Ko je urazumio Ibrahima Rugovu?

Poslednjeg dana glavnog svedočenja bivši potpredsednik Vlade Srbije i šef delegacije tog tela za pregovore sa kosovskim Albancima Ratko Marković dao je svoje viđenje razgovora u Rambujeu iz februara i marta 1999. godine. On je okrivio međunarodne posrednike i delegaciju kosovskih Albanaca za neuspeh pregovora, dok su, kaže, daleko kooperativniji i spremniji na dogovor bili srpski pregovarači koje su predvodili on i tadašnji predsednik Milan Milutinović, u čiju odbranu svedoči.
Marković je juče opovrgavao tvrdnju ambasadora Volfganga Petriča koji je u svom svedočenju na suđenju „kosovskoj šestorci“ rekao da mu je Milutinović u jednom neformalnom razgovoru rekao da će u slučaju bombardovanja Srbije „doći do masakra na Kosovu“. Marković tvrdi da je sa Milutinovićem bio na svim sastancima u Rambujeu i u svakodnevnim neformalnim kontaktima, ali nikada nije čuo da je ovaj nešto slično rekao.
Srpska delegacija je, opisao je Marković, bila spremna da potpiše politički deo sporazuma, ali ne i onaj koji se odnosi na njegovo sprovođenje uz prisustvo stranih trupa. Trn u oku srpske delegacije je, kaže, bio i aneks sporazuma u kojem se rešenje statusa pokrajine predviđa referendumom nakon tri godine. Marković kaže da bi to značilo otcepljenje Kosova, dok je Volfgang Petrič u svom iskazu iz marta ove godine objasnio da je nejasna formulacija iz aneksa sporazuma „izražavanje volje naroda“ mogla da znači referendum i na Kosovu i u

Srbiji, posle čega bi se opet moralo pregovarati.
Albanski političari na čelu sa Rugovom su se, po Markoviću, u Rambujeu ponašali nerazumno, ali se Rugova, kako je rekao, „daleko razumnije“ držao 28. aprila 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja, kada se u Prištini sastao sa Milanom Milutinovićem. Vođa kosovskih Albanaca je, po Markoviću koji je takođe prisustvovao sastanku, tada iskazao „veliku gostoljubivost i razumevanje situacije u kojoj se država nalazila“. Svedočeći na poziv optužbe u januaru ove godine, Rugovin nekadašnji lični sekretar Adnan Merovci je rekao da je Rugova zapravo tada veoma dobro shvatio situaciju u kojoj se nalazio on, a ne država, budući da je bio u zarobljeništvu srpske policije. Merovci je tadašnje Rugovino ponašanje okarakterisao kao „borbu za život“, a ne svojevoljne pregovore sa srpskim političarima.
Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova 1999, optuženi su tadašnji potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavkovic, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.