Ko je u pravu, Šapić ili Vesić: Šta kaže struka – da li postoji „nemanjićka“ plava ili crvena?

Poslednji „sukob“ gradonačenika Beograda i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture inicirala je Šapićeva najava da će sva vozila javnog gradskog prevoza „mlađa“ od dve godine ubuduće biti „beogradske“ plave boje, umesto soc-crvene.

„Beogradska plava, nemanjićka plava, vizantijska plava, koja ima više simbolike nego crvena koja nas je podsećala na kioske sa viršlama i jogurtom“, rekao je Šapić.

Goran Vesić je na društvenoj mreži Iks uzvratio objavivši, kako je napisao, zastavu srpske dinastije Nemanjića, na kojoj je beli dvoglavi grb orla na crvenoj podlozi, uz poruku, po svoj prilici namenjenu Šapiću da je „obrazovanje važno“.

„Budimo dostojni naših slavih predaka“, napisao je Vesić.

Застава српске владарске династије Немањића.

Образовање је важно.

Будимо достојни наших славних предака!

Живела Србија! pic.twitter.com/fzRi4eIlEp

— Горан Весић (@sicveO11) October 8, 2024

– Gradonačelnik Beograda je došao na bizarnu ideju da sve autobuse ofarba u „nemanjićku“ plavu. Nažalost, u prilici je da svoje kolorističke sklonosti sprovede u delo. Tako je svojevremeno „bele“ komunalne policajce odenuo u šareno ruho, a sve taksiste naterao da kola prefarbaju u, najmanje uočljivu, belu. Razume se, za Beograđane je mnogo važnije da im autobusi uredno i bezbedno saobraćaju, da ne gore i da njihovi otpali točkovi ne ubijaju prolaznike, nego koje su boje. No, valja reći da „nemanjićka plava“ ne postoji, niti je ikada postojala, kao uostalom ni „nemanjićka crvena“. Osim ako g. gradonačelnik ne misli da su po srednjovekovnom Rasu u XIII veku saobraćali plavi autobusi – komenatriše profesor Palavestra.

On kaže da ništa u heraldici, veksilologiji i simbolici Nemanjića ne upućuje na plavu boju, niti je ona posebno „srpska“.

– Ta gradonačelnikova ideja je očigledno nastala spontano, u patriotskom žaru, s nadom da će spominjanje svetorodne dinastije Nemanjića svima zapušiti usta. Koliko pamtim, a to je dugo, vozila beogradskog gradskog saobraćaja bila su crvena ili zelena (kako u kom periodu). Pamtim i veličanstveni, blistavi, zeleni Lejland kako brunda na početnoj stanici dvadesetčetvorke na Neimaru. No, taj Neimar je uništen, kao i mnogo šta drugo u našem ranjenom i voljenom gradu. Preživeće on i „nemanjićki“ plave autobuse. Veliki francuski heraldičar Mišel Pasturo, koji je napisao čak i celu knjigu o plavoj boji, veli da ona nikada nije bila subverzivna boja. Možda je to razlog – pita Aleksandar Palavestra.

Profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Marko Šuica, kaže da pitanje boje zastave Nemanjića nametnuto javnosti u današnjem kontekstu predstavlja očiglednu (zlo)upotrebu istorije i težnju pojedinih političara da opravdaju svoje političke poteze i interese.

– Način na koji se danas govori o Nemanjićima generalno, pa i njihovim bojama u dnevnopolitičkim saopštenjima, svakako nema ni kulturno-istorijsko, ni identitetsko nacionalno ishodište – ističe Šuica.

On dodaje da u današnjem društvu često dolazi do zamagljivanja granica između istorijskih činjenica i političkih interesa i da je važno prepoznati opasnost kada se određeni politički interesi maskiraju istorijskim sadržajima i pojavama.

– Umesto da nasedamo na površinska pitanja poput boje gradskih autobusa, treba da otvorimo dublje pitanje – zašto se, uopšte, poteže nasleđe Nemanjića u ovakvom kontekstu? Korišćenje istorijskih simbola za političke ciljeve može biti opasno, jer dovodi do zloupotrebe nasleđa koje bi trebalo da bude univerzalno, a ne oruđe za trenutne političke igre – ističe Šuica.