Ko je zapalio ambasade, neka kaže policija

Rezultati istraživanja pokazali su da mladi u Srbiji osećaju netrpeljivost prema drugim nacijama i manjinskim grupama, a u toj poraznoj statistici prednjači netrpeljivost prema Albancima, Romima i Hrvatima. Takođe, istraživanje je pokazalo da se među idole mladih ubraja i Legija.

Imajući u vidu relativizaciju iskazane netrpeljivosti prema manjinskim grupama kod mladih u Srbiji, a posebno prema Albancima, ne mislite li da upravo ona može da doprinese produbljivanju tog problematičnog odnosa?

– Mislim da je za otkrivanje prave situacije neophodno raditi uporedna istraživanja, jer bih u suprotnom bio u prilici, ili da kritikujem, ili da hvalim Srbe.

Nije li tu reč o politici koja stvara loš odnos i negativno utiče na svest mladih o pripadnicima drugih naroda?

– U Srbiji je izražen upravo taj zapadni model razmišljanja koji krivotvori činjenice, jer ako je potrebno govoriti o nečijoj ugroženosti, onda bi, svakako, imalo smisla govoriti o Srbima na Kosovu, čija su prava na najvišoj razini ugroženosti u Evropi.

Na koji način stranke koje su nacionalistički i desno orijentisane poput DSS-a utiču na stavove mladih ljudi?

– Mogu da govorim samo o DSS-u koji se povodi međunarodnim standardima zaštite manjina. Mi smo jedina zemlja u Evropi koja ima kolektivna prava za manjine i mi smatramo da je to potpuno u redu.

Ali neprestano isticanje nacionalističke politike utiče na njihov svakodnevni život i vrednosni sistem, koji je, kako stvari stoje, vrlo negativan.

– Najvažnije za mlade je da znaju istinu. Da su Albanci ugroženi kao što su danas Srbi na Kosovu, isto bismo govorili u odbranu njihovih prava.

Da li mladi znaju istinu kada pale ambasade po Beogradu, nakon mitinga koji je organizovala vaša stranka?

– Ko je zapalio ambasade, neka kaže policija. U Srbiji je potpuno nenormalno to što se govori o tome ko je spalio ambasade, ta se tema svuda forsira, a ne govori se o nekim drugim problemima sa težim posledicama.

Pa valjda jeste od suštinskog značaja ko je organizovao paljenje stranih predstavništava, iz mnogo razloga?

– Hteo sam da kažem da imate jače prisustvo tema koje su po posledicama mnogo manje opasne od nekih drugih, ali su ipak u fokusu i opstaju. Njih nameće Zapad, državne, paradržavne, nevladine organizacije. Paljenje ambasada su postupci besa zbog proglašenja kosovske nezavisnosti. Ja to, naravno, ne opravdavam, samo pokušavam da postavim stvari na svoje mesto.

Ako je zaista tačno da su te teme preovlađujuće, zar onda ne bi poštovali države i narode čija su predstavništva u stvari zapalili?

– Taj kritički odnos prema Zapadu je zbog bombardovanja Srbije. To nije bilo tako davno i još je sveže. Neko nam je sručio tolike bombe na glavu. I to je nemoguće opravdati.

Rekli ste da mladi treba da znaju, pre svega, istinu, a da li je to i da je Miloševićev režim činio zločine na Kosovu i sejao grobnice sa telima Albanaca svuda po Srbiji?

– Tačno, to je naša stvarnost. Ja sam za to da se sve sazna i da mladi imaju pravi uvid u sva događanja. I sami smo jako dugo živeli u vreme prikrivanja činjenica i znamo kako to izgleda. O Miloševićevim zločinima od 2000. naovamo se puno govorilo, međutim, ti su akti mnogo stariji od zločina nad kosovskim Srbima i mogu da kažem da su ovi nad Srbima mnogo veći brojčano. Znam, i tu se možemo sporiti. Hoću da kažem da DSS zapravo onemogućava tu neravnotežu u pristupu. Stvorena je atmosfera da su Albanci bili terorisani i da im je zato dato pravo na samostalnost. Zbog čega se onda isto ne primeni na Srbe na Kosovu?

Mladi u Srbiji idola i uzor vide i u ubici premijera Zorana Đinđića – Legiji. Kako to komentarišete?

– Legija za njih predstavlja neku vrstu negativnog junaka. U književnosti recimo imate to. Raskoljnikov je ubica, ali i pored tog zločina, on je obožavan lik.

Poredite ubicu premijera, vođu mafijaškog klana i čoveka ratno-zločinačke prošlosti sa tim likom?

– Ne, samo pokušavam da vam ilustrujem šta mislim pod pojmom negativni junak. Legija je zbog toga što je kršio norme, smatrao da nisu obavezujuće, junak za mlade ljude, baš zbog njihove prirodne težnje da se suprotstavljaju normama.

Ali šta je on po vama, s obzirom da ga poredite i opisujete na takav način?

– Ubica, naravno. On je uzor mladima zato što mediji obiluju prolivanjem krvi i zločinima.

Nakon oružane pobune JSO, predsednik vaše partije je podržao Legiju i tu jedinicu u njihovoj nameri da protestuju protiv Đinđićeve vlade.

– Setite se razloga zbog kojih su se pobunili, Koštunica je tada branio legalnost.

Ali podržao je čoveka koji je ubio premijera.

– To su dva odvojena događaja, dogodila su se u velikom vremenskom razmaku i nemaju nikakve veze jedan sa drugim.

Isti čovek koji je ispred JSO organizovao pobunu protiv Đinđićeve vlade potom ga je ubio. Kako nemaju veze ti događaji?

– To je jedna konstrukcija koja pokušava da se napravi u vezi sa političkom pozadinom ubistva premijera Đinđića, a koja zapravo hoće da prikrije pravu političku pozadinu koja nema veze sa DSS-om, već okruženjem oko Đinđića.

Mreža

Koštunica je politički podržao pobunu protiv Đinđića, koja je rezultirala na kraju njegovim ubistvom. Zašto je unapred rekao da se neće odazvati saslušanju tim povodom?

– Zato što je otkrio da mu se plete mreža u koju nije želeo da upadne.