Advokat Vladimir Beljanski čiji je automobil zapaljen u Novom Sadu, sa svojim ocem Slododanom Beljanskim vodi najpoznatiju novosadsku advokatsku kancelariju koja je osnovana još 1969. godine.
Slobodan je tokom decenija postao jedan od najpoznatijih „krivičara“ u našoj zemlji, a tim putem krenuo je i Vladimir koji je 1999. godine upisan u imenik advokata Advokatske komore Vojvodine.
Danas rukovodi ovom esnafskom organizacijom u drugom mandatu. Prvi put je na čelo AKV izabran 2017. godine. Tada je sednica Skupštine AKV održana u alternativnom prostoru Medija centra Vojvodine, jer su delegati naišli na zaključana vrata prostorija AKV-a, a prema njihovim rečima, u kancelarijama je privatno obezbeđenje koje je angažovao tada smenjeni predsednik Srđan Sikimić.
„Ranije sam dobijao pretnje da će mi zapaliti automobil, kao i druge vrste pretnji. To je isključivo u vezi sa mojim radom u Advokatskoj komori i sa disciplinskim postupcima protiv advokata koji se bave kriminalom, a protiv kojih sam pokretao disciplinske prijave i podnosio krivične prijave“, rekao je Beljanski povodom ovog napada na njega.
Vladimir Beljanski se u svom radu posvetio krivičnim postupcima, posebno u vezi sa poslovanjem u privredi. Bio je branilac i u velikom broju postupaka za ratne zločine, organizovani kriminal i druga teška krivična dela.
Kritičar je stanja u našem pravosuđu i društvu, ali i današnjeg režima. U delu javnosti, od svojih oponenata sa druge strane političkog spektra, često je vređan kao „izdajnik“. U svojim javnim istupima bavio se i stanjem u medijima, koje je ocenjivao kao veoma loše.
“Medijski pluralizam neophodan je za svako demokratsko društvo i pravo mora da bude na strani zastupanja tog interesa, da štiti pravo građana da budu objektivno i široko informisani, da dobijaju različite informacije sa različitih strana“, izjavio je jednom prilikom.
Svojevremeno se javno „pobunio“ zbog odbacivanja krivične prijave protiv dvojice policajaca koji su 2020. prebili mladića sa posebnim potrebama tokom protesta u Novom Sadu.
Ukazivao je i na ulogu visokog funkcionera SNS-a i advokata Vladimira Đukanovića zbog načina na koji obavlja advokatsku profesiju. Na tom tragu je i njegova konstatacija da postoje „advokatski karteli“ i grupe advokata koje su privilegovane zbog bliskih odnosa sa vlašću.
„Advokatu je zabranjeno da javne nastupe koristi za agitovanje i podsticanje na nedozvoljene pritiske u korist klijenta u predmetu koji nije pravnosnažno okončan. Malo kome bi moglo pasti na pamet da je moguće da advokat ima svoje emisije u kojima intervjuiše klijente kojima su sudski postupci u toku. Drugo pitanje je da li advokat može istovremeno da bude na funkcijama na kojima se nalazi Đukanović. Nema nikakve dileme da postoji sukob interesa“, objasnio je Beljanski.
Deo je Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), koji se bavi izučavanjem, istraživanjem i unapređenjem pravnog sistema u skladu sa potrebama demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava i podeli vlasti.
Završio je specijalističke obuke iz oblasti humanitarnog prava u organizaciji Švedske advokatske komore, Internacionalne advokatske komore ICTY, Ministarstva pravde i Fonda za humanitarno pravo, kao i iz oblasti medijskog prava na Univerzitetu Oksford.
“Poslušnost je ovde uvek bila najbolji put za napredovanje. Ulogu u takvim aktivnostima svakako imaju i advokati. Kad govorimo o korupciji najčešće se misli na davanje i primanje mita, odnosno konkretnu materijalnu korist, lukrativne motive i potkupljivanje. Korupcija je daleko više prisutna u svojim drugačijim pojavnim oblicima, a to je trgovina uticajem i činjenje “usluga” jer se onome ko tako postupi otvaraju nove perspektive ili mu se bar neće vaditi “kosturi iz ormana”, rekao je ranije ovaj advokat.
Predavač je na Akademiji Advokatske komore Srbije i Akademiji Advokatske komore Vojvodine. Objavio je više desetina radova iz oblasti krivičnog prava i krivičnog procesnog prava.
Beljanski je predstavnik Srbije i u najstarijoj advokatskoj internacionalnoj asocijaciji – Međunarodnoj uniji advokata. Bio je punomoćnik podnosioca predstavke u prvom presuđenom predmetu protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.