Ko sramoti Sloveniju

Izvršni odbor Udruženja izbrisanih građana Slovenije juče je povodom Dana ljudskih prava usvojio izjavu u kojoj ponovo ukazuje na probleme svojih članova. Slovenija je u vreme svog osamostaljenja izbrisala iz registra svojih državljana oko 18.000 građana, u najvećoj meri došljaka iz bivših delova nekada zajedničke države, koji su brisanjem izgubili sva građanska prava i pali u težak materijalni i socijalni položaj.
U izjavi se upozorava da su izbrisani još 2004. godine uputili apel slovenačkim i evropskim organima, koji su 2005. godine predali kao peticiju Evropskom parlamentu u Briselu, ali da do danas nisu dobili nikakav odgovor.
U izjavi se oštro odbacuju navodi da je Slovenija problem izbrisanih u većoj meri rešila, a predsednik udruženja Marko Perak u izjavi za list Dnevnik kaže da problem 18.305 nezakonito izbrisanih ima tri dela. Jedna trećina izbrisanih je još izbrisana, a učinjena greška im nije ni priznata ni ispravljena, a mora im biti ispravljena svima bez obzira na to da li još žive u Sloveniji ili ne.
Izvršni odbor izbrisanih još ističe da su dve trećine ili oko 12.000 izbrisanih, istina, tokom 12 godina ponovo dobili dozvole za stalni boravak ili čak državljanstvo, ali je sa „dodatnim odlukama“ ove godine to priznato samo za njih četiri hiljade, što predstavlja grubo kršenje odluke ustavnog suda, koja zahteva popravak greške za sve.
Povratak štete bi trebalo da bude rešen sistemskim zakonom, ali on još nije usvojen. Zbog svega, udruženje izbrisanih pita institucije Evropske unije i Saveta Evrope do kada misle mirno da tolerišu očigledno kršenje temelja pravne države i poštovanja ljudskih prava u državi, koja će za tri nedelje preuzeti predsedavanje EU, i retorički pitaju – „ko u stvari sramoti Sloveniju“.