Ko se najčešće i kako povređuje prilikom korišćenja petardi i vatrometa?

Kako je nedavno objavio Gradski zavod za javno zdravlje Beograda, muškarci tri puta češće stradaju u odnosu na žene, najčešće usled neadekvatnog rukovanja pirotehničkim sredstvima. Žene, s druge strane, uglavnom bivaju povređene na javnim mestima pirotehničkim sredstvima koje je aktivirao neko u njihovoj blizini.

„Zbog nepravilne upotrebe petardi najčešće se povređuju dečaci starosti 10 – 14 godina, dok mladi od 20 – 24 godine bivaju najčešći posetioci službi urgentne medicine usled nepažljivog i nepravilnog rukovanja različitim vrstama vatrometa“, navode u Gradskom zavodu.

Oni ističu da su opekotine najčešći tip povreda izazvanih pirotehničkim sredstvima – skoro svaka druga povreda, a od telova tela uglavnom stradaju lice, prsti i šake. Česte su i povrede očiju, pre svega opekotine rožnjače, ali i mehanička oštećenja nastala upadanjem stranog tela u oko koja mogu izazvati delimičan ili potpuni gubitak vida.

„Nisu retki ni problemi sa sluhom koji se mogu kretati od trenutne zaglušenosti i zujanja u ušima do oštećenja bubne opne i oštećenja sluha različitog stepena, ponekad i trajnog. Eksplozivno dejstvo pirotehničkih sredstava može izazvati i delimične ili potpune amputacije jednog ili više prstiju“, ističu u Gradskom zavodi.

Kako dodaju, svaka druga povreda nastala je usled neadekvatnog rukovanja pirotehničkim sredstvima, dok je neispravnost pirotehničkih sredstava uzrok svake treće nastale povrede.

Iz zavoda savetuju da se, ukoliko do manje opekotine dođe, opečeno mesto što pre ohladi, stavljanjem pod mlaz hladne vode ili stavljanjem hladnog obloga, a nikako led.

Takvu opekotinu je potrebno hladiti dok ne prođe bol, kao i prekriti gazom da ne bi došlo do infekcije.

„Kod težih i opekotina koje zahvataju veću površinu kože, kao i kod bilo kakve opekotine beba ili male dece obavezno potražite medicinsku pomoć“, savetuju iz Gradskog zavoda.

Osim što predstavljaju rizik za osobe koje ih koriste, pirotehnička sredstva ugrožavaju i druge ljude. Kako naglašavaju u Gradskom zavodu ljudsko uvo može da podnese buku od maksimalno 85 decibela, dok neke petarde proizvode nivo buke i preko 140 decibela. Buka ove jačine može izazvati privremenu onesposobljenosti sluha, ponekad i trajno oštećenje.

Oni podsećaju da buka koju stvaraju petarde i vatroment izaziva intenzivanu uznemirenosti i plač kod beba i male dece, a istovremeno su velika smetnja bolesnim i starijim građanima koji često ne mogu da podnesu iznenadni šok ili traumu, a koja ih može i životno ugroziti.

Dodatno, većina životinja i ptica se panično plaši iznenadnih jakih zvukova i boja.

„Kod pasa i mačaka čulo sluha je znatno bolje razvijeno od ljudskog, tako da su oni mnogo osetljiviji na glasne zvuke, naročito iznenadne i intenzivne, poput onih koje proizvode petarde, vatromet ili grmljavina. Oni kod njih izazivaju veliki stres i intenzivan osećaj straha. Svake godine na hiljade ljubimaca, najčešće pasa i mačaka, bude povređeno ili smrtno strada od povreda ili srčanog udara usled stresa izazvanog pirotehničkim sredstvima“, navode iz Gradskog zavoda.

Pored toga, petarde su uglavnom napravljene od materijala koji su samo delimično biorazgradivi.

„Ovi materijali ne propadaju i polako zagađuju tlo predstavljajući ozbiljnu pretnju po plodnost zemljišta u koje dospeju. Hemikalije i druge metalne supstance u pirotehničkim sredstvima takođe prodiru kroz tlo i mogu stvoriti trajna oštećenja i zagađenje tla“, ističu u Zavodu.

Paralelno, petarde sagorevanjem oslobađaju veliku količinu sitnih otrovnih čestica koje lako prodiru u pluća i mogu oštetiti disajne organe.

„Dim petardi sadrži sumporna jedinjenja, teške metale i druge toksične materije i štetne gasove poput sumpor-dioksida, ozona i sl. Ljudi koji imaju astmu i druge disajne probleme su naročito ugroženi. U današnje vreme kada globalno zagrevanje predstavlja ozbiljnu pretnju čovečanstvu, ugljendioksid, ozon i drugi gasovi sa ’efetkom staklene bašte’ koje petarde emituju, imaju veliki negativni uticaj po našu atmosferu“, navode u Gradskom zavodu.