Ko su bili pripadnici BIA umešani u ubistvo Zorana Đinđića?

Kako su tada pisali novinari Aleksandar Roknić i Vuk Cvijić, bez obzira na zvanične najave da će posle ubistva Zorana Đinđića biti postavljeno pitanje rada Bezbednosno-informativne agencije ta problematika nije razmotrena za vreme vanrednog stanja.

Ispitivan je samo rad medija i pravosuđa, a zvaničnici Vlade Srbije su tada najavili da će biti postavljeno pitanje odgovornsti i da će biti preispitana svačija uloga.

Nakon ubistva prvog demokratskog premijera Srbije postojale su sumnje da su pripadnici BIA imali veoma značajnu i istaknutu ulogu u davanju logističke podrške organizatorima i izvršiocima atentata.

Ove sumnje su se zatim potvrdile privođenjem dvojice pripadnika BIA, Branislava Bezarevića i Tonija Gavrića.

Njih dvojica su obezbeđivali vilu na Dedinju u kojoj je Đinđić živeo, a za informaciju da je tog kobnog 12. marta automobil tadašnjeg premijera krenuo ka zgradi Vlade Srbije Bazarević je od pripadnika „zemunskog klana“ dobio 1.200 evra.

Nekoliko dana nakon atentata na Zorana Đinđića, uhapšeni su i Jovica Stanišić načelnik Resora državne bezbednsoti (RDB) od 1991. do 1998. godine i njegov blizak saradnik Franko Simatović zvani Frenki, koji je bio jedan od osnivača ozloglašene Jedinice za specijalne operacije (JSO).

Tada je uhapšen i dotadašnji zamenik načelnika BIA, Milorad Bracanović.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs. 

On je bio zamenik Andreje Savića i njih dvojica su smenjeni u februaru 2003. godine ali je uprkos tome Bracanović ostao na rukovodećoj poziciji BIA.

Bracanović je u Resordržavne bezbednosti stupio sedamdesetih godina, gde je obavljao značaj ne funkcije do sredine devedesetih, kada je postavljen na mesto načelnika za bezbednost JSO i zamenika komandanta ove formacije.

Na toj dužnosti je bio i u vreme ubistva četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine i u vreme otmice i ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000.godine, dok je Milorad Luković Legija bio komandant JSO.

Nakon demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine, Bracanović ostaje na istoj dužnosti, a posle pobune pripadnika JSO u novembru 2001. godine unapređen je na mesto zamenika načelnika RDB, gde ostaje sve do januara 2003. godine.

Kako su mnogi neformalni izvori tada potvrdili novinarima Danasa, prilikom pregovora sa predstavnicima JSO, jedan od uslova pobunjenih „crvenihberetki“ bio je da baš Bracanović bude imenovan za zamenika načelnika. Savić i Bracanović, tada su nasledili Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, čijeostavke su zahte vali „pobunjenici“.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova, Dušan Mijajlović je u to vreme više puta pomenuo „krtice“ u redovima policije i nekadašnjeg RDB. Uloga Bracanovića i razlog njegovog hapšenja u trenutku objavljivanja teksta koji potpisuju novinari Roknić i Cvijić, nisu podrobno objašnjeni od strane nadležnih.

Navedeno je samo da je Bracanović uhapšen tokom istrage o ubistvu zorana Đinđića, jer je postojala osnovana sumnja da je u vreme režima Slobodana Miloševića zloupotrebljavao službeni položaj.

„Podaci do kojih je Ministarstvo unutrašnjih poslova došlo tokom istrage pokazuju da je on učestvovao u nezakonitim akcijama pojedinih članova JSO, a po nalogu tadašnjih rukovodilaca u policiji kao i samog državnog vrha“, saopštio je tada MUP.

U istom saopštenju je istaknuto da je istragom utvrđena i bliska veza Bracanovića sa vođama „zemunskog klana“.

„Ipak, čini se da je izbegavanje davanja odgovora u vezi sa ulogom Bracanovića zapravo izbegavanje odgovornosti za političku odluku o njegovom postavljenju za zamenika načelnika BIA. Mnoga pitanja u vezi tajnih službi su i dalje otvorena i pored promena rukovodećih ljudi i naziva službe, kao što su na primer dosijea“, napisali su na kraju teksta novinari Danasa.