Mnogi u Kragujevcu i Srbiji još uvek ne shvataju značaj dolaska Fijata, Iveka i njihovih dobavljača u Srbiju. Korist od poslovanja tih firmi u Kragujevcu i Srbiji neće imati samo Zastava i njena prateća industrija, već i mnoge drruge delatnosti, naročito one u sektoru usluga. S druge strane, nikako se ne sme zanemariti ni činjenica da će dolazak takvih svetskih brendova, kakvi su Fijat, Iveko i Magneti Mareli, u Srbiju sigurno privući i druge strane industrijske firme, što će presudno doprineti oporavku kompletne domaće privrede – kaže za naš list jedan od domaćih konsultanata menadžmenta Fijata.
U Kragujevcu uveliko traju pripreme za potpisivanje ugovora o zajedničkom ulaganju italijanskog Fijata i države Srbije u Zastavu, zakazano za ponedeljak, 29. septembar. Našem listu je i juče u krugovima bliskim menadžmentu Fijata potvrđeno da će ugovor između menadžmenta te italijanske kompanije i Vlade Srbije o zajedničkom ulaganju biti potpisan narednog ponedeljka u Palati Srbije (bivše savezno izvršno veće) na Novom Beogradu, te da će tom činu prisustvovati najviši državni zvaničnici Srbije i Italije. Sa italijanske strane, pored ostalih, ministar spoljnih poslova Franko Fratini i predsednik kompanije Fijat Serđo Markione, dok će Srbiju predstavljati predsednik države Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić i drugi. Nakon potpisivanja ugovora u Beogradu, visoke zvanice će, u ponedeljak, otići u Kragujeavc, gde će „na prigodnoj svečanosti i u prisustvu rukovodstva grada, i simbolično biti ozvaničen dolazak Fijata u Zastavu i Srbiju.“
U susret toj svečanosti, u Kragujevcu je već temeljno očišćeno korito Lepenice, u delu kojim taj pesmom opevani šumadijski potok prolazi kraj stare Zastavine upravne zgrade, u centru gradu. Intenzivno se uređuje i gornji kameni pešački most, koji je, takođe, lociran naspram stare Zastavine upravne zgrade, i preko kojeg će visoke zvanice u ponedeljak da uđu u Zastavu, odnosno u buduću Fijatovu kompaniju u centru Šumadije.
Ako je suditi po pripremama, u Kragujevcu se za ponedeljak priprema „fešta“, primerena veličini i značaju poslovnog aranžmana sa Fijatom, kojeg upućeni s punim pravom nazivaju poslom decenije, i to ne samo za Zastavu i Kragujevac, nego i za preovlađujući deo domaće industrije, pa i za srpsku ekonomiju u celini.
No, ma koliko paradoksalno zvučalo, ipak je istinito da u Kragujevcu, odnosno Zastavi nije malo ni onih koji se nikako ne raduju potpisivanju ugovora sa Fijatom i dolasku te italijanske kompanije u ovdašnju Fabriku automobila. Naprotiv, javna je tajna da je među zaposlenima u Zastavi najpre vladala neverica u mogućnost konačnog dolaska neke od moćnih stranih automobilskih firmi u Fabriku automobila. Sada kad je dolazak jedne od takvih kompanija, u konkretnom slučaju Fijata, gotova stvar, kod velikog broja Zastavinih radnika, čuje se iz pouzdanih izvora, preovlađuje strah od Fijatovih poslovnih, a još više kadrovskih planova i namera. Ovaj strah dela radnika Zastavine Fabrike automobila delimično je zasnovan na činjenici da za svih, nešto više od 3.700 , radnika, trenutno zaposlenih u Fabrici automobila, izvesno neće biti posla u budućoj Fijatovoj kompaniji u Kragujevcu, usled čega je, uostalom, sa Vladom Srbije i napravljen socijalni program.
Tim programom koji je, podsetimo, napravljen s ciljem da nijedan kragujevački „automobildžija“, nakon dolaska Fijata u Zastavu, ne ostane nezbrinut, između ostalog, predviđeni su državni dokup staža za sve one radnike (takvih je oko 1.000) kojima je ostalo pet godina do penzije i otpremnine od po 300 evra po godini radnog staža za one zaposlene koji odluče da sami napuste fabriku, ili, pak, za one druge koji nakon već najavljenog dvomesečnog testiranja radnih, stručnih i drugih kvaliteta i karakteristika, ne budu zadovoljlili krtiterijume menadžmnta nove kompanije
Bolji poznavaoci ove problematike, smatraju, međutim, da je među radnicima Zastavine Fabrike automobila strah zavladao i iz drugih razloga. Tako ugledni profesor ovdašnjeg Ekonomskog fakulteta dr Steva Janošević kaže da je u konkretnom slučaju evidentan i strah od promena. Svakoj promeni, prema njegovim rečima, imanentan je optpor. – Ovo što se trenutno dešava u Zastavi radikalna je promena u odnosu na dosadašnju situaciju u toj fabrici, što rezultira strahom od nepoznatog i otporom dela zaposlenih tom nepoznatom – kaže za naš list dr Janošević, napominjući da ne treba zanemariti ni ulogu menadžmenta i onog dela zaposlenih u fabrici koji, u strahu od gubitka pozicija, manipulišu radnicima. On potom ističe da se strah od promena među radnicima prevazilazi, pre svega, edukacijom i objašnjenjima o značaju novog poslovnog aranžmana i perspektivama koje on otvara, a čega, kad je dolazak Fijata u Zastavu – nije bilo.
Kako su na planu permanentnog i detaljnog objašnjavanja značaja i perspektivnosti poslovnog aranžmana sa Fijatom zatajili i Vlada Srbije, koja je (su)potpisnik ugovora o zajedničkom ulaganju u Zastavu, a delom i gradsko rukovodstvo, koje je sa Fijatom, takođe, potpisalo Memorandum o saradnji, to je u Zastavi ostavljeno široko polje za delovanje svima onima kojima dolazak Fijata nije po volji jer gube godinama, pa i decenijama unazad stečene pozicije i privilegije (visoke plate za nerad i neodgovornost, česta službena putovanja širom sveta…). Ovo se najpre odnosi na deo Zastavinog poslovodstva, zatim na više nivoe fabričke administracije, ali i na pojedine sindikalne aktiviste, koji, zajedničkim snagama i proturanjem neproverenih i nepotpunih informacija, a neretko i klasičnih dezinformacija, seju strah među radnicima.Ovakvo delovanje interesnih grupa u Zastavi, ovde se sve otvorenije i glasnije karakteriše kao opstrukcija poslovnom aranžmanu sa Fijatom.
U ovakvoj situaciji sasvim je, čini se, logično, što su u delu šumadijske javnosti, a naročito među Zastavinim radnicima, potpuno zanemareni veličina i značaj poslovnog aranžmana sa Fijatom. A, o kakvom poslu je reč svedoči i nedavna izjava premijera Mirka Cvetkovića, prema kojoj će izvoz automobila iz buduće Fijatove kompanije u Kragujevcu uveliko doprineti smanjenju spoljnortgovinskog deficita Srbije. Ovome treba dodati da će smanjenju, ako ne i anuliranju tog deficita, doprineti i dolazak Fijatovih kooperanata u Kragujevac, Šumadiju i Srbiju, među kojima je i čuvena firma Magneti Mareli, koja je jedan od najvećih proizvođača akumulatora na svetu i koja ovde neće proizvoditi samo ya potrebe Fijatove fabrike u Zastavi, nego i za svetska tržišta. Poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa Srbije, svakako će, nadalje, doprineti i najavljeni dolazak italijanskog proizvođača kamiona i autobusa Iveka koji posluje u sastavu Fijat Grupe, i koji će najveći deo te produkcije iz Srbije izvoziti širom sveta.
– Mnogi u Kragujevcu i Srbiji još uvek ne shvataju značaj dolaska Fijata, Iveka i njihovih dobavljača u Srbiju. Korist od poslovanja tih firmi u Kragujevcu i Srbiji neće imati samo Zastava i njena prateća industrija, već i mnoge druge delatnosti, naročito one u sektoru usluga. S druge strane, nikako se ne sme zanemariti ni činjenica da će dolazak takvih svetskih brendova, kakvi su Fijat, Iveko i Magneti Mareli, u Srbiju sigurno privući i druge strane industrijske firme, što će presudno doprineti oporavku kompletne domaće privrede – kaže za naš list jedan od domaćih konsultanata menadžmenta Fijata.
Ko je uplašio poljske radnike
Delovanje onih kojima dolazak Fijata u Zastavu nije po volji, dobrano je minulih dana uplašilo i radnike Fijatove kompanije u poljskom gradu Bjelsko Bjale. Iz Zastave je, naime, nedavno „procurilo“ da će Fijat u Kragujevcu da organizuje produkciju automobila „fijat 500“, koji se, inače, već proizvodi u fabrici u Bjelsko Bjalom. Izmeštanje proizvodnje „fijata 500“ u Kragujevac, za posledicu bi, izvesno, imalo smanjenje obima produkcije ili, eventualno, zatvaranje fabrike u Bjelsko Bjalom, te je strah poljskih „automobildžija“ bio više no opravdan. Poljski radnici su odahnuli tek kad su dobili proverenu informaciju da Fijat u Kragujevcu neće proizvoditi „fijat 500“, već model „topolino“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
