Ko prećutkuje podatke, a ko uznemirava javnost: Gde je istina o zagađenju vazduha u Užicu?

Rasprava o tome je pokrenuta ovih dana, nakon što su predstavnici lokalne vlasti utvrdili da su „mere koje Grad preduzima smanjile zagađenje i da daju rezultate“, te da su „emisije štetnih čestica smanjene u protekle dve godine za oko 15 odsto“.

„Smanjuje se broj dana sa visokim vrednostima, pa smo 2018. i 2020. godine imali 27 dana sa vrednostima koje su preko 100 mikrograma po metru kubnom, a 2021. i 2022. godine 15 dana, što je prilično značajno smanjenje“, saopštila je Svetlana Drakul, rukovoditeljka Odeljenja za zaštitu životne sredine u gradskoj upravi.

Visoke vrednosti, dodala je, „koje su bile veće od 150 mikrograma tokom  dvanaest dana od 2018. do 2020. godine, smanjene su na četiri dana poslednje dve godine“.

Navela je i to da su „sa sedam dana, vrednosti veće od 200 mikrograma, koje su izmerene od 2018. do 2020. godine, pale na jedan dan“.

„Sve to potvrđuje i izveštaj Zavoda za zašitu javnog zdravlja Užice (ZZJZU), podacima da smo sa više od 40 dana sa prekoračenjem dnevnih vrednosti pali na 30 dana i to je jako dobro, iako je januar ove godine bio nepovoljan, zbog  temperaturne inverzije”, rekla je Drakul.

Ona je te podatke, u prisustvu Nade Jovičić, gradske većnice za zaštitu životne sredine i turizam, saopštila na konferenciji za medije kada je promovisana akcija priključenja domaćinstava na gas, po ceni od 450 evra, bez PDV-a.

Drugačiji podaci

Na te tvrdnje je reagovalo užičko udruženje Građanska čitaonica Libergraf i, uz navode da „ne spori želju gradske vlasti da se bori i izbori sa enormnim koncentracijama polutanata“, ocenilo da „Svetlana Drakul i Nada Jovičić nisu iznele potpune informacije o zagađenju vazduha“.

„Statistika o koncentracijama čestica PM 10 i, posebno, PM 2.5 za poslednje dve godine“, ističu u Libergrafu, demantuje njihove tvrdnje da „mere koje Grad primenjuje u cilju smanjenja zagađenja vazduha daju rezultate“.

To udruženje je ponudilo podatke sa automatske merne stanice u Omladinskoj ulici, koja je u mreži Agencije za zaštitu životne sredine.

Prema tim podacima, objašnjavaju u Libergrafu, u 2021. godini srednja godišnja vrednost koncentracija PM 10 čestica bila je 46, a naredne čak 60,9, što je preko 50 odsto više od maksimalno dozvoljenih 40 mikrograma po kubnom metru.

U 2021. godni, dodaje se, srednja godišnja vrednost koncentracija čestica PM 2,5 je iznosila je 32, a 2022. godine 41,1 mikrogram i u toj godini bila je za 60 odsto veća od maksimalno dozvoljene (25 µg/m³) i više od osam puta veća od preporuke Svetske zdravstvene organizacije (5 µg/m³).

U 2021. godini, ističe se, „bilo je 99 dana sa koncentracijom PM 10 čestica većom od 50 mikrograma, a u prošloj godini grad je bio rekorder u Srbiji sa čak 160 dana prekoračenja od maksimalno dozvoljenih 35 dana godišnje“.

Za vrednosti koje su niže od uobičajenih, tokom 2021. godine, navode da je to posledica kvara automatskog detektora suspendovanih čestica od 1. septembra do 16.oktobra.

„Na osnovu navedenih činjenica, jasno je da stanovnici Užica i dalje udišu prekomerno zagađen vazduh i da nije tačno to da postoji jasan trend poboljšanja kvaliteta vazduha, odnosno da dosadašnje mere nisu dale potrebne rezultate u zaštiti zdravlja građana“, ocenjuju u Libergrafu.

Dodaju i to da je do „zaključka o tome došla i Državna revizorska institucija u svom izveštaju Upravljanje kvalitetom vazduha iz decembra 2021. godine“.

Libergraf je pozvao lokalnu vlast da u reviziju Plana kvaliteta vazduha i Kratkoročnog akcionog plana zaštite vazduha uključi što veći broj građana, predstavnika privrede, organizacija civilnog društva, stručnu javnost, kao i da ne okleva sa preduzimanjem korenitih mera za smanjenje zagađenja vazduha, te da budžetska sredstva omogući domaćinstvima kojima je pomoć zaista potrebna.

Uzbunjivanje javnosti  

Gradska većnica Nada Jovičić kaže za Danas da je „razumljivo kritikovati političke odluke, ali ne i zvanične izveštaje o rezultatima, koji su potkrepljeni egzaktnim podacima stručnih službi i institucija, čiji rad ne zavisi od političkog stava, naročito ne na način na koji to čine pojedinci ili grupe nedovoljno informisanih građana“.

„Svi navodi i komentari koji govore o tome da su podaci monitoringa kvaliteta vazduha bolji od ovih koje zvanično objavljuje ZZJZU su netačni. Ili još gore, saopštenja, komentari i javno izneta mišljenja kojima se pokušava dokazati kako su rezultati monitoringa neuporedivo lošiji od zvanično objavljenih na sajtu ZZJZU su, blago rečeno, uzbunjivanje stanovništva“, ocenila je većnica.

U Zavodu, dodaje, „rade i radiće stručna lica bez obzira na to koja je politička partija na vlasti“ i ističe da se „izjavama i saopštenjima kojima se iznosi neistina  podriva poverenje građana u tu instituciju, što nije bezazleno, naročito kada je reč o zdravlju ljudi“.

Ona objašnjava da se „u Izveštaju o petogodišnjem monitoringu PM 10, koji je dostupan na sajtu Grada, jasno navodi zašto se prate baš te čestice, a da je  merno mesto tipična urbana merna stanica, za razliku od postojećeg stanice MSKV SEPA u Omladinskoj ulici, koja je i definisana kao saobraćajna“.

„Ovo najviše zbog praćenja mera energetske efikasnosti, koje sprovodi Grad, uz podršku građana. Važno je da“, dodala je, „referentna metoda merenja propisuje ne jednočasovi, nego 24-očasovni uzorak PM 10“, navodi gradska većnica.

„Čitajući taj dokument, svi mogu proveriti da li mi koji pričamo o ovoj temi iznosimo istinu ili ne“, poručuje Jovičić.

Uključivanje građana

Dodaje da su građani već uključeni u reviziju Plana kvaliteta vazduha i Kratkoročnog akcionog plana.

U saradnji sa Kancelarijom za mlade, dodaje, „izvršeno je anketiranje 289 građana u centralnoj gradskoj zoni, a njih 80 odsto je ostavilo svoje kontakt podatke i biće pozvani na planirane okrugle stolove“.

„Za koji dan biće podeljeni upitnici zaposlenima u gradskim upravama, javnim preduzećima, školama, odbornicima i organizacijama civilnog društva“, ističe Jovičić i poručuje da će kvalitet novog dokumenta zavisiti od broja građana koji se uključe u njegovu izradu.

Cena priključka na gas

O ceni priključka na gas od 450 evra, bez PDV, Libergaf navodi da je „među najskupljima u Srbiji“, da lokalna vlast „ne razume ekonomsku situaciju građana  Užica“ i dodaje „domaćinstvo mora da investira još oko 2.500 evra da bi moglčo da korsti gas kao energent“. „Platežna moć stanovništva je takva da je ta investicija nedostižna za najveći broj domaćinstava u Užicu, pa će nam ovim tempom i obuhvatom dosadašnjih mera trebati najmanje 30 godina da se sva ložišta prevedu na gas“, ocenjuju u Libergrafu.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Divlja deponija u krugu komunalnog preduzeća u Čačku, pristiže i smeće iz Užica

Udruženje „Da (ne) dišemo duboko“: Deponija Duboko radi uprkos zabrani inspektora

Udruženje „Da (NE) dišemo Duboko“: Ministarstvo dostavilo rešenje o zatvaranju deponije Duboko

Dačić: Unapređen sistem reagovanja u vanrednim situacijama kroz digitalni registar rizika