Ko je zaslužan za to što se Beogradski univerzitet našao na Šangajskoj listi?

To za Danas kaže Veljko Jeremić, profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, komentarišući plasman Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi za 2022. godinu. Profesor Jeremić je jedan od vrsnih stručnjaka koji se bavi, između ostalog, vrednovanjem naučno-istraživačkih rezultata univerziteta.

Beogradski univerzitet (UB) je popravio svoj rang u odnosu na prošlu godinu i sada se nalazi u grupi visokoškolskih institucija koje su plasirane između 401. i 500. mesta. Šta je doprinelo takvom rezultatu?

– Ukoliko pogledamo trend ostvarenih poena za svaki od šest indikatora na osnovu kojih se formira ukupan skor i pripadajući rang, indikator koji je uticao na bolju poziciju UB tokom prethodnih godina su poeni ostvareni na osnovu visoko-citiranih istraživača. Tokom prethodnih godina, najbolji plasman UB je ostvaren zahvaljujući profesorima Stojanu Radenoviću i Zoranu Kadelburgu (našli su se na listama visoko-citiranih istraživača za 2016. i 2017. godinu, što se reflektovalo plasmanom UB na ARWU listama 2017. i 2018. godine). Napredak koji je UB ostvario na najnovijoj ARWU listi je zbog jednog visoko-citiranog istraživača. U pitanju je akademik Petar Seferović sa Medicinskog fakulteta. Njegovo uvrštavanje na listu visoko-citiranih je donelo UB 6,8 poena za HiCi indikator, za koji UB nije imao poene u prethodnom periodu.

UB je ostvario nešto bolji rezultat i kada je reč o broju naučnih radova, ali ste uočili zabrinjavajući trend smanjivanja poena za indikator koji se tiče broja radova u časopisima na SCIe i SSCI listi.

– Iako je UB povećao broj objavljenih radova (3.679 radova objavljenih 2021. godine uzeti u obzir za ARWU 2022 listu nasuprot 3.426 radova objavljenih 2020. uzetih u obzir za ARWU 2021 listu), ostvario je manje poena na pomenutom indikatoru, u odnosu na prošlogodišnju rang-listu. Razlog je činjenica da su drugi univerziteti ostvarili veće povećanje objavljenih radova u odnosu na UB. Konkurencija među univerzitetima je sve veća, postoji stalna utakmica za objavljivanje većeg broja radova što kao posledicu donosi da je za ostanak na istoj poziciji potrebno značajno bolji rezultat nego prethodne godine. Važno je da fokus univerziteta bude na SCIe i SSCI časopisima, pogotovo časopisima iz takozvane Q1 kategorije u kojoj su zapravo najuticajniji časopisi. Pre nekoliko godina su naši univerziteti doživeli pad na Šangajskoj listi po naučnim oblastima (GRAS lista) kada je promenjena metodologija i opseg smanjen na časopise koji su u najboljih 25 odsto u pripadajućoj kategoriji. Istraživanje koje sam sproveo sa kolegama je pokazalo da bi se slično ostvarilo ako bi kreatori globalne Šangajske liste odredili samo Q1 časopise za dobijanje vrednosti indikatora koji se odnosi na broj radova u časopisima sa SCIe i SSCI liste.

Ko i na koji način određuje koji su vrhunski naučni časopisi i da li je tačno da se na ovaj način favorizuju anglosaksonski univerziteti? Takođe se čuju i tvrdnje da naši istraživači iz oblasti društvenih nauka zbog toga ne mogu da „trče trku“ u međunarodnoj utakmici?

– Časopisi na SCIe i SSCI listi su rangirani na osnovu faktora značajnosti (impakt faktora) koji predstavlja opšteprihvaćenu metriku kvaliteta časopisa koju je još šezdesetih godina prošlog veka predložio Eugene Garfield. Tokom vremena su se formirale i druge metrike kvaliteta časopisa, ali je impakt faktor časopisa sa rangom u pripadajućoj naučnoj kategoriji ostao dominantno korišćen u evaluaciji naučne produkcije. Ranije spomenuta GRAS lista, pored Q1 časopisa koristi i indikator Top koji se odnosi na posebno važne časopise. Top indikator ima veliki uticaj na rang univerziteta na GRAS listi, s obzirom da recimo za oblast fizika, u ukupnom skoru od 420 poena, 100 poena nosi ovaj indikator. Selekcija posebno važnih časopisa se zasniva na anketnom ispitivanju ShanghaiRanking Academic Excellence Survey. Osnovni nedostatak anketnog ispitivanja je, između ostalog, što učestvuje relativno mali procenat naučnika (zaključno sa martom 2022. godine je učestvovalo 1.424 ispitanika), kao i da je učešće ograničeno na ispitanike koji rade na nekom od Top 100 univerziteta na sveobuhvatnoj ARWU Šangajskoj listi. Recimo, za pravne nauke, u ukupnom skoru od 310 poena, čak 100 je dodeljeno za rezultate u posebno važnim časopisima. Dva časopisa koja su određena kao posebno važna su Harvard Law Review i Yale Law Review, u kojima gotovo da nema autora iz institucija izvan SAD-a. Oblast menadžmenta ima vrlo sličan patern, gde je u šest posebno bitnih časopisa, tokom perioda od 2016. do 2020. objavljeno skoro 3.050 radova. U datom skupu, dominiraju radovi univerziteta iz SAD-a (više od 2.200 radova).

Da li je rešenje za bolji plasman UB da se naši istraživali fokusiraju na najuticajnije časopise? Ili treba da uradimo još nešto?

– Objavljivanje radova u vrhunskim časopisima iz kategorije Q1 zahteva sistemski pristup jačanju naučno-istraživačkog rada pojedinaca i institucija. Određeni univerziteti u regionu su kroz uključivanje Q1 časopisa kao kriterijuma za napredovanje pokušali da poboljšaju svoju poziciju na rang- listama. Takva ad-hok rešenja, iako mogu doneti kratkotrajan uspeh, nisu dugoročno održiva. Sistem koji osnažuje istraživače i nagrađuje postignute rezultate na dugoročne staze može da doprinese povećanju kvaliteta naučno-istraživačkog rada, koji će posledično dovesti do bolje pozicije na rang-listama. Izvesno je da će svi univerziteti morati da nađu modalitete kojima će ojačati podršku procesu objavljivanja radova u vodećim časopisima. U suprotnom će pozicija univerziteta zavisiti isključivo od nevelikog broja izuzetno posvećenih naučnika. Opravdano je očekivati da će njihova motivisanost i stepen posvećenosti vremenom izgubiti na intenzitetu, a posledice će biti više nego vidljive. Univerziteti poput UB imaju posebno kompleksnu poziciju s obzirom da je dominantna misija univerziteta, a time zauzima značajan deo radnog vremena, pedagoški rad. Poseban izazov koji se postavlja pred UB je i kako zadržati najbolje studente kao asistente/istraživače, s obzirom da im rad u privredi najčešće nudi bolju početnu zaradu i neuporedivo brže napredovanje. Svedoci smo brojnih aktivnosti organizacija poput Evropske asocijacije univerziteta koja zahteva redizajniranje načina na koji vrednujemo naučni rad i koristimo metrike naučne produkcije. Dalje aktivnosti će svakako uticati i na metodološki okvir rang-lista. Uz sve neizvesnosti koje nosi vreme pred nama, jedno je sigurno. Vidljivost univerziteta na rang-listama, uz moderne studijske programe na engleskom jeziku, čiji je kvalitet potvrđen vodećim međunarodnim akreditacijama, garant je stalnog povećanja studenata iz inostranstva i svojevrstan pečat izvrsnosti.

Vrhunski naučnici

Ko je zaslužniji za rang UB na Šangajskoj listi – fakulteti ili instituti?

– Pojedinci posvećeni naučno-istraživačkom radu su zaslužni za poziciju UB. Prisutni su u svim institucijama članicama UB, negde u većem, negde u manjem broju. Oni, nažalost, nisu dovoljno prepoznati i podržani od strane rukovodilaca (katedri, departmana, fakulteta/instituta, univerziteta). UB ima plejadu vrhunskih naučnih radnika za koje najčešće čujemo samo kada im ime osvane na Clarivate listi visoko-citiranih, Stenfordovoj listi najboljih naučnika na svetu ili spisku dobitnika projekata na izuzetno konkurentnim međunarodnim i/ili domaćim pozivima. Napredak univerziteta se ostvaruje kroz kreiranje sistema koji će omogućiti da izuzetni naučnici UB skaliraju svoje znanje i iskustvo na veći broj ljudi. Kroz metodološki korektne modele vrednovanja naučnog rada i odgovarajuće sisteme podrške izvrsnim naučnicima, sa pravom možemo očekivati značajno bolje rezultate UB u celini.