim licima, uprkos već nagrađenima, poprilično je dostignuće dobiti više od jedne.

Čak je i sam Ajnštajn bio „preskočen“ za drugu Nobelovu nagradu za fiziku.

Među pojedincima koji su ipak dobili čak dve nagrade nalaze se Marija Kiri, Frederik Senger, Lajnus Poling, Džon Bardin i Karl Beri Šarples.

Prva osoba koja je dobila dve Nobelove nagrade bila je žena – Marija Kiri

Prva osoba u istoriji koja je ostvarila ovakav podvig i dobila Nobelovu nagradu čak dva puta bila je poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri.

Njoj je najpre dodeljena nagrada za fiziku, a kasnije i za hemiju.

Ono što malo ljudi zna jeste da je bila blizu da ne dobije prvu od ovih nagrada.

Francuska akademija nauka je 1903. predložila samo Anrija Bekerela i Pjera Kirija kao kandidate za Nobelovu nagradu za fiziku.

Ogorčen što je saznao za nominaciju, matematičar Gesta Mitag-Lefler je savetovao Pjera.

„Ako je tačno da neko ozbiljno razmišlja o meni [za nagradu], veoma bih želeo da me razmatraju zajedno sa gospođom Kiri u pogledu našeg istraživanja radioaktivnih tela […] njena uloga u ovom otkriću bila je veoma važna (odredila je i atomsku težinu radijuma)“, napisao je nedvosmisleno Pjer u pismu.

Nakon što je povukao neke veze, Marija je uključena u nominaciju, a u decembru 1903. trojici naučnika (Bekerel i Kirijevi) uručena je prestižna nagrada.

Na ceremoniji dodele nagrada nije pomenuto otkriće polonijuma i radijuma od strane porodice Kiri, jer su hemičari u nominacionom odboru insistirali da bi to zaslužilo buduću Nobelovu nagradu za hemiju.

I tako je bilo. Druga nagrada za Kiri stigla je 10. decembra 1911. godine, međutim, nakon Pjerove smrti 1906. u tragičnoj nesreći, nagrada je pala isključivo u ruke Marije.

Kao što su stručnjaci već nagovestili, dodeljena je „za doprinos napretku hemije otkrićem radijuma i polonijuma“, od kojih su oba bila mnogo radioaktivnija od uranijuma (prvi otkriveni radioaktivni element).

Kada govorimo o rekordima za Nobelovu nagradu, ne treba zaboraviti da su Kirijevi poznati ne samo po dvostrukoj dodeli Mariji.

Prva i druga generacija ove porodice su akumulirali čak četiri Nobelove nagrade za nauku, budući da je njihova prva ćerka Iren Žolio-Kiri dobila Nobelovu nagradu za hemiju 1935. godine za otkriće veštačke radioaktivnosti, takođe sa suprugom.

Prvo za hemiju, potom za mir – Lajnus Poling

Jedina osoba koja je dva puta odlikovana Nobelovom nagradom koja nije podeljena ni sa kim bio je Lajnus Poling.

Prva Nobelova nagrada za hemiju koju je dobio 1954. godine, odala je priznanje za njegovo istraživanje prirode hemijskog vezivanja.

Osam godina kasnije, njegov militantni pacifizam tokom Hladnog rata, fokusiran prvenstveno na borbu protiv nuklearnog oružja, doneo mu je Nobelovu nagradu za mir 1962. godine.

Dominantna figura u hemiji dvadesetog veka, američki naučnik je revolucionisao način na koji vidimo molekule primenom kvantne mehanike na hemiju.

Takođe je detaljno proučavao vodoničnu vezu, savijanje proteina i takođe je, kao svoj dlan, upoznao strukturu i funkciju hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, koja prenose kiseonik u krvi.

Krajem četrdesetih godina prošlog veka, uplašen  za čovečanstvo zbog opasnosti od nuklearnog rata, napisao je apel da se prekine testiranje atomskih bombi, tvrdeći, između ostalog, da će propali pokušaji svakog testa izazvati hiljade slučajeva raka.

Sakupio je potpise više od 8.000 stranih naučnika iz 49 različitih zemalja. Njihova kampanja kulminirala je potpisivanjem prvog sporazuma o delimičnoj zabrani nuklearnih proba 1963. godine.

Jedini koji je dobio dve Nobelove nagrade u oblasti fizike – Džon Bardin

To što danas možemo da slušamo najnovije muzičke hitove na radiju, gledamo televiziju, razgovaramo mobilnim telefonom ili udobno surfujemo internetom koristeći računare i tablete, duguje u velikoj meri Džon Bardin, jedini naučnik u istoriji koji je dobio dve Nobelove nagrade u kategoriji fizike.

Bio je inženjer elektrotehnike čije je studije počeo u ranoj petnaestoj godini, ali je kasnije doktorirao fiziku na Univerzitetu Prinston.

Tamo je počeo da proučava atomsku strukturu i svojstva poluprovodnika, odnosno onih materijala koji pod određenim uslovima dozvoljavaju prolaz električne struje.

Nekoliko godina kasnije sleteo je u „Bell Labs“ gde je, zajedno sa Volterom Bratenom ,razvio tranzistor, koji će zameniti vakuumske cevi u bezbrojnim elektronskim uređajima – od slušalica do televizora. Ovaj pronalazak ga je doveo do Nobelove nagrade za fiziku 1956. zajedno sa Vilijamom Šoklijem.

Od poluprovodnika, Bardin je napravio skok do proučavanja superprovodnika, materijala koji provode struju bez otpora ili gubitka energije.

Bio je to trenutni teorijski model supravodljivosti, BCS teorija (gde „B“ označava Džona Bardina), koji će mu doneti drugu Nobelovu nagradu 1972. godine.

Dva puta za dijabetičare – Frederik Sanger

Četvrta osoba, koja se pridružila slavnom klubu dvostruke Nobelove nagrade bio je Frederik Sanger, entuzijasta biohemije koji je uspeo da odredi sekvencu aminokiselina proteina.

Sanger nije izabrao ništa drugo do insulin, ključni hormon u regulaciji metabolizma glukoze, i za svoj podvig je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1958. godine.

Njegov detaljan opis karika koje formiraju hemijski lanac insulina omogućio je, u 1963. godine, da to bude prvi protein sintetizovan u laboratoriji, napredak koji je život dijabetičara zauvek promenio.

Nezadovoljan ovim, 1980. godine ponovo je osvojio nagradu u istoj kategoriji za razvoj metode za očitavanje DNK, čineći prvi korak u proučavanju ljudskog genoma.

U stvari, upravo je Sanger odredio bazni niz nukleinskih kiselina (adenin, gvanin, citozin i uracil).

Poslednji u velikoj petorci – Karl Beri Šarples

Karl Beri Šarples američki je hemičar, a od danas i dvostruki nobelovac, poznat po svom radu na stereoselektivnim reakcijama i hemiji klikova. Jedan je od tri ovogodišnja dobitnika Nobelove nagrade iz oblasti hemije.

Na današnjoj dodeli nagradu su uz Šarplesa dobili i Kerolin R. Bertozi i Morten Meldal.

Prvu Nobelovu nagradu Šarples je dobio 2001. godine, takođe u oblasti hemije. Nagradu je te godine dobio za svoj rad na „hiralno katalizovanim reakcijama oksidacije“.

„Beri Šarples – kome se sada dodeljuje druga Nobelova nagrada za hemiju – pokrenuo je zamajaca napretka. Oko 2000. godine skovao je koncept hemije klikova, koji je oblik jednostavne i pouzdane hemije, gde se reakcije dešavaju brzo i izbegavaju se neželjeni nusproizvodi. Ubrzo nakon toga, Morten Meldal i Beri Šarples – nezavisno jedan od drugog – predstavili su ono što je sada krunski dragulj klik hemije: azid-alkin cikloadiciju katalizovanim bakrom. Ovo je elegantna i efikasna hemijska reakcija koja je sada u širokoj upotrebi. Između mnogih drugih upotreba, koristi se u razvoju farmaceutskih proizvoda, za mapiranje DNK i stvaranje materijala koji više odgovaraju svrsi“, navedeno je u obrazloženju ovogodišnje nagrade.

Nobel pamti i trostruke dobitnike

Pored pet dvostruko nagrađivanih naučnika, tu su i dve institucije koje su dobile nekoliko nagrada Švedske akademije.

Prvi je Crveni krst, međunarodna humanitarna organizacija koja je do sada tri puta osvojila Nobelovu nagradu za mir – prvo 1917. godine, a zatim 1944. i 1963.

Osim toga, osnivač Crvenog krsta Anri Dinan, dobio je prvu ikad dodeljenu Nobelovu nagradu za mir 1901. godine.

Druga organizacija koja je do sada dobila više od jedne, odnosno dve Nobelove nagrade za mir, jeste Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) – prvo 1954. i ponovo 1981. godine.